Нобелова награда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje sablona page |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
[[Датотека:Nobel Prize Diploma Fritz Haber 1918.JPG|thumb|300px|right|Лауреати добивају богато украшену диплому заједно са златном медаљом и новчаном наградом. Овде је приказана диплома [[Фритз Хабер|Фритза Хабера]] коју је добио за развој методе синтезе [[амонијак]]а.]]
'''Нобелова награда''' је интернационална награда, коју годишње додељују шведске и норвешке институције, као знак признања за академска, културна, и/или научна достигнућа. По жељи шведског научника и проналазача [[Алфред Нобел|Алфреда Нобела]], ова награда је установљена 1895. године. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/magazine-11500373 "Which country has the best brains?"]. BBC News. 8 October 2010. Приступљено 6 December 2011.</ref> У периоду између 1915. и 2015. године, Нобелова награда из области економских наука је додељена 573 пута, а добило је 900 људи и организација. Церемонија доделе Нобелове награде се одржава у [[Стокхолм]]у ([[Шведска]]) једном годишње, у свим до сада установљеним категоријама, изузев церемоније доделе Нобелове награде за мир која се одржава у [[Осло|Ослу]] ([[Норвешка]]). Сваки добитник или [[лауреат]], прима златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области [[књижевност]]и, медицине, физике, хемије, мира и економије.
Шведска краљевска академија наука додељује Нобелову награду за физику, хемију и меморијалну награду из области економских наука, док Нобелово веће института Каролинска ([[Солна]], Шведска) додељује Нобелову награду из области психологије и медицине. Такође, Шведска академија додељује и Нобелову награду за књижевност, а Нобелову награду за мир додељује Норвешки Нобелов комитет.
Ред 50:
[[Датотека:Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1923).jpg|thumb|upright|right| alt = A black and white photo of a bearded man in his fifties sitting in a chair. |[[Вилхелм Конрад Рендген]] је награђен првом наградом за физику за његово откриће [[Рендгенски зраци|рентгенских зрака]].]]
Када је установљена Нобелова фондација, Нобелов комитет је почео сакупљање [[номинација]] за доделу награда. Након тога, комитет је послао прелиминарни списак кандидата институцијама за доделу награда. Нобелов комитет је за ужи избор за награду из области физике поставио [[Вилхелм Рендген|Вилхелма Рендгена]], захваљујуђи његовом открићу [[X-зрак]]а и Филипа Ленарда који је открио катодне зраке. Академија Наука је изабрала Рендгена за добитника награде.
За доделу прве Нобелове награде из књижевности, Шведска академија је изабрала песника Ренеа Прондома. Против ове одлуке је протествовала група од 42 шведских писаца, уметника и књижевних критичара, јер су очекивали да награду прими [[Лав Толстој]].{{sfn|Levinovitz|Ringertz|2001|p=144}} Из области психологије или медицине, прва Нобелова награда је додељена немачком психологу и микробиологу Емилу вон Бехрингу, који је током 1890. године открио антитоксин, лек за [[дифтерија|дифтерију]] која је до тада била узрок смрти хиљада људи годишње.{{sfn|Feldman|2001|pp=242-244}}{{sfn|Leroy|2003|p=233}}
Ред 73:
[[Датотека:Henry A. Kissinger, U.S. Secretary of State, 1973-1977.jpg|thumb|upright|Када је то објављено да ће [[Хенри Кисинџер]] бити награћен наградом за мир, два члана норвешког Нобеловог комитета су из протеста дала оставку.]]
Међу другим критицизмима, Нобелов комитет је био оптуживан да има политичку агенду, и да су изостављани заслужнији кандидати. Они су исто тако били оптуживани за [[евроцентризам]], посебно у погледу награда за књижевност.<ref name="Abramsxiv">[[#Abrams|Abrams]], p. xiv</ref><ref name="Feldman65">{{harvnb|Feldman|2001|p=65}}</ref><ref name="Sarasota Herald-Tribune - 20 Sep 1981">{{cite news|last=Tuohy| first = William| title = Literature Award Hardest for Nobel Prize Panel|date=20. 09. 1981.| publisher = Sarasota Herald Tribune| url = https://news.google.com/newspapers?nid=1755&dat=19810920&id=FZ0cAAAAIBAJ&sjid=DGgEAAAAIBAJ&pg=6245,2424225| accessdate=09.
;Награда за мир
Ред 81:
[[Јасер Арафат]], [[Шимон Перес]], и [[Јицак Рабин]] су добили награду за мир 1994. године због њихових напора да остваре мир између Израела и Палестине.<ref name="Feldman315"/><ref name="Levinovitz183">{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=183}}</ref> Одмах након што је најављена награда, један од пет норвешких чланова Нобеловог комитета осудио је Арафата као терористу и поднео је оставку.<ref name="Feldman15-16">{{harvnb|Feldman|2001| ppp = 15—16}}</ref> Додатне сумње о Арафату биле су широко изражене у различитим новинама.<ref name="Abrams302-306">{{harvnb|Abrams|2001| ppp = 302—306}}</ref>
Још једна контроверзна награда за мир је била она којом је награђен [[Барак Обама]] [[2009 Nobel Peace Prize|2009. године]].<ref>{{cite news|first=Steven| last=Erlanger| first2 = Sheryl Gay| last2=Stolberg| title = Surprise Nobel for Obama Stirs Praise and Doubts |date=09. 10. 2009.| work = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2009/10/10/world/10nobel.html?_r=1| publisher = Arthur Ochs Sulzberger, Jr.| accessdate=01.
== Категорије ==
| |||