Гомељ — разлика између измена

177 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (harvardski nacin citiranja)
м (Разне исправке)
{{Град у Белорусији
| назив = Гомељ
| изворни_назив = {{јез-блр|Гомель}}
| слика = Homieĺ Montage (2017).jpg
| опис_слике =
| градска_застава = Flag of Gomel.svg
| грб = Coat of Arms of Homiel, Belarus.svg
| држава = {{БЛР}}
| рејон = Административни центар [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] али не улази у његов састав
| локација = Gomelj - lokacija.svg
| величина_мапе = 150п
| гшир = 52.45
| гдуж = 31
| надморска_висина = 135
| дан_града = [[7. септембар]]
| оснивање = [[1142]].
| становништво = 535229<ref>{{cite web|url=http://gomel.belstat.gov.by/ofitsialnaya-statistika/sotsialnaya-sfera/demografiya_2/osnovnye-pokazateli-za-period-s-__-po-____gody_3/chislennost-naseleniya-po-raionam/|title=Численность населения по г. Гомелю и районам|language=ru}}</ref>
| година_становништво = (''2017'')
| површина = 135,34<ref>{{Cite web|url=http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|title=Государственный земельный кадастр Республики Беларусь||archive-date=25. 808. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110825200934/http://www.gki.gov.by/docs/gzk_2010-15404.doc|language=руски}}</ref>
| веб-страна = [http://www.gorod.gomel.by/ gorod.gomel.by]
| градоначелник = Петар Алексејевич Кириченко
}}
 
'''Гомељ''' ({{јез-блр|Гомель}}, {{јез-рус|Гомель}}) је град на истоку [[Белорусија|Белорусије]], близу границе са [[Русија|Русијом]] са око 535.000 становника. Центар је [[Гомељска област|Гомељске области]] и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци [[Сож]] на 302 -{km}- од главног града [[Минск]]а, 534 -{km}- источно од [[Брест (Белорусија)|Бреста]], 213 -{km}- од [[Могиљов|Могиљева]], 279 -{km}- западно од [[Брјанск]]а и 111 -{km}- северно од [[Чернигов]]а. Површина града је 121 -{km²}-. Гомељ је добио [[Магдебуршко право]] [[1670]]. године.<ref>[http://goldring.gomel-region.by/gomel/ Гомель - Золотое кольцо Гомельщины]</ref><ref>Alexander Rogatschewski: Das Magdeburger Recht auf dem heutigen Territorium Rußlands: Forschungsstand und Forschungsperspektiven // Rechts- und Sprachtransfer in Mittel- und Ostmitteleuropa. Sachsenspiegel und Magdeburger Recht. Internationale und interdisziplinäre Konferenz in Leipzig vom 31. Oktober bis 2. November 2003. (IVS SAXONICO-MAIDEBVRGENSE IN ORIENTE. Bd. 1) / editors von E. Eichler und H. Lück. Berlin, Walter de Gruyter. {{page|year=2008. ISBN |isbn=978-3-89949-428-0. стр. 207–287|pages=207}}–287.</ref>
 
== Етимологија ==
 
Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, [[Минск]] - поток Менка, [[Полоцк]] - река Полота, [[Витепск]] - река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, ''homma joki'', што значи „брза река“.<ref>{{cite web|url=http://www.sb.by/v-poiskakh-utrachennogo/article/v-poiskakh-utrachennogo-77.html|title=В поисках утраченного|publisher=Советская Белоруссия| date = 10. 12. 2005}}</ref>
 
У летописима име града се од [[1142]]. године до [[16. век|XVI века]] јавља у разним формама - ''Гомь'', ''Гомье'', ''Гомей'', ''Гомьи''. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо.<ref name="Pospelov">Географические названия мира. Топонимический словарь//Е. М. Поспелов. Москва, Русские словари, Астрель, АСТ, 2002</ref>
=== Клима и воде ===
[[Датотека:Гомель. Ручей Гомеюк..JPG|220п|мини|десно|Водоскок Гомејук на једном од градских језераца]]
Град Гомељ лежи у зони [[умереноконтинентална клима|умерено-континенталне климе]] за коју су карактеристична доста топла и влажна лета и прохладне зиме. Годишња [[сунчева свјетлост|инсолација]] је 3.980 МДж/м² (95,1 ккал/цм²), што је за око 5% више него у [[Минск]]у.<ref name="climat">{{cite web|url=http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/ |title=Краязнаўчы сайт Гомеля і Гомельшчыны - Клімат|archive-url=https://web.archive.org/web/20080928120509/http://nashkraj.info/content/blogcategory/92/132/|archive-date=28. 909. 2008|language=руски}}</ref>
 
