Алберт Ајнштајн — разлика између измена

У јесен 1896, Српкиња [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић]] започиње своје студије медицине на [[Универзитет Цирих|Универзитету Цирих]], да би се већ после првог семестра пребацила на Савезни политехнички институт где, као једина жена уписана те године, студира на истом смеру као и Ајнштајн. Милевино дружење са Ајнштајном развиће се у праву љубавну романсу током следећих пар година, и поред повике његове мајке којој је сметало то што је она превише стара за њега, што није Јеврејка, и што има физичку ману (једна нога била јој је нешто краћа).<ref>{{harvnbsfn|Calle|2011|p=48}}</ref>

Ајнштајн после дипломирања није могао одмах да нађе наставничко запослење, понајвише зато што је као младић својом дрскошћу очигледно иритирао већину својих професора. Отац пријатеља са класе зато му је помогао да се домогне запослења као помоћни технички испитивач у Швајцарском бироу за патенте <ref>Officially named "Federal Office for Intellectual Property" at the time, and now the {{cite web | title = Swiss Federal Institute of Intellectual Property | url = http://www.ipi.ch/E/institut/i1.shtm | archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928123827/http://www.ipi.ch/E/institut/i1.shtm | archivedate = 28. 909. 2007| accessdate = 16. 10. 2006.}} See also their {{cite web | title = FAQ about Einstein and the Institute | url = http://www.ipi.ch/E/institut/i1094.shtm | archiveurl=https://web.archive.org/web/20070928123835/http://www.ipi.ch/E/institut/i1094.shtm | archivedate = 28. 909. 2007| accessdate = 16. 10. 2006.}}</ref> 1902. године. Ту је Ајнштајн процењивао вредност [[Патент|патената]] разних [[проналазач]]а, који су се пријављивали у овај биро, као и могућности примене тих патената у техничким уређајима, радио је дакле посао који је ипак захтевао познавање његове струке, физике. А посебно је био задужен да оцењује патенте који су у некој вези са електромагнетским уређајима.<ref>Peter Galison, "Einstein's Clocks: The Question of Time" ''Critical Inquiry'' 26, no. 2 (Winter 2000): 355–389, on 368.</ref> Он је такође морао овде да научи како да распозна суштину примене патента упркос понекад веома штуром опису, а и његов директор поучио га је како „самог себе да изрази коректно”. Док је оцењивао практичност њиховог рада он је повремено и исправљао грешке у њиховим дизајнима.

Ајнштајн се оженио са [[Милева Марић Ајнштајн|Милевом Марић]] 6. јануара, [[1903]]. Ајнштајнова женидба са Марићевом, која је била математичарка, представљала је у исто време и лично али и интелектуално партнерство и везу. За Милеву Ајнштајн је говорио: „Она је створење једнако мени самом и које је једнако независно и јако као што сам и ја”. Роналд Кларк (Ronald W. Clark), Ајнштајнов биограф, тврди да дистанца која је постојала у Ајнштајновом браку са Милевом, за њега била преко потребна, јер да би употпунио свој рад он је морао да постигне неку врсту интелектуалне изолације. [[Абрам Јофе]] (Abram Joffe), [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] физичар који је познавао Ајнштајна, у једној смртовници пише о њему „Аутор радова из 1905 био је... бирократа у Патентном бироу у Берну, Ајнштајн-Марић”, и ово је недавно било узето као доказ сарадничке стране њихове везе. Међутим, према Алберту Мартинезу (Alberto A. Martínez) из Центра за студије Ајнштајна [[Универзитет Бостон|Универзитета Бостон]], Јофе је једино тиме приписао ауторство Ајнштајну, јер, како он мисли, био је то уврежени швајцарски обичај да се додаје женино презиме иза мужевљевог имена.{{чињеница|date = 11. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Ипак, размере Милевиног утицаја на Ајнштајново дело још увек су контроверзно и дискутабилно питање.

Године 1903. године, Ајнштајново запослење у Швајцарском патентном бироу постало је стално, мада га је унапређење мимоишло све док „се у потпуности не усаврши за машинску технологију”.<ref>Peter Galison, "Einstein's Clocks: The Question of Time" ''Critical Inquiry'' 26, no. 2 (Winter 2000): 355–389, on 370.</ref> Он стиче свој [[Доктор наука|докторат]] под менторством [[Алфред Клајнер|Алфреда Клајнера]] (-{Alfred Kleiner}-) на Универзитету Цирих, након пријављивања своје докторске тезе под називом ''Једно ново одређивање молекуларних димензија'' (-{''Eine neue Bestimmung der Moleküldimensionen''}-) у 1905. години.

