Михаел Шумахер — разлика између измена

м
Разне исправке
м (linkovi)
м (Разне исправке)
| име = Михаел Шумахер
| слика = Michael Schumacher 2010 Malaysia.jpg
| опис_слике = Шумахер на [[Велика награда Малезије|Великој награди Малезије]] 2010.
| датум_рођења = {{датум рођења|1969|1|3|год=да}}
| место_рођења = [[Керпен]]
| држава_рођења = {{застава|Западна Немачка}}
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| активни_период = [[1988]]—[[2012]].
| држављанство = {{зас|НЕМ}} Немац
| трке = 308
У својој првој пуној сезони [[1992]]. Михаел почиње играти значајнију улогу у Формули 1 када остварује први излазак на подијум на [[Велика награда Мексика|ВН Мексика]]. Свог новог тимског колегу [[Мартин Брундле|Мартина Брундлеа]] остављао је на квалификацијама и до секунде заостатка. [[Аиртон Сена|Аиртона Сену]] је критиковао на [[Велика награда Бразила|ВН Бразила]] због непотребног поновног обилажења, када га је Михаел већ прошао јер је Сена имао већ видљиве проблеме на болиду, те је касније одустао. Такође су се сударили и на Велика награда [[Француска|ВН Француске]] када Михаел неопрезно и касно кочио и ударио у Сену. На подијум се вратио на домаћем терену на [[Велика награда Немачке|ВН Немачке]] на [[Хокенхајм]]у, а на [[Велика награда Мађарске|ВН Мађарске]] је излетео са стазе када му је на равнини испао задњи стабилизатор. [[30. август]]а Михаел је остварио прву победу на [[Велика награда Белгије|ВН Белгије]] тачно годину дана након дебија. У целој сезони на старту се није квалификовао слабије од 6. места. Сезону је завршио на 3. месту с 53 бода иза [[Најџел Менсел|Најџела Менсела]] и [[Ришара Патрес]]а који су возили за Вилијамс, чији су болиди имали активно вешање и контролу проклизавања.
 
Године 1993., Михаел наставља са Бенетоном. На првој трци на [[Велика награда Јужноафричке Републике|ВН Јужноафричке Републике]] у једном дуелу са Сеном приликом Михаеловог напада Сена је ушао на његову путању и како би избегао судар, Михаел се окренуо. На [[Велика награда Велике Британије|ВН Велике Британије]] Шумахер је престигао Сену у борби за друго мјесто. Као и годину раније декласирао је новог тимског колегу и ветерана Ришара Патреса, којем је то уједно била и последња сезона у Формули 1, на утркама, а поготово на квалификацијама остављајући га врло често и преко секунде заостатка. Успео је ипак победити на [[Велика награда Португал|ВН Португала]] крајем сезоне. Освојио је 52 бода и завршио сезону на 4. месту.
 
==== 1994—1995. ====
Шумахер је 1996. прешао у Ферари, елипу која је титулу првака чекала још од 1979. Болид Ферарија ког је он почео возити након двојца [[Хауард Бергер]] — [[Жан Алеси]] био је први десетоцилиндрични Фераријев мотор. Како је још увек све било у развојној фази, Шумахер је кроз сезону возио два различита модела Фераријевог болида. С првим моделом победио је на [[Велика награда Шпаније|ВН Шпаније]], а са другим на [[Велика награда Белгије|ВН Белгије]] и [[Велика награда Италије|ВН Италије]]. Касније је Михаел рекао да су ти модели болида били најгори болиди у у целој његовој каријери од свих болида које је он возио. Са укупно 3 победе у сезони Шумахер је завршио сезону на 3. месту са 59 освојених бодова.
 
Године 1997., Михаел борио се са [[Жак Вилнев|Жаком Вилневом]] за титулу светског првака која се оконачала на задњој трци у [[Херез]]у када се обојица сударају, а Вилнев односи свој прву и једину титулу. Сезона је била поприлично неизвесна, а Фераријев болид није био спреман за то. У тој сезони издваја се победа по кишном [[Монте Карло|Монте Карлу]] када Шумахер убедљиво тријумфује над конкуренцијом. Шумахер је те сезоне однео 5 победа и освојио 78 бодова. Због неспортског потеза (судар с Вилневом) на задњој трци за [[Велика награда Европе|ВН Европе]] Михаелу су одузети сви бодови које је освојио у поретку возача који су га држали на другом месту тако да се те сезоне води као дисквалификован за целу сезону. Победе су му признате као и бодови за Ферари.
 
