1.572.075
измена
Стендал — разлика између измена
м
Разне исправке
м (Робот: додато {{Authority control}}) |
м (Разне исправке) |
||
|
| боја = #B0C4DE
| слика = Stendhal.jpg
| опис_слике
| пуно_име
| датум_рођења = {{Датум рођења|1783|1|23}}
| место_рођења = [[Гренобл]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1842|3|23|1783|1|23}}
| место_смрти = [[Париз]]
| држава_смрти
| школа =
| награде =
Стендал је рођен у Греноблу 23. јануара 1783. године. Имао је тешко детињство. Касније је успео да пропутује [[Немачка|Немачком]], али је био више везан за [[Италија|Италију]] где је постао [[конзул (дипломатија)|конзул]]. Већину својих дела је написао у Италији и објавио под [[псеудоним]]ом Стендал. Његов роман [[Црвено и црно]] заснован је на истинитом догађају објављеном у новинској хроници. Најпознатија Стендалова дела су [[роман]]и ''Црвено и црно'', ''Пармски картузијански манастир'' и ''Расправа о љубави''.
По општем мишљењу, Пармски картузијански манастир је један од најузбудљивијих љубавних романа у француској и европској књижевности.<ref>Пармски картузијански манастир, О аутору, Новости - Златни Французи, Београд. {{page|year=2010
=== Детињство и младост ===
Из његове аутобиографије ''Живот Анрија Бријара'' сазнајемо да му је мајка у коју је био “заљубљен“ умрла на порођају када је имао седам година. Тај догађај не само да је одредио његово детињство, већ је одредио његов каснији живот. Отац му је био „побожни грађанин који је мислио само на зараду“. Одгајио га је деда Анри Гањон, лекар кога се Стендал сећа као „љубазног и забавног“. Деда му је био образован и посвећивао му је пажњу, читао му, утицао да заволи књижевност. Врло рано Стендал чита [[Молијер]]а, [[Волтер]]а, [[Хорације|Хорација]]…
Са 13 година уписује се у Централну школу у Греноблу, почиње да се дружи са вршњацима, стиче пријатељe и изузетно је успешан у математици. Захваљујући баш математици, добија стипендију и са 16 година уписује Политехничку школу у Паризу. Није очаран Паризом, доживљава „град светлости“ као “блатњав, без планина”, град врло заузетих људи које он не познаје. Разбољева се. После оздрављења, напушта студије, жели да буде заводник и „да пише комедије“. Међутим, запошљава се у Министарству рата. Када се Наполеон прогласио за цара, 1804. године именовао је Стендала за првог конзула у Италији. Две године касније враћа се у Париз и као официр Наполеонове армије и прати непосредно, на бојном пољу Бонопартине војне успехе у Немачкој, укидање Светог Римског царства, стварање Рајанске конфедерације. У аутобиографији каже да је тим догађајем, официрским позивом „био потпуно опијен, луд од
=== Каснији живот и смрт ===
Од 1831. године поново је у Италији. Опет је конзул у [[Чивитавекија|Ћивитавекији]], малом градићу близу Рима. Чита старе италијанске хронике и у њима налази мотиве за многобројне новеле, као и за свој други велики роман ''Пармски картузијански манастир''. Пред крај живота, враћа се у Париз 1841. године пошто је предходно остао без положај, прилично болестан. Пише под псеудонимима: Луиз Александар, Бомбе, Анастас де Сарпијер.
Умро је у
== Дела ==
| |||