као објашњење фотоелектричног ефекта, једнако као и својстава других појава [[Фотолуминисценција|фотолуминисценције]] и [[Фотојонизација|фотојонизације]]. У каснијим радовима, Ајнштајн користи овај закон да опише [[Волтин ефекат]] (1906), настанак секундарних [[Катодни зраци|катодних зракова]] (1909) и високофреквентну границу [[Закочно зрачење|закочног зрачења]] (1911). Кључни Ајнштајнов допринос је у његовом тврђењу да је квантизација енергије уопште, суштинско својство светлости, а не само, као што је Макс Планк веровао, нека врста ограничења у интеракцији између светлости и материје. Један други, често превиђани, допринос овога рада представља Ајнштајнова изванредна процена (6.17 <math>\times</math> 10²³) [[Авогадров број|Авогадровог броја]] (6.02 <math>\times</math> 10²³). Међутим, како Ајнштајн у овом раду „није” предложио да је светлост састављена од честица, концепт светлости као снопа „фотона” неће ни бити предложен све до 1909 (видети испод). Његов други чланак 1905, под називом ''О кретању—захтевано од стране Молекуларне кинетичке теорије топлоте—малих честица суспендованих у непокретној течности'' (-{''On the Motion—Required by the Molecular Kinetic Theory of Heat—of Small Particles Suspended in a Stationary Liquid''}-, или на немачком, -{''Über die von der molekularkinetischen Theorie der Wärme geforderte Bewegung von in ruhenden Flüssigkeiten suspendierten Teilchen''}-), покрива његову студију [[Брауново кретање|Брауновог кретања]] и обезбеђује емпиријске доказе за постојање атома. Пре појаве овог чланка, [[атом]] је био прихваћен као користан концепт, али [[физичар]]и и [[хемија|хемичари]] су се ватрено расправљали да ли су атоми реални ентитети или нису. Ајнштајново статистичко разматрање понашања атома дало је [[експериментатор]]има начин да броје атоме гледајући кроз обични [[микроскоп]]. [[Вилхелм Освалд]] (-{Wilhelm Ostwald}-), један од вођа антиатомске школе, касније се поверио [[Арнолд Зомерфелд|Арнолду Зомерфелду]] (Arnold Sommerfeld) да се његова сумња у атоме преобратила у веровање захваљујући Ајнштајновом потпуном објашњењу Брауновог кретања.<ref>Смохуловски (-{Smoluchowski}-) је радио на Брауновом кретању истовремено кад и Ајнштајн. Он је објавио 1906 исту формулу као и Ајнштајн (изведену на други начин), једино што је погрешио чинилац. За детаље видети: {{cite web | title = Пол Ланжвенов 1908. чланак „О теорији Брауновог кретања” | url = http://www.physik.uni-augsburg.de/theo1/hanggi/History/Langevin1908.pdf | accessdate = 17. 303. 2006}}</ref> Брауново кретање било је такође објашњено и од стране [[Луј Башелијер|Луја Башелијера]] (Louis Bachelier) 1900. године.

[[Године 1912]]. године, Ајнштајн се враћа у [[Цирих]] у намери да постане редовни професор на [[ЕТХ Цирих]]. У то време, он тесно сарађује са [[математика|математичарем]] [[Марсел Гросман|Марселом Гросманом]], који га упознаје са [[Риманова геометрија|Римановом геометријом]]. У 1912, Ајнштајн почиње да назива време [[Четврта димензија|четвртом димензијом]] (мада је [[Херберт Џорџ Велс]] урадио то исто раније, у своме делу „[[Временска машина]]” (”-{The Time Machine}-”) из 1895. године)