Следеће сезоне 1998. [[Мика Хекинен|Мика Хакинен]] је био нови ривал у борби на титулу првака. Хакинен је победио на прве две утрке и направио предност од 16 бодова које је Михаел током сезоне сустигао и на 14. од 16 трка је изједначио стање, па су обојица имала исти број бодова, 80. На преостале две Хакинен је победио и освојио титулу првака. Сезону је обележила [[Велика награда Европе|ВН Белгије]] и масовни судар на старту у ком је учествовало 12 болида, а и судар између Хакиненовог клупског колеге [[Дејвид Култард|Дејвида Култарда]] и Михаела Шумахера када га је Михаел покушао проћи за цео круг, али је дошло до судара. Михаел је тада љутито изашао из болида и кренуо према боксу [[Макларен]]а да би се обрачунао с Култардом. Оптужио га је да га је хтео убити. Тај тренутак је у завршним фазама сезоне можда и одлучио расплет сезоне због ког је Михаел изгубио титулу и те сезоне. Михаел је у сезони остварио 6 победа са укупним збиром од 86 бодова.
Укупно је победио 9 пута и освојио рекордних 108 бодова.
 
[[Године 2001]]., Михаел осваја и четврту титулу првака и понавља рекорд од 9 победа у сезони. Сезону обележава сјајним ''братским двобојима'' са братом Ралфом када га чак млађи брат успева и победити на ВН Канаде, а истиче се и победа на ВН Белгије на којој Михаел руши рекорд [[Ален Прост|Алена Проста]] у броју победа у каријери (52 победе). титулу осваја 4 трке пре краја сезоне, а сезону завршава са 123 бода, чак 58 више од другопласираног Култарда.
 
[[Године 2002]]. године је била сезона пуне доминације и победе Ферарија на 15 од 17 трка, а Михаел је поставио нови рекорд у броју победа у сезони и он сад износи 11 победа. Предоминанта сезона у којој се Михаел само прошетао до 5. титулуе првака и изједначује се са Ханом Мануелом Фанђом. У сезони се истиче и једна помало чудна победа на ВН Аустрије када Михаел као победник бива извиждан од публике јер га је на самом циљу пропустио тимски колега Баричело. Цела ситуација била је изрежирана од вође Ферарија [[Жан Тот|Жана Тода]]. Сезону завршава с рекордних 144 бода, 60 бодова више од тимског колеге Баричела. С Баричелом осваја чак 9 двоструких победа за Феррари у 17 одвожених трка.
 
==== 2003—2004. ====
[[Датотека:Michael_Schumacher_Ferrari_2004.jpg|мини|250п|Шумахер у Индијанаполису 2004.]]
2003. године. Михаел руши један од најважнијих рекорда уопште у Ф1 икада постигнутих, а то су титуле светског првака. Те године постаје шести пут светски првак, а рекорд је до тада држао [[Хуан Мануел Фанхио|Хуан Мануел Фанђо]] с 5 освојених првенстава. Те године највећи ривали су му били возачи Вилијамса -{[[BMW]]}--а (укључујући брата Ралфа) и МекЛарен [[Мерцедес-Бенц|Мерцедеса]]. Сезона је била једна од најнепредвидљивих у последњих неколико година и одлука о прваку је пала на задњој трци у Сузуки, када је [[Кими Рејкенен|Кими Раиконен]] имао минималне шансе да освоји првенство. Трку пре на трци за ВН [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у [[Индијанаполис]]у велику шансу је имао и [[Хуан Пабло Монтоја]].
 
Од почетка сезоне Михаел и Ферари мучили су се са многим проблемима, тако да први део сезоне победама и побеђује три утрке за редом. Средином сезоне се тотално изгубио и упао је у сену млађег брата који је у том делу сезоне био бољи Шумахер. У сезони, која је била прави метеж за све враћа све са победама у Фераријевом дворишту и на прекоокеанској турнеји у Америци када његови кључни супарници посустају у трци. На задњој трци за ВН [[Јапан]]а био му је потребан само 1 бод да освоји титулу што се тачно тако и догодило, јер је трку завршио тек као осми са пуно [[судари|судара]] и непредвидивих излетања (укључујући и борбе са Ралфом). Сезону је завршио с 93 освојена бода.
 
