Тицијан Вечели — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 69:
=== Портрети ===
 
Један од великих Тицијанових успјеха је стигао када је одговорио на позив у Болоњу 1530. године у време крунисања [[Карло V, цар Светог римског царства|Карла V]] за цара [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Године 1531. и у складу са својим новостеченим друштвеним статусом, преселио се у познату млетачку палату Каза Гранде (Велика кућа). Тицијан се у зиму 1532-33. године, поново вратио у Болоњу како би опет насликао Карлов портрет поводом његовог другог сусрета с папом [[Папа Климент VII|Климентом VII]]. Портрет ''Карла V у оклопу'' (1530) и други сликан у јануару 1533. године су изгубљени и једино је сачувана копија портрета ''Карла V с псом гоничем'', коју је насликао [[Јакоб Сејсенегер]]. Карло је био толико задовољан урађеним портретом да је у мају 1533. године умјетнику додијелио орден части. Након тога, аустријско-шпански Хабсбуржани су постали Тицијанови најзначајни покровитељи и мецене. Карло је 1534. године покушао да наговори умјетника да оде у Шпанију како би урадио портрет царице, али је овај мудро избјегао излагање тешком и дугом путовању.
 
Други Тицијанови портрети из периода 1520-их и 1530-их представљају галерију тадашњих водећих аристократа Италије. Истакнут примјер је портрет Алфонса д’Авалоса, маркиза од Васта из 1533. године, који је приказан у сјајном оклопу украшеном златом у пратњи младог слуге чија глава досеже до маркизовог струка. Увођење секундарне скале у простор слике је чест Тицијанов ракурс. Још један снажан портрет у оклопу, али без секундарне фигуре, је портрет Франческа Марије дела Ровере, урбинског војводе (1536-38). Овде је нагласак на војној каријери војводе, не само оклопом већ и штапом који овај држи у руци и још три штапа који стоје у позадини. Ова дјела су у суштини идеализовани државнички портрети, мада су главе врло увјерљиво изведене.