Просечна температура ваздуха на годишњем нивоу је 7,4&nbsp;°C. Апсолутни јануарски минимум је је —33,9&nbsp;°C (измерен [[1970]]), док је зимски максимум +9,6&nbsp;°C (измерен [[2007]]). Због честих продора влажног и топлијег ваздуха са [[атлантски океан|Атлантика]], током зиме регистровано је у просеку до 40 дана са температурама преко 0&nbsp;°C, док због продора хладних ваздушних маса са истока и севера око 30 дана карактеришу изузетно изузетно ниске температуре ниже од −10&nbsp;°C. Јулски температурни просек је 19,9&nbsp;°C док је летњи максимум 38,9&nbsp;°C (измерен [[2010]]) а најнижа свега 6&nbsp;°C ([[1976]]). Током лета буде преко 30 тропских дана са просечним температурама изнад 20&nbsp;°C. Вегетациони период траје 205 дана од 3. априла до 26. октобра и у том периоду температуре ваздуха прелазе 5&nbsp;°C).<ref name="climat"/>
Након смрти Н. П. Румјанцева град је припао његовом брату Сергеју П. Румјанцеву. У време његове власти сазидане су Троицка црква и зграда теолошког факултета.<ref name="harady" /><ref name="vinogr" /> Због новчаних проблема С. П. Румјанцев је заложио Гомељ државној каси а како није могао да врати дуг продао је град кнезу Ивану Ф. Паскевичу-Јереванском коме је [[Николај I Павлович|Николај I]] подарио и остатак града [[1838]].<ref name="harady" />
 
У време И. Ф. Паскевича отворене су фабрике шећера ([[1839]]), свећа ([[1840]]), канапа као и једноразредно жупно црквено училиште (у Новој Белици, [[1835]]) и народни универзитет ([[1841]]). Средином [[19. век]]а на три годишња сајма се продавало робе за више од милион рубаља што је било око 39% од укупне трговине у Могиљевској губернији. Добар саобраћајно-географски положај је допринео развоју транспортног система и даљем развоју Гомеља као привредног центра. Кроз Гомељ је прошао ауто-пут [[Санкт Петербург]] — [[Одеса]] и прва телеграфска линија у Русији на линији Санкт Петербург — [[Севастопољ]]. Железница на линији Либаво — Роменској прошла је кроз град [[1873]]. године. У граду је 1854. живело 10,1 хиљада људи и било је 1219 објеката. Град је веома страдао од пожара који је избио 1856. године када је изгорело 540 кућа.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/istoriagomela.aspx|title=История Гомеля|language=руски|accessdate=505. 7. 2016}}</ref>
 
[[Датотека:Gomel-Ohotnichii domik evening.JPG|мини|десно|200п|Ловачки дом, летња резиденција Паскевича]]
И. Ф. Паскевич је направио и парк око дворца чиме је створен уникатни природни објекат, театар. Данас је ово знаменитост града као комплекс двораца и паркова.
 
Након његове смрти 1856. године, град је прешао у власт његовог сина Сергеја И. Паскевича. Тада су основане 3 гвожђаре, 2 фабрике опеке, фабрика шибица „Везувиј“, почело је гасно осветљавање улица (1873) и зидање нових мостова. Његова ћерка Ирина Паскевич је основала девојачко друштво и мушку класичну гимназију као и очну болницу. Кнегиња је иницирала изградњу водовода и друге објекте везане за образовање и здраву исхрану.<ref>{{cite web|url=http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument|last=РОГАЛЕВ|first=Александр|title=Наша Ирина|publisher=газета "-{Семь дней}-"|archive-url=https://web.archive.org/web/20090112230238/http://7days.belta.by/7days.nsf/last/42EF77D9A916003A42256B250028DF7C?OpenDocument|archive-date=12. 101. 2009}}</ref>
 