Дана [[14. мај]]а [[1904]], родио се Албертов и Милевин први син, [[Ханс Алберт Ајнштајн]], (-{Hans Albert Einstein}-). Њихов други син, [[Едуард Ајнштајн]], (-{Eduard Einstein}-), рођен је [[28. јул]]а, [[1910]]. Ханс Алберт ће касније постати професор [[Хидраулички инжењеринг|хидрауличког инжењеринга]] на [[Универзитет Калифорније (Беркли)|Универзитету Калифорније, Беркли]], имајући веома мало контаката са својим оцем, али делећи његову љубав ка једрењу и музици. Млађи брат, Едуард, желео је да развије праксу фројдовског [[психоаналитичар]]а, али је институцијализован због [[схизофренија|шизофреније]] и умро је у једном азилу. Ајнштајн се развео од Милеве [[14. фебруар]]а [[1919]], да би оженио Елзу Ловентал (-{Elsa Löwenthal}-), рођену Ајнштајн, (Ловентал је било презиме њеног првог мужа, Макса) [[2. јун]]а, 1919. Елза је била Албертова прва рођака са мајчине стране, и његова рођака у другом колену са очеве стране. Била је три године старија од Алберта, и неговала га је као болничарка, након што је претрпео делимични слом живаца комбинован са јаким стомачним боловима. У овом браку није било деце.

У мају месецу, 1919, током британских осматрачких експедиција [[Помрачење Сунца|помрачења Сунца]] (предузетих у Собралу, [[Бразил]], (-{Sobral, Ceará, Brazil}-), као и на острву -{Principe}- (Принчевско острво), на западној овали [[Африка|Африке]], Артур Стенли Едингтон надгледао је мерење [[Гравитационо сочиво|савијања]] светлости звезда приликом њеног проласка у близини Сунца, што резултује у привидном померању положаја посматраних звезда даље од Сунца. Овај феномен назван је ефекат [[Гравитационо сочиво|гравитационог сочива]] и у овом случају опажено померање положаја звезда било је дупло веће него што је било предвиђено [[Њутнова механика|Њутновом физиком]].{{напомена|Иронија је у томе да је касније испитивање фотографија направљених током ове експедиције показало да су њихове мерне грешке биле упоредиве са ефектима које су они хтели да измере. Ипак, скретање светлости у гравитационом пољу касније је било прецизно потврђено многобројним новим осматрањима.}} Ова опажања слагала су се са предвиђањима проистеклим из [[Ајнштајнове једначине поља|Ајнштајнових једначина поља]] из [[Општа теорије релативности|Опште теорије релативности]]. Едингтон је објавио да резултати потврђују Ајнштајново предвиђање и ''[[Тајмс]]'' магазин (The Times) известио је о овој потврди Ајнштајнове теорије [[7. новембар|7. новембра]] исте године, насловима ''Револуција у науци – Нова теорија Универзума – Њутновске идеје су одбачене''. Добитник Нобелове награде [[Макс Борн]] изразио је своје погледе на [[Општа релативност|општу релативност]] као на „највећи подвиг људског размишљања о природи"; његов колега лауреат [[Пол Дирак]] назвао је то „вероватно највећим научним открићем икада учињеним”.<ref>{{cite web | title = ALBERT EINSTEIN (1879—1955) and the "Greatest Scientific Discovery Ever" Jürgen Schmidhuber | url = http://www.idsia.ch/~juergen/einstein.html | accessdate = 404. 10. 2006}}</ref> Ови коментари и резултујући публицитет зацементирали су Ајнштајнову славу. Он је постао светски славан – неуобичајено достигнуће за једног научника.

Многи научници још увек нису убеђени у све то због разноразних разлога, почевши од оних научних (неслагање са Ајнштајновим тумачењем експеримената, веровање у етер или у то да је апсолутни систем референције неопходан) па све до психо-социјалних ([[конзервативизам|конзерватизам]], [[антисемитизам]]). Према Ајнштајновом гледишту, већина примедби долазила је од експериментатора који су имали врло мало разумевања теорије која је у то укључена.<ref>See esp. Albert Einstein, "My Reply. On the AntiRelativity Theoretical Co., Ltd. [August 27, 1920", in Klaus Hentschel, ed. ''Physics and National Socialism: An anthology of primary sources'' (Basel: Birkhaeuser) (1996). стр. 1.–5.</ref> Ајнштајнова популарност у јавности, која је наступила после чланка из 1919, створила је озлојеђеност код тих научника, а код неких ова озлојеђеност се задржала и у 1930. м годинама.{{напомена|Постоји занимљива расправа o озлојеђености неких научника Ајнштајновом славом, посебно оних немачких физичара који су касније започели антиајнштајновски покрет „Немачка физика”, у уводу Клаус Хентчелове књиге „Физика и Национал социјализам. ''Physics and National Socialism: An anthology of primary sources'' (Basel: Birkhaeuser, 1996), on p.lxxi. У вези дискусије међу астрономима њиховом ставу и дебати у вези релативности, видети Џефри Крелинстајнову (Jeffrey Crelinsten), Ајнштајнову пороту: Трка са тестовима релативности (The Race to Test Relativity) (Princeton University Press, 2006), странице. 6, 9, 10 and 11.}}

