Шандор Петефи — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| име = Шандор Петефи
| слика =Petőfi_Sándor.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Једина позната аутентична фотографија ([[дагеротипија]]) песника
| датум_рођења = {{Датум рођења|1823|1|1}}
| место_рођења = [[Кишкереш]]
| држава_рођења = [[Аустријско царство]], данас [[Мађарска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1849|7|31|1823|1|1}}
| место_смрти = [[Сегешвар|Шегешвар]]
| држава_смрти = [[Аустријско царство]], данас [[Румунија]]
| школа =
| награде =
== Биографија ==
[[Датотека: Petofi anyak.jpg|мини|лево|300п|Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)]]
Отац му је био Србин Стеван Петровић месар<ref>"Зора", Мостар 1. август 1899. године</ref>, a мајка Словакиња Марија Хрузова. Шандорово крштено име је Александар Петровић.<ref>[https://web.archive.org/web/20141101231932/http://www.kirjasto.sci.fi/petofi.htm Sándor Petõfi] {{en}}</ref> У крштеницу је име уведено на [[Латински језик|латинском]], као ''Alexánder Petrovics'', по тадашњем обичају [[Лутеранизам|Евангеличке цркве]]. "Петефи" му је одабрано уметничко име, псеудоним који је користио од 1843. године. Петефи се сматра најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником [[19. век|XIX века]]. По Вељку Петровићу, песник Шандор Петефи није Словак (како Мађари сматрају) већ је његов презимењак, Србин по пореклу.<ref>Јаков Игњатовић: "Мемоари", Београд 1966. године</ref> Потиче од гране породице Петровић из [[Баја|Баје]], која се крајем 18. века заиста преселила у Кишкереш.<ref>Вељко Петровић: "О књижевности и књижевницима", Нови Сад 1958. године</ref> У том месту је живео до 1809. године трговац Арон Петровић, Србин из Баје, чији син Димитрије (рођ. 1799) постао вероватно први српски академски вајар. То је други Петровић и то Србин, у том словачком месту.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref> У Кишкерешу није било православне цркве, па је крштен у словачкој богомољи. Родитељи су му се касније преместили у оближњу Феређхазу, где су стекли значајан иметак.
 
И по мађарском "великом шовинисти" [[Миклош Барта|Миклошу Барти]], који је говорио на годишњици Петефијеве смрти 1899. године - песник је био српског рода. Било је то на великој мађарској свечаности одржаној код [[Шегешвар|Шегешвара]]а у Ердељу, где је баш на месту Шандорове погибије постављен достојан споменик. Барти је том приликом изговорио следеће речи: "Будите поздрављени пријатељи Срби, који сте нам двије звијезде истакли на мађарском небу: Дамјанића и Петефија". Цитат су пренели сви мађарски листови, па и званични "Мађарорсзаг" у броју 210/1899. године<ref>"Зора", Мостар 1899. године</ref>
 
Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, Петефи се постепено истицао као ватрени мађарски националист, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог револуције за отцепљење од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни [[републиканизам]]. Петефи је највероватније погинуо [[1849]]. у бици код [[Сегешвар|Шегешвара]], мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
 
Појавио се пре рата чланак у београдском дневном листу, који је изнео тврдњу да Петефи није страдао у Ердељу, већ је као руски заробљеник рањеник умро много касније у Сибиру. Аутор чланка је пренео писање мађарског недељника "Напло", и навео неколико сведока, па и наводног Шандоровог унука, Руса - Викторовића Петрова. По њему се деда Шандор мађарски мајор као заробљеник нашао тешко болестан у Сибиру, у једном селу у близини Ците. Ту се излечио и оженио са кћерком бакалина, са којом је имао сина Виктора и кћер Мавру. Остарели песник је био озбиљан човек, који је храмљао - вукао некад повређену ногу. Живео повучено и скромно а сви су га знали као "мађарског песника".<ref>"Време", Београд 1940. године</ref>
 
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]] и [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
| Петефијево певање одликује једноставност и непосредност, обогаћено мотивима из народног живота:
{{Pull quote|
На крај села чађава механа,<br />
из ње штрчи коса нећешљана.<br />
Нећешљана од силнога пића,<br />
то је кућа сеоских младића.
 
Из кафане пијан ја излазим,<br />
чудновате улице налазим.<br />
Лево, десно, нигде мога стана,<br />
ој, улице ала си пијана!
 
Гле мјесеца што се накривио,<br />
на једно је око зажмирио.<br />
А друго је сасвим затворио,<br />
срам га било и он се напио!
 
Тко то лупа на мој прозор тако,<br />
зар ви момци не знате полако?<br />
Мој Миленко лег'о је да спава,<br />
од те муке заболи га глава!}}
<div align="right">(''На крај села чађава механа.'' Препев Јована Јовановића Змаја)</div>
 
{{Pull quote|
Како да те назовем,<br />
кад сред сумрака, снатреци,<br />
вечерње звезде лепих ти очију,<br />
дивећи се, моје гледају очи,<br />
као да их сад виде први пут...<br />
Те звезде,<br />
чији је сваки зрак<br />
по један поток љубави,<br />
који тече ка мору душе моје<br />
како да те назовем?<br />
 
Како да те назовем,<br />
кад ми добациш поглед свој,<br />
тај питоми голуб,<br />
чије је свако перо<br />
по једна маслинова грана мира<br />
и чији је додир тако добар!<br />
Зато што је мекши од свиле<br />
и од јастука у колевци<br />
Како да те назовем?<br />
}}
<div align="right">(''Како да те назовем.'' С мађарског превела Драгиња Рамадански)</div>
{|
|-
|Петефи је, у складу са идејама романтизма и [[Џорџ Гордон Бајрон|бајронизма]], био огорчени противник друштва у коме је живео те је са оштром сатиром и осудом певао<br />о готованском и јаловом животу мађарског племства, о одсуству родољубља и занемаривања општих друштвених вредности:
{{Pull quote|
Нерад сврха је живота.<br />
Ленчарим, да је дивота.<br />
Дост' што сељак радит зна.<br />
Мађарски сам племић ја.<br />
 
За науку да живим? Баци!<br />
Научници — сиромаси!<br />
Нити читам, нити пишем — па?<br />
Мађарски сам племић ја!<br />
Не бринем се да ли страда<br />
домовина у сто јада;<br />
већ ће проћи судба зла.<br />
Мађарски сам племић ја!}}
<div align="right">(''Мађарски племић.'' Превео Станиша Величковић)</div>
1.572.075

измена