Гомељ је [[1913]]. био крупан индустријски центар са више од сто хиљада становника. Највећа предузећа су биле радионица пруге Либаво — Роменској и фабрика шибица „Везувиј“. У време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Гомељу је основано осам болница и логистички центар Варшавског војног округа, транзитни центар и радионица за фронт. Запослени су били и евакуисани из предузећа у другим градовима.<ref name="harady" />
|2010 |484300
}}
У граду је [[1. јануар]]а [[2016]]. живело 521.452 становника, од тог броја радно способних становника је било 241.072. У поређењу са претходним пописом из [[1999]]. број становника је порастао за близу 5.000 што је доказ постепеног демографског опоравка и прво увећање броја становника након [[1993]]. године. Запослених је 191.019, од тога броја 69.441 у индустрији.<ref name=mygomel2007>{{cite web |url=http://mygomel2007.narod.ru/cifri.htm|title=Гомель в цифрах|language=руски |trans-title=Гомељ у бројкама}}</ref> По националности градско становништво чине: [[Белоруси]] — 76,7%, [[Руси]] — 16,9%, [[Украјинци]] — 5,1%.<ref>{{cite web|url=http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|title=-{О Гомеле}-|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20080408230047/http://www.gomel-prazdnik.com/gomel.html|archive-date=808. 4. 2008}}</ref> Од укупног броја становника 55% чине [[жена|жене]] а 45% мушкарци.
 
[[Датотека:Петропавловский собор (Гомель).jpg|мини|лево|150п|Саборна црква у Гомељу]]
* [[Совјетски рејон Гомеља|'''Совјетски ''' рејон]]<ref>{{cite web|url=http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|title=Советский район|language=руски|archive-url=https://web.archive.org/web/20041218042521/http://www.sovadmin.gomel.by/sovraion/|archive-date=18. 12. 2004}}</ref> налази се у југоисточном делу Гомеља. Ово је најмлађи рејон града. У овом рејону се налази трећина индустријске производње и у њему живи 37% становништва. Главне улице рејона су Улица Богдана Хмељницког, Речицкое шосе, Барикинова и Проспект Октобра.
* [[Железнодорожни рејон Гомеља|'''Железнодорожни''' рејон]]<ref>{{Cite web|url=http://www.arw.gov.by/|title=Железнодорожный район}}</ref> се налази на северозападу Гомеља. Овде се налазе железничка станица, аутобуска станица, аеродром. Послује 35 индустријских предузећа која чине око 50% градске производње. Главне улице су проспекти Космонаута, Крупска и Победе.
* [[Новобелицки рејон Гомеља|'''Новобелицки''' рејон]]<ref>{{cite web|url=http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html|title=Наш район|archive-url=https://web.archive.org/web/20071103202921/http://www.novobeladmin.server.by/Nash_raion.html|archive-date=303. 11. 2007}}</ref> се налази, за разлику од осталих, на левој обали реке [[Сож]] у југоисточном делу града. Главна улица је Улица Иљича. У овом рејону живи 10% становништва Гомеља. Раније је био засебни град, Нова Белица.
 
У Гомељу се налази и администрација [[Гомељски рејон|Гомељског рејона]] који окружује град.
Приградска железничка станица отворена је [[1996]]. године поред станице за дуже линије. Приградски саобраћај се обавља на територији Гомељске области.
 
Међународни аеродром Гомељ је у совјетско време свакодневно опслуживао стотине путника са летова из разних крајева СССР. Данас се редовни саобраћај обавља до Минска и Калињинграда (свакодневно, авионом Ан-24). Безуспешно је покушано отварање линије Гомељ—Москва—Гомељ 2005. и 2007. али је оба пута након неколико месеци она гашена због мале заинтересованости. Такође 2007, летонска компанија „-{Air Baltic}-“ је отворила линију Рига-Гомељ-Рига. Иако је број путника био задовољавајући линија је укинута почетком 2008. Компанија „Белавија“ обавља чартер и карго летове.<ref>{{cite web|url=http://gomelavia.ucoz.ru/|title=Гомельский аэропорт|language=руски|accessdate=505. 7. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://belavia.by/time-table/|title=Расписание движения самолётов „Белавиа"|language=руски|accessdate=505. 7. 2016}}</ref>
 