Дана [[30. март]]а [[1921]], Ајнштајн одлази у Њујорк да држи предавања о његовој новој ''Теорији релативности'', а исте године он ће бити награђен и Нобеловом наградом. Мада је он сада био најславнији по своме раду на релативности, Нобелова награда му је додељена за ранији рад о фотоелектричном ефекту, јер је његова општа релативност још увек била предмет спорења. Нобелов комитет је, дакле, донео одлуку да наводећи његов најмање оспоравани рад приликом доделе награде, учине то прихватљивијим за научну заједницу.

Многи од Ајнштајнових коментара указују на његово веровање да је квантна механика 'непотпуна' теорија. Ово тврђење је први пут изнето у чувеном, Ајнштајн – Подолски – Розен чланку, ([[ЕПР парадокс]]), из 1935. године<ref>A. Einstein, B. Podolsky, N. Rosen, ''Phys. Rev.'' '''47''' 777 (1935)</ref>, а поново се појављује и 1949. године у књизи ''Алберт Ајнштајн, Филозоф-Научник'' (''Albert Einstein, Philosopher-Scientist'').<ref>{{Cite book|editor-first=P.A.|editor-last=Schilpp| title = Albert Einstein, Philosopher-Scientist| publisher = Tudor| location = New York| year = 1949}}</ref>

Он умире у 1:15 после поноћи<ref>[http://faculty.washington.edu/chudler/ein.html Neuroscience for Kids - "What Became of Albert Einstein's Brain?"]</ref> у Принстонској болници{{чињеница| date = 01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> у Принстону, Њу Џерзи, [[18. април]]а, [[1955]], у својој 76. години живота. Узрок смрти је било унутрашње крварење, изазвано прскањем анеуризма аорте. Његова [[Уопштена теорија гравитације]] (-{Generalized Theory of Gravitation}-) остаје тако недовршена. Једина особа присутна у тренутку његове смрти била је једна медицинска сестра, која је рекла да је он непосредно пред смрт промрмљао неколико речи на немачком које она није разумела. Био је кремиран без церемоније, истога дана кад је и умро, у Трентону, Њу Џерзи, што је било у складу са његовим жељама. Његов пепео је потом расут на отвореном простору.

Доктор Томас Штолц Харви извршио је аутопсију над Ајнштајном, при чему је одстранио и сачувао његов мозак. Харви није нашао ништа неуобичајено на његовом мозгу, али [[1999]], у новој анализи коју је урадио тим са Мек Мастер универзитета (-{McMaster University}-) откривено је да његов темени оперкулум (operculum) регион недостаје и да је, као компензација томе, његов доњи паријетални режањ (parietal lobe) 15% већи него што је нормално.<ref>{{cite web | title = BBC News : Sci/Tech : Why size mattered for Einstein | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/371698.stm| accessdate = 21. 11. 2005}}</ref> Доњи паријетални режањ је одговоран за математичко мишљење, визуелну спознају простора, и сликовито приказивање покрета. Ајнштајнов мозак такође је садржавао 73% више глијалних ћелија од просечног мозга.

Био је члан и саветодавног већа Првог удружења хуманиста [[Њујорк]]а.<ref>{{cite web | title = Genesis of a Humanist Manifesto | url = http://www.infidels.org/library/modern/edwin_wilson/manifesto/ch2.html | accessdate = 14. 505. 2006}}</ref>

: ''Ја сам запао — мада сам био дете потпуно нерелигиозних (јеврејских) родитеља — у дубоку религиозност, која је, међутим, достигла изненадни завршетак у узрасту од дванаест година. ''<ref>{{cite web | title = EinsteinAndReligion.COM/freethink.html | url = http://www.EinsteinAndReligion.COM/freethink.html| accessdate = 30. 10. 2017}}</ref>

