Јан Сибелијус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 3:
| име = Јан Сибелијус
| слика = Jean Sibelius, 1913.jpg
| опис_слике
| датум_рођења = {{датум рођења|1865|12|8}}
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти = {{Датум смрти|1957|9|20|1865|12|8}}
| место_смрти
| држава_смрти
| отац =
| мајка =
Ред 20:
|награде =
}}
'''Јан Сибелијус'''<ref>[http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+3/807334/%D0%88%D0%B0%D0%BD+%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81%3A+%22%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BE%22+ Јан Сибелијус: „Кулерво"], РТС</ref><ref>[http://www.svetigora.com/node/11139 Музичка енциклопедија XXXIII] {{Wayback|url=http://www.svetigora.com/node/11139 |date=20150417043708 }}, Радио Светигора</ref><ref>{{Cite web
Снажна уметничка личност своје земље. Финска национална музичка школа, коју су утемељили композитори као [[Фредерик Пацијус]], [[Аксел Габријел Ингелијус]] и [[Роберт Кајанус]], са музичком харизмом Јана Сибелијуса, стекла је међународни углед и признање.
Ред 31:
Једно време је студирао право, а са 14 година почео је учити певање, а студирао је [[теорија музике|теорију]], композицију и виолину. У почетку су најјаче потицаје његовом стварању дале легенде из народног епа „[[Калевала]]", но никада није уносио у своја дела народну мелодију и ритмику, већ је компоновао у њиховом духу. Током 1891. године оженио се шест година млађом Аино Јарнефелт, из породице композитора [[Армас Јарнефелт|Армаса Јарнефелта]] и са њом је у срећном браку поживео до краја живота. Године 1897, добио је државну стипендију, која му је омогућила да се у целини посвети компоновању. Након многих путовања по Европи, створио је музичка дела, која су му била више интернационална, а по стилу класицистичка, са снажним упливом [[Клод Дебиси|Дебисијевог]] музичког [[импресионизам|импресионизма]] и тонске рафинисаности, а исто тако и под утицајем Европске позне романтике, синтетизујући ове тековине свог времена и градећи на њима свој лични стил. Након великог броја [[Композиција (музика)|композиција]], компонованих у првом периоду, између 1888. и 1905. године (временски размак од 17 година и чак око 50 нумерисаних ''опуса''), Сибелијус донекле смањује број дела која ствара, а у формалној и мелодијско - ритмичкој структури тежи све већој концентрацији музичког материјала и прочишћавању личног стила.
[[
Тако у другом свом стваралачком периоду, између 1905. и 1924. године, ствара низ дела (то је још око 55 ''опуса'', али распоређених на период од 19 година), која су по прегледности тема и по формалној и мелодијско - ритмичкој структури, значајно сконцентрисана у мањем броју засебних целина, ставова.
Ред 53:
Сибелијус је компоновао укупно 13 симфонијских поема. У њима се инспирише националном историјом и митовима из прошлости Финске. Као и њеном борбом за ослобођење од Царске Русије, у чијем је саставу била од 1809. до 1919. године. Најпознатије Сибелијусове поеме, редовно присутне на програмима [[концерт|концерата]] свуда у свету су:
[[
* Кулерво, поема, опус 7 ([[1892]])
* Ен Сага, симфонијска поема опус 9 (1892)
Ред 69:
У својих седам инструменталних симфонија, Сибелијус полазећи од музичке и фолклорне традиције своје земље, уткива је у симфонијске облике Европског музичког романтизма деветнаестог и почетка двадестог века, смело концентришући, сједињавајући тај облик, чиме му даје властити уметнички печат. Седам Сибелијусових симфонија су:
* I Симфонија у e--{moll}--у -{op}- 39 ([[1899]])
* [[II Simfonija (Sibelijus)|II Симфонија у D--{dur}--у -{op}- 43]] ([[1901]] - [[1902]])
| |||