Википедија

Сергеј Ајзенштајн — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 46:
Исход је био филм који су критичари добро примили на обе стране, совјетској и западној, за који је награђен [[Орден Лењина|Орденом Лењина]] и [[Stalin Prize|Стаљиновом наградом]].<ref name="Bordwell, p. 28">{{Harvnb|Bordwell|1993|p=28}}</ref> То је била очигледна [[алегорија]] и круто упозорење против гомилања трупа [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]], добро играна и добро направљена. Сценарио је садржао сцене у којима Невски изговара низ традиционалних руских [[пословица]], вербално укорењавајући своју борбу против германских освајача у руске традиције.<ref>Kevin McKenna. 2009. "Proverbs and the Folk Tale in the Russian Cinema: The Case of Sergei Eisenstein's Film Classic ''Aleksandr Nevsky''." ''The Proverbial «Pied Piper» A Festschrift Volume of Essays in Honor of Wolfgang Mieder on the Occasion of His Sixty-Fifth Birthday'', ed. by Kevin McKenna, pp. 277–92. New York, Bern: Peter Lang.</ref> Ово је започето, завршено и стављено у дистрибуцију све у току 1938. године, и није представљало само Ајзенштајнов први филм током скоро једне деценије, већ и његов први звучни филм.
 
У року од неколико месеци од објављивања филма, Стаљин је склопио [[Споразум Рибентроп—Молотов|пакт]] са Хитлером, и ''Невски'' је одмах повучен из дистрибуције. Ајзенштајн се вратио предавању и био је задужен за режирање [[Рихард Вагнер]]ове ''[[Валкира (опера)|Валкире]]'' у [[Бољшој театар|Бољшој театру]].<ref name="Bordwell, p. 28" /> После избијања рата са Немачком 1941. године, ''Невски'' је био поново пуштен у широку дистрибуцију и стекао је међународни успех. Са ратом који се приближавао Москви, Ајзенштајн је био један од многих филмских стваралаца који су евакуисани у [[Алмати|Алмате]], где је по први пут разматрао идеју о прављењу филма о Ивану -{IV}- Грозном. Ајзенштајн је имао кореспонденцију са Прокофјевом из Алмате, који му се тамо придружио 1942. Прокофјев је компоновао [[Ivan the Terrible (Prokofiev)|музику]] за Ајзенштајнов филм, а Ајзенштајн се реципроцирао дизајнирајући сетове за оперско извођење ''[[War and Peace (Prokofiev)|Рата и мира]]'' које је Прокофјев развијао.<ref>{{harvnbsfn|Leyda|Voynow|1982|p=146}}</ref>
 
=== Иванова трилогија ===
Ајзенштајнов филм, ''[[Ivan the Terrible (1944 film)|Иван Грозни]], Део -{I}-'', којим се предсавља [[Иван IV Грозни|Иван -{IV}- Грозни]] као национални херој, добио је подршку [[Јосиф Стаљин|Јосифа Стаљина]] (и [[Stalin Prize|Стаљинову награду]]),<ref>{{harvnbsfn|Neuberger|2003|p=22}}</ref> али су наставак, ''Иван Грозни, Део -{II}-'', критиковале разне разне власти и остао је необјављен до краја 1958. године. Сви снимци још увек непотпуног дела ''Иван Грозни, Део -{III}-'', били су конфисковани и највећи део материјала је био уништен<ref>{{harvnbsfn|Leyda|Voynow|1982|p=135}}</ref> (мада неколико снимљених сцена још увек постоји).
 
== Лични живот ==
Ред 56:
== Смрт ==
 
Сергеј Ајзенштајн је имао [[срчани удар]] 2. фебруара 1946, и провео је највећи део године опорављајући се. Он је умро од другог срчаног удара, 11. фебруара [[1948]]. у Москви, у својој 50. години.<ref>{{harvnbsfn|Neuberger|2003|p=23}}</ref> Његово тело лежало изложено у Холу филмских радника пре него што је било кремирано 13. фебруара, а његов пепео је сахрањен на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у Москви.<ref>{{cite web|last=Cavendish| first = Richard| title = The Death of Sergei Eisenstein| url = http://www.historytoday.com/richard-cavendish/death-sergei-eisenstein| accessdate=24. 03. 2014.}}</ref>
 
== Филмски теоретичар ==
 
Ајзенштајн је био пионир у употреби [[Soviet montage theory|монтаже]], специфичног коришћења [[film editing|уређивања филма]].<ref>{{Harvnb|Seton|1952|p=61}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Christie|Taylor|1994|pp=87–89}}</ref> Он и његов савременик, [[Лав Куљешов]], два су од најранијих теоретичара филма, који су тврдили да је монтажа суштина филма. Његови чланци и књиге, а посебно дела ''Филмска Форма''и ''Филмски смисао'', детаљно објашњавају значај монтаже.
 
Његови списи и филмови наставили су да имају велики утицај на касније филмске ствараоце. Ајзенштајн је веровао да се уређивање може користити за више од самог излагања сцене или тренутка, путем „повезивања” сродних слика. Ајзенштајн је сматрао да се „судар” снимака може користити за манипулацију емоцијама публике и стварање филмских метафора. Он је веровао да идеју треба извести из сложености два независна снимка, уводећи елемент колажа у филм. Развио је оно што је он назвао „методе монтаже”:
# Метричка<ref>{{harvnbsfn|Eisenstein|1949|p=72}}</ref>
# Ритмичка<ref>{{harvnbsfn|Eisenstein|1949|p=73}}</ref>
# Тонална<ref>{{harvnbsfn|Eisenstein|1949|p=75}}</ref>
# Асоцијативна<ref>{{harvnbsfn|Eisenstein|1949|p=78}}</ref>
# Интелектуална<ref>{{harvnbsfn|Eisenstein|1949|p=82}}</ref>
 
Ајзенштајн је предавао снимање филма током свог каријере у ГИК-у где је написао наставни план и програм за смер редитеља;<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=93}}</ref> његове наставне илустрације су репродуковане у делу Владимира Низнија ''Лекције са Ајзенштајном''. Вежбе и примери за ученике засновани су на обради литературе као што је [[Оноре де Балзак]]ов ''[[Чича Горио]].''<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=3}}</ref> Још једна хипотетичка вежва била је постављање [[Хаити|Хаитске]] борбе за независност како је приказано у Анатоли Виноградовом ''Црном конзулу,''<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=21}}</ref> делу на чији настанак је утицало Џон Вандеркуково ''Црно височанство''.<ref>{{harvnbsfn|Leyda|Voynow|1982|p=74}}</ref>
 
Лекције из тог сценарија разрађивале су лик [[Жан-Жак Десалин]]а, поново одигравајући његово кретње, акције и драму која га окружује. Поред дидактике књижевног и драмског садржаја, Ајзенштајн је подучавао технике режије, фотографије и уређивања, подстичући развој индивидуалности својих студената, њиховог изражавања и креативности.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|pp=148–155}}</ref> Ајзенштајнова педагогија, попут његових филмова, била је политички настројена и садржала је цитате [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] испреплетене са његовим учењем.<ref>{{Harvnb|Nizhniĭ|1962|p=143}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сергеј_Ајзенштајн”