Као одрастао човек називао је своју религију „космичким религиозним осећајем”.<ref>{{cite web | title = Science and cosmic religion | url = http://www.EndlessSearch.CO.UK/science_cosmicreligion.htm| accessdate = 30. 10. 2017}}</ref>

”Али научник је опседнут осећајем за универзалну каузалност. Будућност је, за њега, до сваке ситнице једнако неопходна и одређена као и прошлост. Нема ничег божанског у моралности, то је чисто човекова ствар. Његов религиозни осећај узима форму усхићене задивљености пред хармонијом природних закона, који откривају интелигенцију такве надмоћности да, у поређењу са тим, све систематско размишљање и деловање људских бића је сасвим безначајна рефлексија.” ''<ref>{{cite web | title = Einstein and religion | url = http://www.EinsteinAndReligion.COM/sciencereligious.html}}</ref>

:''Али научник је опседнут осећајем за универзалну каузалност. Будућност је, за њега, до сваке ситнице неопходна и детерминисана као и прошлост. ''<ref>{{cite web | title = EinsteinAndReligion.COM/sciencereligious.html | url = http://www.EinsteinAndReligion.COM/sciencereligious.html}}</ref>

:''Људи попут нас, који верују у физику, знају да је разлика између прошлости, садашњости и будућности ништа друго него тврдоглаво постојана илузија''<ref>{{cite web | title = SpeakingOfFaith.PublicRadio.ORG/programs/einsteinsgod/unheardcuts.shtml | url = http://SpeakingOfFaith.PublicRadio.ORG/programs/einsteinsgod/unheardcuts.shtml | accessdate = 26. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080105183119/http://speakingoffaith.publicradio.org/programs/einsteinsgod/unheardcuts.shtml |archive-date = 505. 01. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref>

:''Ја не верујем у слободу воље. Шопенхауерове речи: „Човек може да чини шта хоће да чини, али не може да жели оно што жели” пратиле су ме у свим ситуацијама у моме животу и помириле ме са деловањима других људи чак и када су она била прилично болна за мене самог. Ова свест о недостатку слободне воље сачувала ме је од тога да превише озбиљно схватим самога себе као и моје пријатеље када су деловали и одлучивали индивидуално, а сачувала ме је и да не изгубим своје живце. ''<ref>{{cite web | title = EinsteinAndReligion.COM/credo.html | url = http://www.EinsteinAndReligion.COM/credo.html| accessdate = 30. 10. 2017}}</ref>

:''Ја верујем да је сваки истински теоретичар нека врста припитомљеног метафизичара, без обзира колико чистим [[Позитивизам|позитивистом]] он самога себе сматрао. Метафизичар верује да је оно што је логички једноставно такође и реално. Припитомљени метафизичар верује да није све оно што је логички једноставно истовремено и укључено у искуствену реалност, али да се зато свеукупност свих чулних искустава може разумети на бази концептуалног система изграђеног на премисама велике једноставности.''<ref>{{cite web | title = leiwen.tripod.com/eingra.htm| url = http://leiwen.tripod.com/eingra.htm

| archivedate = 808. 12. 2007}}</ref><br />

Ајнштајн је за себе сматрао да је [[Пацифизам|пацифиста]]{{чињеница| date = 04. 2013. }} и [[Хуманизам|хуманиста]], а у каснијим годинама и [[Демократски социјализам|демократски социјалиста]]. Он је једном рекао, ''„Ја мислим да су гледишта [[Махатма Ганди|Махатме Гандија]] највише просветитељска од гледишта свих политичких личности нашег времена. Ми треба да стремимо ка томе да чинимо ствари које су у његовом духу, не користећи насиље у борби за нашу ствар, и не учествујући у било чему за шта мислимо да је зло.”'' Дубоко импресиониран Гандијем, Ајнштајн је једном о Гандију рекао, „Генерације које долазе тешко ће моћи да поверују да је такав човек од крви и меса икада ходао по овој планети”.