=== Сектор услуга ===
 
У услужном сектору доминирају услуге чије је плаћање обавезно — комуналне услуге — 24,4%, услуге превоза путника — 14,1%, стамбене услуге — 5,6%.<ref name="stat">{{Cite web |url=http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206 |title=Архивирана копија |access-dateaccessdate=27. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071024124322/http://www.gorod.gomel.by/page.aspx?module=text&page_id=157&section_id=206# |archive-date=24. 10. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
У Гомељу постоји 13 хотела. Највећи су „Турист“, „Сож“, „Гомељ“ и „Ујут“.<ref>{{cite web|url=http://www.gorod.gomel.by/vseogomele/GomelTourist/gostinicy.aspx|title=Гостиницы|publisher=Гомельский городской исполнительный комитет|accessdate=505. 7. 2016}}</ref> У Гомељу постоји око 40 ресторана, кафића и барова.<ref>{{Cite web|url=http://gomel.gov.by/vseogomele/GomelTourist/kafe.aspx|title=Рестораны, бары, кафе, клубы, дискотеки Гомеля|language=руски}}</ref>
 
=== Спољна трговина ===
=== Словенска библиотека ===
 
У Гомељу је [[1999]]. године отворена Словенска библиотека са циљем развоја и јачања пријатељских односа између словенских народа и популаризације богате историје и културе Словена. Ово је једина библиотека таквог типа у [[Заједница независних држава|ЗНД]] и једна од три такве библиотеке на свету, друге две се налазе у [[Чешка|Чешкој]] и [[Финска|Финској]]. Библиотека тренутно има око 40.000 књига, углавном поклоњених од стране дипломатских представништава [[Пољска|Пољске]], [[Русија|Русије]], [[Србија|Србије]] и [[Чешка|Чешке]].<ref>{{Cite web |url=http://mir24.tv/news/culture/3715238 |title=-{Гомель на 2011 год объявлен культурной столицей СНГ и Беларуси}- |access-dateaccessdate=27. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160923121033/http://mir24.tv/news/culture/3715238 |archive-date=23. 09. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref> [[Белоруски егзархат]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] је Словенској библиотеци [[2007]]. године доделио орден Светитеља Кирила Туровског 2. степена „''за напоран рад за славу Цркве Божије''“. <ref>[http://naviny.by/rubrics/society/2007/01/23/ic_news_116_265894/ -{Славянскую библиотеку в Гомеле наградили орденом Святителя Кирилла Туровского}-]</ref>
 
== Спорт ==
[[Датотека:Гомель. Дворец легкой атлетики..JPG|220п|мини|десно|Атлетска дворана у Гомељу]]
Град Гомељ има веома развијену спортску инфраструктуру и висококвалификован спортски кадар. Најпопуларнији спортови у граду су [[хокеј на леду]], [[фудбал]], [[атлетика]], [[тенис]], [[уметничко клизање]], [[бокс]], [[одбојка]], [[кошарка]], [[коњички спорт]], [[веслање]], [[бициклизам]] и [[рвање]]. У новије време градске власти посвећују много пажње унапређењу постојеће спортске инфраструктуре, тако да тренутно у граду и широј околини постоји преко 1.000 вишенаменских спортских објеката.<ref name="Спорт">{{cite web |url=http://www.gorod.gomel.by/Sport.aspx |title=Гомельский спорт |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Гомельский городской исполнительный комитет |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref>
 
Највећи спортски објекат у граду је фудбалски [[Централни градски стадион (Гомељ)|Централни градски стадион]], капацитета 14.307 седећих места распоређених у три наткривене трибине. Стадион задовољава стандарде [[ФИФА]] и [[УЕФА]] за одигравање међународних утакмица. Димензије терена су 105 -{х}-68 м, подлога је вештачка трава. На градском стадиону своје утакмице игра [[ФК Гомељ]] који се тренутно такмичи у [[Премијер лига Белорусије у фудбалу|белоруској Премијер лиги]].<ref name="Фудбал">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/stadiums/3/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref> Највећи успех клуб је остварио освајањем титуле у домаћем првенству [[2003]], односно титуле у националном купу [[2002]]. и [[2011]]. године.<ref name="ФК Гомељ">{{cite web |url=http://www.pressball.by/footballstat/gomel/ |title=Стадион ФК „Гомель" |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Прессбол-онлайн |language=руски |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref>
 
