Роза Паркс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
| презиме = Паркс
| слика = Rosaparks.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Роза Паркс 1955. године
| пуно_име = Роза Луиз Меколи Паркс
| дан_рођења = 4.
| месец_рођења = фебруар
| година_рођења = 1913.
| место_рођења = [[Таскиги (Алабама)|Таскиги]]
| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| дан_смрти = 24.
| месец_смрти = октобар
| година_смрти = 2005.
| место_смрти = [[Детроит]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
}}
'''Роза Паркс''' ({{јез-енгл|Rosa Parks}}; [[Таскиги (Алабама)|Таскиги]], [[4. фебруар]] [[1913]] — [[Детроит]], [[24. октобар]] [[2005]]), је била афроамеричка активисткиња за људска права и кројачица коју је [[конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички Конгрес]] прогласио „мајком модерног Покрета за људска права“.
Ред 22:
Роза Паркс је постала позната када је [[1. децембар|1. децембра]] [[1955]]. године одбила да на захтев возача [[аутобус]]а уступи своје место белом путнику. Њено хапшење и након тога суђење због грађанске непослушности имало је за последицу бојкот аутобуског саобраћаја у Монтгомерију, тј. један од највећих и најуспјешнијих масовних покрета против расне сегрегације у историји, који је [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера Кинга Јуниора]], једног од организатора бојкота, промовисао у вођу Покрета за људска права. Улога Розе Паркс у америчкој историји допринела је статусу иконе у америчкој култури, а њени поступци дали су легалитет покрету за људска права широм света.
 
== Ране годинеМладост ==
Роза Паркс је рођена као '''Роза Луиз Меколи Паркс''' ({{јез-енгл|Rosa Louise McCauley Parks}}) у [[Таскиги (Алабама)|Таскигију]], од оца Џејмса, столара и мајке Леоне Макели, учитељице. Након раставе родитеља Роза са мајком се преселила у [[Пајн Левел (Алабама)|Пајн Левел]], недалеко од [[Монтгомери (Алабама)|Монтгомерија]]. Живеле су на имању заједно са баком, дедом, као и Розиним млађим братом Силвестром. Роза Паркс је постала чланица афричке медотистичке епископалне цркве, којој ће припадати цели живот. До своје једанаесте године мајка ју је подучава код куће, након чега се уписала у Индустријску школу за девојчице у Монтгомерију. Након тога је похађала државни колеџ у [[Алабама|Алабами]], али је била приморана да га напусти како би се бринула о баки, а касније и о оболелој мајци.
 
Ред 29:
Упркос најранијим сећањима везаних уз љубазност белих странаца изнесених у Парксовој [[Аутобиографија|аутобиографији]], околности у којима се налазила нису јој дозвољавале да игнорише [[расизам]]. Када је [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клан]] марширао улицом и пролазио испред њене куће, Парксова се сећа да је њен деда био прислоњен на улазна врата са пушком. Индустријска школа у Монтгомерију, иако су је за црну децу основали белци са севера, горела је два пута.
 
Године [[1932]]. Роза се удала за Рејмонда Паркса, бријача из Монтгомерија. Рејмонд је био члан групе која је сакупљала новац за подршку групе црнаца који су неправедно били оптужени за силовање две беле жене. Након удаје, Роза је радила разне послове, од посла кућне помоћнице до испомоћи у болници. На мужев наговор [[1933]]. године довршила је своје средњошколско образовање. У то време свега је нешто мање од 7% афро-американацаАмериканаца имали средњошколску диплому. Упркос такозваном закону Џима Крова који је у великој мери отежавао црнцима политичко учешће, Роза је у свом трећем покушају успела да се региструје за гласање.
 
У [[децембар|децембру]] [[1943]]. године Парксова је постала активна чланица Покрета за људска права, придружујући се подружници НААКП-а у Монтгомерију. Радила је волонтерски као секретарица председника Едгара Никсона. О својој позицији, касније је рекла: „Била сам једина жена тамо, а њима је била потребна секретарица и ја сам била сувише стидљива како бих рекла не“.