Симон де Бовоар — разлика између измена

=== Други пол (-{''Le Deuxième Sexe''}-) ===

 

 

Према де Бовоар, два су фактора превасходно утицала на скорашњу еволуцију женског положаја: начин партиципације у производњи и укидање репродуктивног ропства.{{sfn|Beauvoir|2009|p=139}} Мајчинство је оставило жену заковану за тело, што је мушкарцу омогућило да њоме доминира.{{sfn|Beauvoir|2009|p=75}} У [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] (с изузецима попут [[Спарта|Спарте]], где ништа није угрожавало женску слободу), жене су биле третиране попут робова. У [[Римско царство|Римском царству]] уживале су већа права, али ипак су биле дискриминисане на бази пола.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=96, 100, 101, 103}} Што се [[Хришћанство|хришћанства]] тиче, де Бовоар тврди да је оно - уз изузетак германске традиције - настојало подчинити жене.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=104–106, 117}} У књизи наглашава промене у динамици моћи коју доноси такозвана 'дворска љубав' [[12. век|дванаестог века]], претходница данашње романтичне љубави.{{sfn|Beauvoir|2009|pp=108, 112–114}} Затим описује период раног [[15. век|петнаестог века]] где посебно истиче мистичарку, писца и реформаторку [[Света Терезија Авилска|Терезију Авилску]]{{sfn|Beauvoir|2009|p=118|ps=}} која је доказала да се жена може уздићи веома високо кад су јој осигурани исти услови какве имају мушкарци. Кроз [[19. век|деветнаести век]] законски је статус жена остао непромењен, али индивидуе су се истицале својим радом. Де Бовоар проналази грешке у Наполеоновом коду, критикује [[Auguste Comte|Огиста Конта]] и [[Honoré de Balzac|Онора де Балзака]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=127–129}}, те описује [[Pierre Joseph Proudhon|Пјера Жозефа Прудона]] као антифеминисте.{{sfn|Beauvoir|2009|p=131}} [[Индустријска револуција]] је омогућила жени да се макне из дома, али због ниских надница ово је мач са две оштрице.{{sfn|Beauvoir|2009|p=132}} Де Бовоар пише о расту [[Синдикат|синдиката]] и партиципацији жена у њима. Затим описује ширење [[Контрацепција|контрацептивних метода]] и борбу за репродуктивна права и [[абортус]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=133–135, 137–139}} Бави се историјом [[Суфражеткиње|женског суфражетског покрета]]{{sfn|Beauvoir|2009|pp=140–148}} те закључује да су жене попут [[Роза Луксембург|Розе Луксембург]] и [[Марија Кири|Марије Кири]] демонстрирале да није женска инфериорност оно што одређује њихову историјску неважност, већ је обрнуто: њихова историјска безначајност их је проклела и учинила инфериорнима.{{sfn|Beauvoir|2009|p=151}} Де Бовоар делове књиге посвећује [[Менструација|менструацији]], [[Невиност|девичанству]], женској [[Сексуалност|сексуалности]] и [[полни однос|полним односима]] (укључујући и оне [[Хомосексуалност|хомосексуалне]]), [[Брак|браку]], мајчинству и [[Проституција|проституцији]].{{sfn|Beauvoir|2009|pp=168, 170}} Пишући о делима [[Henry de Montherlant|Анри де Монтерлана]], [[D. H. Lawrence|Д. Х. Лоренса]], [[Paul Claudel|Пола Клаудела]], [[Андре Бретон]]а и [[Стендал]]а, уочава да се овде рефлектују велики, колективни митови о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=261}} Жена је 'привилегована друга', с тим да њена друготност зависи од тога како ће се норма (мушкарац) позиционирати.{{sfn|Beauvoir|2009|p=262}} 'Мистерија' је један од најпроминентнијих мушких митова о жени.{{sfn|Beauvoir|2009|p=268}} Како би га оповргнула, де Бовоар објашњава да мистичност није задана полом, већ ситуацијом - она је обележје сваког роба.{{sfn|Beauvoir|2009|p=271}}

 

== Литература ==

* {{Cite book|last=Schneir|first=Miriam|title=Feminism in Our Time|year=1994|publisher=Vintage Books|pages=5|id=ISBN 978-0-679-74508-2}}

{{refbegin|30em}}