Ајнштајнова гледишта понекад су била контроверзна. У чланку из 1949. године, под насловом „Зашто социјализам?",<ref>{{cite news | title = Why Socialism? | last = Einstein| first = Albert| publisher = Monthly Review | date = мај 1949 | url = http://www.monthlyreview.org/598einstein.php | accessdate = 16. 101. 2006}}</ref> Алберт Ајнштајн описује „грабежљиву фазу развоја човечанства” на примеру хаотичног [[Капитализам|капиталистичког]] друштва, као извора зла које ће да надвлада. Он не одобрава [[Тоталитарна власт|тоталитарне]] режиме у Совјетском Савезу или другде, и износи аргументе у прилог демократском социјалистичком систему који треба да комбинује [[Планска економија|планску економију]] са дубоким поштовањем за [[људска права]]. Ајнштајн је био саоснивач Немачке демократске странке и члан [[AFL-CIO]] удруженог са Америчким савезом наставника.

Амерички [[Федерални истражни биро]] држао је у својим архивама 1427 фасцикли о Ајнштајновим активностима и препоручивао је да му се забрани усељење у Сједињене Државе, по основу Акта о искључењу странаца, наводећи да Ајнштајн ''верује у, саветује, брани или поучава доктрине које, у законском смислу, као што је судски доказано у другим случајевима, могу изазвати незаустављиво срљање државе ка [[Анархизам|анархији]], што би имало за резултат постојање државе само на папиру'''. Поред осталих оптужби Ајнштајну се ставља на терет такође и да је ''био члан, покровитељ, или у вези са тридесет четири [[Комунизам|комунистичка]] покрета између 1937 и 1954 и да је такође био почасни председник три комунистичке организације''.{{чињеница| date = 04. 2013. }}Многи од докумената из ових фасцикли нису ни били написани од стране ФБИ-а, него су представљали дојаве ФБИ-у које су биле послате углавном од стране грађанских политичких групација.

Док је Ајнштајн подржавао [[ционизам]] у културолошком смислу, он је често изражавао резерве у погледу његове примене у смислу национализма. Током говора одржаног у Комодор хотелу у [[Њујорк]]у, он је пред окупљеним светом рекао „Моја свест о суштинској природи Јудаизма одбија идеју јеврејске државе са границама, армијом, и одређеном мером земаљске власти ма како скромна она била. Ја се бојим да ће се унутрашње урушавање Јудаизма наставити”.{{чињеница| date = 01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> Он је такође потписао [http://phys4.harvard.edu/~wilson/NYTimes1948.html отворено писмо објављено у Њујорк тајмсу] у којем се строго критикује [[Менахем Бегин]] и његова националистичка [[Херут]] партија, посебно због третмана домородачких Арапа у [[Деир Јасин масакр]]у (Deir Yassin massacre) од стране Херутове претходнице [[Иргун]].

Ајнштајн је по рођењу био немачки држављанин, али је са 17 година, [[28. јануар]]а [[1896]], на властити захтев и уз одобрење оца, разрешен немачког држављанства. Следећих пет година био је лице без држављанства до [[21. фебруар]]а, [[1901]]. када стиче швајцарско држављанство, којега се никада није одрекао. Стекао је пруско држављанство [[14. април]]а [[1914]]. када је ступио у пруску цивилну службу. Због политичке ситуације и прогона Јевреја у нацистичкој Немачкој, у марту [[1933]]. је напустио цивилну службу, чиме је изгубио и пруско држављанство. Првог октобра [[1940]]. године Ајнштајн је постао држављанин Сједињених Америчких Држава и до смрти је остао двојни држављанин (САД и Швајцарске).<ref>{{cite web | title = Einstein's nationalities at einstein-website.de | url = http://www.einstein-website.de/z_information/variousthings.html#national | accessdate = 404. 10. 2006}}</ref>

На Ајнштајнов 72. рођендан, 1951. године, фотограф УПИ-ја (-{United Press International}-) Артур Сасе покушавао је да га наговори да се насмеши у камеру. Пошто је то већ учинио много пута тог дана, Ајнштајн је уместо осмеха исплазио језик.<ref>{{harvnbsfn|Goldsmith|Bartusiak|2008|p=273}}</ref> Ова слика постала је икона поп културе због контраста у лику генијалног научника у моменту лакомислености. Јаху Сиријус (-{Yahoo Serious}-), аустралијски филмски режисер, користио је ову фотографију као инспирацију за свој намерно ванвремени филм „Млади Ајнштајн”. Ова слика је такође коришћена као постер у Британији, у оквиру едукативног програма о [[Дислексија|дислексији]], на којем је постављен низ постера великих научника, мислилаца и уметника, те је вођен разговор о неоснованим тврдњама да су патили од дислексије.

