Nuklearna energija vezanja — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
[[Датотека:Binding energy curve - common isotopes.svg|мини|desno|400 px|Nuklearna energija vezanja po nukleonu za neke izotope.]]
'''Nuklearna energija vezanja''' je [[energija]] koja drži [[nukleon]]e ([[proton]]e i [[neutron]]e) na okupu u [[Атомско језгро|atomskom jezgru]]. Ta energija ima različite vrednosti za različita jezgra, a raste s porastom [[Atomski broj|atomskog broja]] (Z). Zbog takve razlike u energiji vezanja, neka su jezgra nestabilna i raspadaju se, pretvarajući se u druga, stabilnija jezgra. Učestalost raspada je povezana sa [[vreme poluraspada|vremenom poluraspada]], koje se određuje kao [[Vreme (fizika)|vreme]] koje je potrebno da se raspadne polovina jezgara nekog uzorka. Vreme poluraspada različitih jezgara može imati vrednosti od delića [[sekunda|sekunde]] pa sve do nekoliko milijardi godina.<ref>
Među protonima, kao pozitivno naelektrisanim česticama, vlada odbojna [[elektromagnetna sila]], dok izmeu protona i neutraona (kao nenaelektrisanih čestica) nema elektromagnetne interakcije. Sila koja drži nukleone u jezgru na okupu je [[rezidualna jaka nuklearna sila]]. Nuklearna energija vezivanja odgovara radu koji je potrebno uložiti da bi se jezgro rastavilo na nukleone.
== Defekt mase ==
Merenja [[Relativna atomska masa|atomskih masa]] atomskih jezgri pomoću [[Masena spektrometrija|masenog spektrografa]], pokazala su da je masa svakog atomskog jezgra uvek manja od zbira masa njegovih slobodnih nukleona (protona i neutron), od kojih je sastavljena. Razlika između zbira masa protona i neutrona, koji grade neko atomsko jezgro, i same mase tog atomskog jezgra, naziva se '''defekt mase'''. S obzirom na [[Алберт Ајнштајн|Ajnštajnovu]] [[Једнакост масе и енергије|ekvivalentnost mase i energije]] (-{E = m · c<sup>2</sup>}-), proizlazi da se pri stvaranju neke atomske mase, jedan deo mase pretvorio u energiju, i to u nuklearnu energiju vezivanja.<ref>[http://eskola.hfd.hr/fiz_sva_stva/nek/fisija.html]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "4.1 FIZIKA NEK-a - Fisija", Nuklearna elektrana Krško, e-škola, 2011.</ref>
=== Nuklearna energija vezanja po nukleonu ===
Ako se vrednost nuklearne energije vezanja podeli s brojem [[nukleon]]a u atomskom jezgru, dobija se nuklearna energija vezanja po nukleonu ili specifična nuklearna energija vezanja. Tako na primer ona za [[neon]]-20 iznosi 8,031 -{M[[eV]]}-, dok za [[olovo]]-208 je 7,865 -{MeV}-. Iako su ova dva [[Hemijski element|hemijska elementa]] na različitim stranama [[Periodni sistem elemenata|periodnog sistema elemenata]], nuklearna energija vezanja po nukleonu im je gotovo jednaka.
Nuklearna energija vezanja po nukleonu brzo raste u području lakih elemenata i sve do materija koje imaju [[Relativna atomska masa|atomsku masu]] oko 60, gde iznosi oko 9 -{MeV}-. Nakon toga dolazi do pada vrednosti, da bi za [[uranijum]] bila oko 7 -{MeV}-. Između atomskih masa 1 i 20 primećuje se izlomljenost krivulje, s oštrim prelazima između najmanjih i najvećih vrednosti. Najmanje vrednosti u tom području imaju [[litijum]]-6 i [[bor]]-10, jer sadrže neparan broj protona i neutrona. Najveće vrednosti u tom području imaju [[helijum]]-4, [[ugljenik]]-12 i [[kiseonik]]-16, koji imaju paran broj nukleona. Možemo zaključiti da stabilnost atomskog jezgra zavisi i od toga da li ima paran ili neparan broj nukleona. Vidljivo je da među lakim atomskim jezgrima, atomsko jezgro helijuma-4 ([[alfa-čestica]]) ima najveću nuklearnu energiju vezanja po nukleonu, pa možemo zaključiti da alfa-čestice imaju vrlo stabilno atomsko jezgro.<ref>[http://www.fer.unizg.hr/_download/repository/UNE_compl_r1_-_ver_4_DF.pdf]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "Uvod u nuklearnu energetiku", Prof. dr. sc. Danilo Feretić, 2011.</ref>
Osim toga, vidljivo je da najveću vrednost nuklearne energije vezanja po nukleonu imaju atomska jezgra s atomskom masom od 40 do 100. Kod njih energija vezanja iznosi oko 8,7 -{M[[eV]]}-.
{| class="wikitable"
|+ Najjače nuklearne energije vezanja po nukleonu<ref>
|-
! Atomsko jezgro || -{P}- || -{N}- || Defekt mase || Ukupna masa || Ukupna masa / nukleon || Nuklearna energija vezanja / nukleon || Nuklearna energija vezanja || Energija vezanja || Energija vezanja / nukleon
Ред 48:
== Izvori ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Nuclear power}}
| |||