Петар Чајковски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17:
| награде=
}}
'''Петар Иљич Чајковски''' ({{јез-рус|Пётр Ильич Чайковский}}; [[Воткинск]], [[7. мај]] [[1840]] — [[Санкт Петербург]], [[6. новембар]] [[1893]]) био је [[Русија|руски]] [[композитор]] [[Романтизам|позног романтизма]]. Појавио се у руској музици истовремено с композиторима ''[[Руска петорка|Руске петорке]]'', али није био њихов члан. Његова музика, која је садржала руски карактер, била је јако добро прихваћена. Ипак, садржала је више западних елемената, иако је успешно комбиновао интернационалне елементе с елементима руске народне музике. Предавао је хармонију на конзерваторијуму у Москви и писао музичке критике. Материјалну независност и боравак у иностранству омогућила му је његова меценаткиња Надежда фон Мек, а њихово дописивање важан је извор података о стваралачком раду и естетским погледима Чајковског. Наступао је као диригент сопствених дела по Русији, Европи и САД.<ref>{{harvnbsfn|Lockspeiser|1946|pp=}}</ref><ref>{{harvnb|Wiley|2009|pp=}}</ref>
 
== Младост ==
Ред 79:
Чајковски је лавирао између [[Руси|руских]] [[Национализам|националистичких]] тенденција, тако истакнутих у раду његових ривала из [[Велика петорка|Велике петорке]] и [[Козмополитизам|козмополитизма]] ког је стекао на Конзерваторијуму. Тако да је истовремено био и [[Руси|руски]] националиста и [[Западни свет|западњак]] савршене технике.<ref name=brit/>
 
Трајно је обележио [[Симфонија|симфонијску музику]] касног [[19. век]]а, а његове посљедње три [[Симфонија|симфоније]], показују појачану субјективност која ће утицати на [[Густав Махлер|Густава Махлера]], [[Сергеј Рахмањинов|Сергеја Рахмањинова]] и [[Дмитриј Шостакович|Дмитрија Шостаковича]] и подстакнути [[жанр]] да обнови снагу у [[20. век]]у.<ref>Hanson, Lawrence and Hanson, Elisabeth, ''Tchaikovsky: The Man Behind the Music'' (New York: Dodd, Mead & Company). Library of Congress Catalog Card No. 66–1</ref><ref>{{harvnbsfn|Holden|1995|pp=}}</ref>
 
Не може се порећи да квалитет његовог опуса није био неуједначен. Нека од његових дела написана на брзину су танка или досадна. Али у таквим [[Симфонија|симфонијама]] као што је бр. 4, бр. 5, бр. 6, и у Манфреду, као и у бројним [[увертира]]ма, [[суита]]ма и другим делима постигао је јединство [[Мелодија|мелодијске]] инспирације, драматичност садржаја и мајсторство форме која га уздиже у први ранг [[свет]]ских [[композитор]]а.<ref name=brit> {{cite web