[[Гомељска ледена дворана|Ледена дворана]] капацитета до 2.760 следећих места отворена је [[22. мај]]а [[2000]]. године и користи се углавном за спортове на леду (хокеј, [[брзо клизање|брзо]] и уметничко клизање).<ref name="Спорт"/> У овој дворани своје утакмице игра и хокејашка екипа [[ХК Гомељ]] која се тренутно такмичи у домаћој [[белоруска екстралига у хокеју на леду|хокејашкој Екстралиги]]. Клуб је основан 2000. године и од тада успео је да освоји национално првенство 2003. и национални куп 2003. и [[2007]]. У овој дворани [[2004]]. одиграно је суперфинале [[континентални куп у хокеју на леду|контненталног хокејашког купа]] у ком је домаћа екипа изгубила од [[ХК Слован Братислава|Слована]] из [[братислава|Братиславе]].<ref name="Хокеј">{{cite web |url=http://www.iihf.com/iihf-home/history/all-medallists/club-events/continental-cup-since-1997.html |title=Continental Cup (since 1997) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=INTERNATIONAL ICE HOCKEY FEDERATION |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref>
[[Датотека:Гомель. Каток..JPG|220п|мини|десно|Градско клизалиште је центар рекреативног спорта у зимском делу године.]]
 
Градске власти Гомеља велику пажњу посвећују и развоју школског спорта, још од периода [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. У септембру [[1963]]. у граду је основана ''специјализована државна спортска гимназија за децу и омладину'' ({{јез-рус|Специализированная детско-юношеская спортивная школа олимпийского резерва №4}}). У оквиру школе налазе се бројне дворане и сва неопходна опрема за тренинге, а посебно се велика пажња посвећује гимнастици. Тренутно школа броји око 600 ученика са којима ради преко 40 висококвалификованих тренера и предавача.<ref name="Спорт"/>
 
Веслачки центар ''Водник'' сматра се најбољим тренинг центром у држави када је реч о веслачком и кајакашком спорту.<ref name="Спорт"/> Управо у том центру своју спортску каријеру започели су неки од најпознатијих белоруских спортиста и освајача олимпијских медаља, као што су [[Леонид Гејштор]] (олимпијски победник из [[летње олимпијске игре 1960.|Рима 1960]]) и [[Јелена Рудковскаја]] (пливачко олимпијско злато и бронза на [[летње олимпијске игре 1992.|ЛОИ 1992]]). Рудковскаја је проглашена за најбољу спортисткињу Белорусије [[1991]]. и [[1992]]. године. Једини белоруски освајач златне олимпијске медаље у [[џудо]]у [[Игор Макаров]] ([[летње олимпијске игре 2004.|Атина 2004]]) живи и ради у Гомељу.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/ma/igor-makarov-1.html |title=Igor Makarov |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref> Из Гомеља је и [[атлетика|атлетичар]] [[Андреј Кравченко]], освајач сребрне олимпијске медаље у [[десетобој]]у на [[летње олимпијске игре 2008.|ЛОИ 2008.]] у [[Пекинг]]у.<ref>{{cite web |url=http://www.sports-reference.com/olympics/athletes/kr/andrey-kravchenko-1.html |title=Andrey Kravchenko |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher=Sports-Reference.com |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 14. 202. 2013.}}</ref>
 
Гомељски национални [[хиподром]] ({{јез-рус|Гомельски областни центр олимпийского резерва по конному спорту}}) се сматра најбољим спортским објектом ове врсте у земљи. Хиподром је саграђен пре више од пола века и налази се на месту некадашњег летњиковца књажевске породице Паскевича. У оквиру хиподрома налазе се тркачке стазе, управна зграда, штале за коње, и мања вештачка језера, али и музеј посвећен коњичком спорту.<ref name="Спорт"/>
* -{Рогалев А. Ф. »От Гомеюка до Гомеля: Городская. старина в фактах, именах, лицах.«}- — Издање: -{Гомель}-, 1993.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}
 
* [https://web.archive.org/web/20080106142043/http://vseogomele.net/ Незванични сајт «Всё о Гомеле»]
* [https://web.archive.org/web/20081211030006/http://www.vuz.univer.by/gomel/ Образовање у Гомељу]
* {{cite web |url=http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |title=Фотографије и разгледнице предреволуционарног Гомеља |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080109195615/http://artlex.gomel.by/vk/buro_putesh.htm |archivedate = 909. 1. 2008.}}
* [http://www.gomel.rw.by/ Железничка станица]
* [http://avtovokzal.gomel.by/ Аутобуска станица]
1.572.075

измена