Анте Старчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене PolePoz (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Враћање измене која је била добра овде: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=20638172&oldid=19793302 а онда је измењена овде: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&diff=20638336&oldid=20638335. Срби је назив за народ и треба да остане линк ка томе. У следећој реченици се објашњавао о вери.
Ред 28:
 
== Биографија ==
Рођен 1823. године у [[Велики Житник|Житнику]] поред [[Госпић]]а, од родитеља [[Срби католици|Срба]]. Мајка удовица Милица Чорак, рођена Богдан, из [[Широка Кула|Широке Куле]], примила је [[католицизам]] пре удаје за првог мужа.<ref>Dubravko Jelčić, Politika i sudbine: eseji, varijacije i glose o hrvatskim političarima, Školska knjiga, Zagreb. {{page| year = 1995| isbn = 978-953-0-60551-0| pages = 11}}</ref> Отац Јаков Старчевић, био је граничар из [[Доње Пазариште|Пазаришта]],<ref>"Дело", Београд 1. октобар 1911. године</ref> села [[Срби католици|покатоличених Срба]] <ref>Aus der Beilage Specificatio locourum et incolarum 1712. bei der Instr. f.d. Grafen Attems, Nr. 183/VII, J.Ö Krigsmiscellen, Fasc. 95 im Archiv des Reichs-Krigs-Ministeriums.</ref>, потомак херцеговачких Старчевића)<ref>[[Иво Банац|Banac, Ivo]]. ''Nacionalno pitanje u Jugoslaviji''. (Durieux: Zagreb) (1995). стр. 66.</ref>
 
Образован је прво у немачкој пучкој школи у личком Кланцу.<ref name="Ладан">"Анте Старчевић, Политички списи, Знање, Загреб, 1971. (избор и предговор [[Томислав Ладан]]), страница 10.</ref> Потом га образује стриц, Шиме Старчевић писац "Тада Шиме узе Анту к себи у Баг. Било му је 13 година. Ту га приправи за прва два разреда гимназије" <ref name="Дошен">М. Д. Дошен, Анте Старчевић 1823—1923, "Овај број Личког Хрвата посвећен је 100-годишњици рођења Старчевића". ”Лички Хрват”, бр. 17, 17. маја 1923, година II.</ref> По другом извору, за прва два разреда гимназије спремао га је (учио латинском и немачком језику) католички жупник Јосип Влатковић у [[Смиљан]]у.<ref>"Znameniti i zaslužni Hrvati, te pomena vrijedna lica u hrvatskoj povjesti od 925-1925", Zagreb 1925. godine</ref> Године 1839. полази на трећи разред гимназије у Госпићу, где му је стриц био професор: "другови и професори дивили су се бистрини и брзом схваћању младог Ликоте, којег су за шалу 'Влахом' називали"<ref name="Дошен"/>. Остала четири разреда гимназије и два виша разреда, тзв. филозофију завршио је у Загребу. Учествовао је као кршни гимназијалац будући "ватрен Илир", на крвавим демонстрацијама у Загребу, одржаним на Марковом тргу 27. јула 1845. године.