Што се тиче Ајнштајновог закаснелог развоја говора (ово је само по себи аргумент против спекулација да је имао Аспергеров синдром јер клинички опис овог синдрома не укључује закаснели развој говора), поједини спекулишу да је он имао врсту изборне немости (-{elective mutism}-), па је због тога одбијао да говори док није био у стању да саставља комплетне реченице. Мада се ова верзија уклапа са профилом осетљивог перфекционисте (када је Ајнштајн проговорио, он би обично меко „увежбавао” оно што би хтео да каже пре него што би то јасно и гласно и изговорио), то се због нечега повезује са селективном немошћу. Као што је сада познато, то се више не сматра стањем добровољне ћутљивости већ се повезује са појединцима који имају вербалне способности али нису у стању да говоре у одређеним социјалним ситуацијама.<ref>{{harvnbsfn|Johnson|2001|pp=}}</ref> Ово се не може применити на Ајнштајна који није могао да говори уопште до времена када је то почео да чини.

* Факултет медицине Алберт Ајнштајн на Јешива универзитету (Yeshiva University) <ref>{{cite web | title = the Albert Einstein College of Medicine of Yeshiva University | url = http://www.aecom.yu.edu | accessdate = 21. 11. 2005}}</ref> отворен 1955.

* {{Cite book | ref = harv| last = Isaacson| first = Walter| title = Einstein: His Life and Universe| url = https://books.google.com/books?id=d2WZDgAAQBAJ&pg=PA38| year = 2017| publisher = Simon and Schuster| isbn = 978-1-5011-7138-3| pages = 38}}

* {{Cite book | ref = harv|editor-first=P.A.|editor-last=Schilpp| title = Albert Einstein, Philosopher-Scientist| publisher = Tudor| location = New York| year = 1949}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Goldsmith| first = Donald| last2 = Bartusiak| first2 = Marcia| title = E = Einstein: His Life, His Thought, and His Influence on Our Culture| url = https://books.google.com/books?id=zGzcV40b3IkC&pg=PA273| year = 2008| publisher = Sterling Publishing Company, Inc.| isbn = 978-1-4027-6319-9| pages = 273}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Topper| first = David| title = How Einstein Created Relativity out of Physics and Astronomy| url = https://books.google.com/books?id=2U6qvi5TlE4C&pg=PA11| year = 2012| publisher = Springer Science & Business Media| isbn = 978-1-4614-4781-8| pages = 11}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Calle| first = Carlos I.| title = Einstein For Dummies| url = https://books.google.com/books?id=EDM0fx8N3rAC&pg=PT48| year = 2011| publisher = John Wiley & Sons| isbn = 978-1-118-05448-2| pages = 48}}

* {{cite web | author = American Institute of Physics | year = 1996| url = http://www.aip.org/history/einstein/index.html | title = Einstein-Image and Impact | accessdate = 25. 202. 2006.}}

* {{cite web | last = Bodanis| first = David| date = јун 2005 | url = http://www.pbs.org/wgbh/nova/einstein/bodanis.html | title = Einstein the Nobody | accessdate = 25. 202. 2006.}}

* {{citeCite book| ref = harv| author = Edmund Blair Bolles | year = 2004| title = Einstein Defiant: Genius versus Genius in the Quantum Revolution | publisher = National Academy Press | isbn = 978-0-309-08998-2}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Brian| first = Dennis| year = 1996| title = Einstein: A Life | publisher = New York: John Wiley & Sons | isbn = 978-0-471-11459-8}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Calaprice| first = Alice| title = The new quotable Einstein | publisher = Princeton University Press | year = 2005| isbn = 978-0-691-12075-1| pages = 173}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Clark| first = Ronald W. | year = 1971| title = Einstein: The Life and Times | publisher = Avon | isbn = 978-0-380-44123-5}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Crelinsten| first = Jeffrey| title = Einstein's Jury: The Race to Test Relativity| url = https://books.google.com/books?id=W1Dt15vWYGQC| year = 2006| publisher = Princeton University Press| isbn = 978-0-691-12310-3}}

* {{cite journal | last = Galison| first = Peter| title = Einstein's Clocks: The Question of Time | journal = Critical Inquiry | date = зима 2000 | volume = 26 | issue = 2 | pages = 355-389}}

