Википедија

Роза Луксембург — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
| име = Роза Луксембург
| слика = Rosa Luxemburg colorized photo.jpg
| ширина_слике = 190px
| опис_слике = Роза Луксембург
| пуно_име = Розалија Луксенбург
| датум_рођења = {{датум рођења|1871|3|5}}
| место_рођења = [[Замошћ]]
| држава_рођења = {{застава|Руска Империја}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1919|1|15|1871|3|5}}
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти = {{застава|Вајмарска република}}
| држављанство = [[Вајмарска република]]
| народност =[[Јевреји|Јеврејка]]
Ред 36:
Кад се са породицом преселила у [[Варшава|Варшаву]], Роза је тамо похађала женску гимназију од [[1880]]. године. Чак и у тим раним годинама (од [[1886]].) је била члан пољске левичарске партије, ''Пролетаријата''. Пролетаријат је основан [[1882]], двадесет година пре руских радничких партија, и почео је са организовањем генералних штрајкова. Због тога је четворо вођа партије убијено, а патрија се распала. Неки од чланова су наставили да се тајно састају. Роза се придружила једној од ових група.
 
Године 1887, Роза је положила матуру, а од [[1889]]. године студира на [[Универзитет Циришки|Циришком универзитету]], заједно са другим социјалистима попут [[Анатолиј Луначарски|Анатолија Луначарског]] и [[Лео Јошигес|Леа Јошигеса]]. Студирала је [[филозофија|филозофију]], [[историја|историју]], [[политика|политику]], [[економија|економију]] и [[математика|математику]]. Специјалистички предмети су јој били ''-{Staatswissenschaft}-'' (наука о управљању државом), [[Средњи вијек|средњи век]] и економске и берзанске кризе.
 
[[Године 1890]], су укинути [[Ото фон Бизмарк|Бизмаркови]] закони против [[социјалдемократија|социјал-демократије]], и [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјал-демократска партија Немачке]] је по закону могла да освоји мандате у [[Рајхстаг]]у (парламенту). Али упркос својим прореволуционарним изјашњавањима, чланови парламента из социјалистичких редова су се више бавили стицањем додатних парламентарних права и материјалног богатства.
 
Роза Луксембург се пак држала својих револуционарно-демократских и марксистичких принципа. [[1893]]. године, заједно са Леом Јошигесом и [[Јулијан Марчлевски|Јулијаном Марчлевским]] (алиас Јулиус Карски), је основала новине ''[[Справа Роботница]]'' (''-{Sprawa Robotnicza}-''), као супротност националистичким политикама [[Пољска социјалистичка партија|Пољске социјалистичке партије]]. Роза је веровала да до независне Пољске може доћи само кроз револуције у [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], и [[Русија]]. Истрајавала је на идеји да борбу треба водити против самог капитализма, а не за независну Пољску. Луксембургова је одбијала право на самоопредељење држава (нација) у социјализму, што је касније довело до тензија са [[Владимир Лењин|Лењином]].
Ред 55:
У то време, Роза Луксембург је почела да предаје марксизам и економију у тренинг центру СПД-а у Берлину. Један од њених студената је био вођа СПД-а, и први председник [[Вајмарска република|Вајмарске Републике]], [[Фридрих Еберт]].
 
[[Године 1912]]., је учествовала на конгресу европских социјалиста у [[Париз]]у. Са француским социјалистом, [[Жан Журе|Жаном Журеом]] (''-{Jean Jaurès}-''), је договорила да би у случају избијања рата све европске радничке партије требале да организују генерални штрајк. Како је рат био ближи, она је организовала демонстрације (на пример у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]), позивајући на [[приговор савести]] за војну службу, и одбијање извршавања наређења. Због овога је оптужена за „изазивање непослушности властима, закону и реду“ и осуђена на годину дана затвора. Није одмах упућена на одслужење казне па је могла да учествује на састанку социјалистичке канцеларије у јулу. Била је јако погођена чињеницом да је у радничким партијама национализам био јачи од [[класна свест|класне свести]].
 
Дана [[28. јул]]а, [[1914]], [[Аустроугарска]] је објавила рат [[Србија|Србији]], и тако је отпочео [[Први светски рат]]. [[3. август]]а, Немачко царство је објавило рат [[Русија|Русији]]. Следећег дана је у Рајхстагу једногласно одлучено да се рат финансира емитовањем ратних [[обвезница]]. Сви представници СПД-а су гласали за овај закон, а партија је такође пристала на примирје (''-{Burgfrieden}-'') са владом, обећавши да ће се суздржавати од штрајкова током рата. За Луксембургову је ово била лична катастрофа, због које је за кратко чак разматрала самоубиство: [[Ревизионизам (марксизам)|Ревизионизам]], против кога се борила од [[1899]], је победио, и рат је почео.
 
