Плотин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
| име = Плотин
| слика = Plotinos.jpg
| ширина_слике
| опис_слике
| пуно_име
| датум_рођења = 205
| место_рођења = [[Асјут|Ликопољ]]
| држава_рођења
| датум_смрти = 270
| место_смрти = [[Кампанија]]
| држава_смрти
| школа =
| епоха = Позна антика
| регија = Хеленистичка филозофија
| школа_филозофије
| главна_интересовања = [[етика]], [[метафизика]], [[мистицизам|мистика]]
| значајне_идеје
| утицаји_од
| утицао_на
}}
'''Плотин''' ({{јез-гр|Πλωτίνος}}, {{јез-лат|Plotinus}}; [[Асјут|Ликопољ]], [[204]] — [[Кампанија]], [[270]]) је био хеленистички филозоф из [[3. век]]а који се сматра зачетником [[новоплатонизам|новоплатонизма]].
Ред 28:
== Биографија ==
Плотин је рођен у [[Асјут|Ликополису]] близу Александрије у [[Египат|Египту]] око [[204]]. године.<ref name="Neoplatonist Plotin">[http://www.cid-nova.hr/clanci_opis.asp?id=143&podrucje=Filozofija&grupa1=FIlozofi&grupa2=Plotin Neoplatonist Plotin]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Студирао је филозофију у [[Александрија|Александрији]], посећујући многа предавања, незадовољан што не може наћи правог филозофа. Са двадесет и осам година посетио је [[Амоније Сакас|Амонија Сакаса]], који виде шта Плотин тражи, и након првог предавања Плотин схвати да је то и нашао, и оста код Амонија пуних једанаест лета.<ref name="Neoplatonist Plotin"/>
Са својих тридесет и девет година, када је цар [[Гордијан III]] [[243]]. године повео рат против [[Сасанидско царство|Персијанаца]], Плотин му се придружио како би упознао персијску и [[индијска филозофија|индијску филозофију]].<ref name="Neoplatonist Plotin"/> Међутим, почетком [[244]]. године, Персијанци су [[Фалуџа|Фалуџе]] поразили Римљане, цар Гордијан је убијен. Након склапања мира са [[Шапур I|Шапуром I]], римска војска се повлачи према Риму, где стиже средином 244. године.
Ред 43:
Плотин је користио појам [[хипостаза]] за означавање [[хемијска супстанца|супстанција]], односно ступњева бића.<ref name="Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu" /> У целини постојећег, Плотин разликује следеће хипостазе<ref>Emanacija, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>:
* [[Једно]] (''хен''), неизрециво и свеприсутно, као искон свега;
* [[дух]] или [[ум]] (''нус''), који садржи [[идеје]], односно форме свега;
Линија 108 ⟶ 107:
Плотиново учење је наредних векова утицало на поколења духовних мислиоца, међу којима су и [[Августин Хипонски|Августин]], [[Псеудо-Дионисије Ареопагит|Псеудо-Дионисије]], [[Максим Исповедник]], Августин, [[Јован Скот Еријугена|Еријугена]], [[Ибн Сина|Авицена]], [[Ел Газали|Алгазел]], [[Ибн Габирол|Авицеброн]], [[Мајстор Екхарт]], [[Никола Кузански]], [[Ђордано Бруно]], [[Јохан Готфрид фон Хердер|Хердер]], [[Јакоби]], [[Фридрих фон Шелинг|Шелинг]], [[Гете]], [[Новалис]]. Плотин је знатно утицао и на хришћанство.<ref name="Филозофски лексикон"/>
==
{{reflist|2}}
| |||