* {{cite web | last = Golden| first = Frederic| date = 303. 1. 2000. | url = http://www.time.com/time/time100/poc/magazine/albert_einstein5a.html | title = Person of the Century: Albert Einstein | accessdate = 25. 202. 2006.}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Highfield| first = Roger| last2 = Carter| first2 = Paul| title = The Private Lives of Albert Einstein | publisher = Faber and Faber, London, Boston | year = 1993| isbn = 978-0-571-17170-5}}

* {{cite web | last = Holt| first = Jim| date = фебруар 2005 | url = http://www.newyorker.com/archive/2005/02/28/050228crat_atlarge | title = Time Bandits | accessdate = 18. 303. 2006.}}

* {{cite web | last = Levenson| first = Thomas| date = јун 2005 | url = http://www.pbs.org/wgbh/nova/einstein/genius/ | title = Genius Among Geniuses | accessdate = 25. 202. 2006.}}

* {{cite web | last = Martínez | first = Alberto A. | date = април 2004 | url = http://physicsworld.com/cws/article-redir/world/17/4/2/1 | title = Arguing about Einstein's wife | publisher = Physics World | accessdate = 23. 11. 2005. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Pais| first = Abraham| year = 1982| title = Subtle is the Lord. The Science and the Life of Albert Einstein | publisher = Oxford University Press | location = Oxford | isbn = 978-0-19-520438-4}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Pais| first = Abraham| year = 1994| title = Einstein Lived Here | publisher = Oxford University Press | location = Oxford | isbn = 978-0-19-853994-0}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Pickover| first = Clifford A. | year = 2005| title = Sex, Drugs, Einstein, and Elves: Sushi, Psychedelics, Parallel Universes, and the Quest for Transcendence | publisher = Smart Publications | isbn = 978-1-890572-17-4}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Robinson| first = Andrew| year = 2005| title = Einstein: A Hundred Years of Relativity | publisher = Palazzo Editions | isbn = 978-0-9545103-4-3}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Rosenkranz| first = Ze'ev | year = 2005| title = Albert Einstein — Derrière l'image | publisher = Editions NZZ, Zürich | isbn = 978-3-03823-182-0}} Copies of many of Einstein's original personal documents.

* {{citeCite book| ref = harv| last = Smith| first = Peter D. | year = 2000| title = Einstein (Life & Times Series) | publisher = Haus Publishing | isbn = 978-1-904341-15-4}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Stachel| first = John| year = 1998| title = Einstein's Miraculous Year: Five Papers That Changed the Face of Physics | publisher = Princeton University Press | isbn = 978-0-691-05938-9}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Stern| first = Fritz| year = 1999| title = Einstein's German World | publisher = Princeton, N.J, Princeton University Press| isbn = 978-0-691-05939-6}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Thorne| first = Kip| year = 1995| title = Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy | publisher = W. W. Norton & Company| edition = Reprint | isbn = 978-0-393-31276-8}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Hawking| first = Stephen| last2 = Leonards| first2 = Mlodinow| title = A Briefer History of Time | year = 2005| edition = I | publisher = Bantam Books | location = New York | chapter = 6| pages = 44}}

* {{citeCite book| ref = harv| title = The 100: A Ranking of the Most Influential Persons in History | url = https://books.google.com/books?id=jvbNRbDKY1wC&pg=PA52 | first = Michael H. | last = Hart| year = 1978| publisher = Citadel Press | isbn = 978-0-8065-1350-8}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Johnson| first = Maggie| title = "The Selective Mutism Resource Manual" | publisher = Speechmark | year = 2001| isbn = 978-0-86388-280-7}}

* {{citeCite book| ref = harv| last = Cheng| first = Ta-Pei| title = Einstein's Physics: Atoms, Quanta, and Relativity - Derived, Explained, and Appraised| url = https://books.google.com/books?id=cqR8gzXKQKoC&pg=PT371| year = 2013| publisher = Oxford University Press| isbn = 978-0-19-164877-9}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Хокинг| first = Стивен| title = На плећима дивова - велика дела физичара и астронома| authorlink = Стивен Хокинг| year = 2011| publisher = Алнари| location = Београд| isbn = 978-86-7710-577-8| edition = 2| pages = 221-284}}