Са [[Карл Либкнехт|Карлом Либкнехтом]] и другима попут [[Клара Цеткин|Кларе Цеткин]] и [[Франц Ердман Мехринг|Францом Мехрингом]], Роза Луксембург је [[5. август]]а 1914. створила групу ''[[Интернационала|Интернационалу]]''. Од ње је настала [[Спартакистичка лига]], [[1. јануар]]а, [[1916]]. Објавили су бројне илегалне памфлете са потписом ''[[Спартак]]'' по [[Трачани|трачком]] гладијатору који је покушао да ослободи робове у Риму. Роза Луксембург је узела име ''Јуниус'', по [[Луције Јуније Брут|Луцију Јунију Бруту]], за кога се сматра да је основао [[Римска република|Римску републику]].
Ред 63:
Група је одбацила ''прекид ватре'' између СПД-а и немачке владе под [[Вилхелм II Немачки|Вилхелмом II]], и жестоко се борила против њега, залажући се за генерални штрајк. Због тога је [[28. јун]]а 1916, Роза Луксембург осуђена на две и по године у затвору. За време боравка у затвору, била је двапут премештана, први пут у [[Познањ]] а затим у [[Вроцлав]]. У овом периоду је написала више чланака под именом ''Јуниус'', које су њени пријатељи прокријумчарили из затвора, и илегално одштампали. Међу њима је био и чланак ''Руска револуција''. Овај чланак је критиковао [[бољшевици|бољшевике]], и упозорио да постоји опасност да се диктатура развије из бољшевичке власти. У овом контексту је написала своју чувену реченицу: ''-{Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden}-'' (Слобода је увек и искључиво за оне који мисле другачије.) Још једна публикација, јуна 1916. је била ''-{Die Krise der Sozialdemokratie}-'' (Криза социјалдемократије).
 
[[Године 1917]]. године, када су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ушле у рат, Спартакистичка лига се придружила [[Независна социјал-демократска партија Немачке|Независној социјал-демократској партији Немачке]] (УСПД), такође групи анти ратних бивших чланова СПД-а, која је основана [[9. новембар|9. новембра]] [[1918]]. УСПД је лансирана на власт, као водећа партија нове републике заједно са СПД-ом, након абдикације [[вилхелм II Немачки|кајзера]]. Ово се догодило након устанка ([[Немачка револуција]]) који је почео у [[Кил]]у, [[4. новембар|4. новембра]] 1918, када је четрдесет хиљада морнара преузело луку у знак протеста због одлуке Немачке поморске команде да се ступи у борбе са Британском морнарицом, упркос чињеници да је било јасно да је рат изгубљен. До [[8. новембар|8. новембра]], раднички и војнички савети су заузели већи део западне Немачке, постављајући темеље за такозвани ''-{Räterepublik}-'' (Републички савет), моделиран по систему Совјета из руских револуција [[Револуција у Русији 1905.|1905.]] и [[Револуција у Русији 1917.|1917]].
 
Луксембургова је пуштена из затвора у Вроцлаву 8. новембра, а и Либкнехт је такође био ослобођен, и реорганизовао је [[Спартакистичка лига|Спартакистичку лигу]]. Они су сада заједно издавали новине Црвена застава (''-{Die rote Fahne}-''). У једном од својих првих чланака, Луксембургова је захтевала [[амнестија|амнестију]] за све политичке затворенике, и укидање смртне казне.
Ред 149:
* -{Elzbieta Ettinger: ''Rosa Luxemburg: A Life'',}- 1988
* -{Norman Geras ''The legacy of Rosa Luxemburg'',}- 1976
* -{Klaus Gietinger: ''Eine Leiche im Landwehrkanal – Die Ermordung der Rosa L.'' (''A Corpse in the Landwehrkanal - The Murder of Rosa L.''), Verlag 1900 Berlin –}-. {{page| year = |id=ISBN 3-930278-02-2| pages = }}
* -{Peter Hudis (Editor), Kevin B. Anderson: ''The Rosa Luxemburg Reader'',}- 2004
* -{Donald E. Shepardson: ''Rosa Luxemburg and the Noble Dream'', New York}- 1996
Ред 172:
* [http://www.dieterwunderlich.de/Rosa_Luxemburg.htm Кратка биографија].
* [http://www.glasnost.de/klassiker/luxem3.html ''-{Zur Russischen Revolution}-'' (О Руској револуцији), 1922].
* [http://www.die-kaempferin.de ''-{Das Leben von Rosa Luxemburg}-'' (Живот Розе Луксембург)]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}.
 
{{DEFAULTSORT:Луксембург, Роза}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Роза_Луксембург”