Године 2004., је била права рекордна сезона Михаела Шумахера. Победио је у првих 13 трка чак 12 пута што у историји такмичења Формуле 1 никада није било убележено. ''Прошетао'' је до своје рекордне 7 (касније ће показати, да је то била последња титула) титуле светског првака и једноставно је био у свом елементу, на другој [[планет]]и. Кроз сезону је имао два инцидента са Хуном Паблом Монтојом на ВН [[Сан Марино|Сан Марина]] када је скоро избацио Колумбијца из трке, који га је касније оптужио да је глуп или слеп ако није видео његов болид како га покушава претећи. Радило се само о лаганом додиру који је помало био двојбен јер је изгледало да је Михаел заиста намерно покушао избацити Монтоју са стазе. А други се догодио у тунелу Монака када се Монтоја приликом фазе сејфти-кара залеће у Михаела. Михаел је загревао кочнице и [[гума|гуме]] и нагло успорио на шта је Монтоја прекасно реаговао и залетео се у њега. То је уједно било и једино одустајање Михаела те сезоне. Укупно је победио у 18 трка чак 13 пута и тиме је поставио и тај нови [[рекорд]]. Сезону је завршио са 148 освојених бодова.
 
==== 2005—2006. ====
Сезона [[2005]]. за Михаела је била једна од најтежих сезона у каријери, јер је са врло моћним болидом, који свих протеклих година био непобедив те сезоне је упао у тотални просек, а једну једину победу те сезоне остварио је на ВН САД у трци шест болида, који су били са Бриџстоновим [[гума]]ма, јер су се сви који су били са Мишленовим гумама повукли с трке ради сигурносних разлога. Те сезоне су се променила правила с гумама, које се више нису мењала током трке, а један сет гума морао је издржати читаву трку. То је био главни разлог слабе Фераријеве форме те сезоне ради Бриџстон гума, и Михаел је био тотално немоћан да ишта промени. Од правих трка бележи се сјајна борба са Алонсом на ВН Сан Марина, кад га је Михаел стискао задњих 12 кругова у борби за прво место, али на крају ипак није успео. Одустао је шест пута у 19 трка и освојио 62 бода што је било довољно за њега мизерно тек треће место у поретку.
 
Године 2006., је била последња Михаелова сезона у Формули 1. Након три трке освојио је 11 бодова и био већ 17 бодова у заостатку за Фернандом Алонсом актуалним светским прваком. Побеђује у наредне две трке након 18 месеци суше не бројећи победу на ВН САД, када су се све екипе на Мишлену повукле са трке. Након ВН Канаде заостатак за Алонсом је достигао врхунац и износио је 25 бодова. У следеће три трке Михаел се враћа и смањује на прихватљивијих 11 бодова. У наставку сезоне побеђује на ВН Италије и ВН Кине када по први пут прелази у водство у сезони. Остварује један од највећих преобрата у сезони у историји Формуле 1. Све се поклапало савршено у завршници сезоне, да Михаел освоји рекордни 8 наслов светскога првака, али квар на мотору на ВН Јапана упропаштава све. Био је то квар какав се није догодио још од ВН Француске [[2000]]. и за Михаела је сезона била изгубљена. Алонсу је у завршници био потребан само бод да потврди свој други наслов, што се на крају и догодило. Михаел је своју последњу трку завршио као 4 с много проблема уочи саме трке, које су се догађале и током трке, од проблема пумпе за [[гориво]] до испуштања гуме приликом додира са Физикелом. Упркос свим проблемима, које су се догађали на тој трци по Михаелу, трка је отишла у историју као његова задња трка у Формули 1 и као једна коју је одвезао на један од највеличанственијих начина који је то могао одвести у свом правом стилу када је све остале возача учинио просечнима без обзира на коначан исход резултата, који је остварио на тој трци.
 
==== Повлачење из Формуле 1 ====
 
==== 2009. ====
Након удеса [[Felipe Masa|Фелипеа Масе]] током квалификација за Велику Награду Мађарске на [[Аутомобилска стаза Хунгароринг|Хунгарорингу]]<ref name="urlJaguar Racing dans les kiosques ! — GPUpdate.net">{{cite web | url = http://f1.gpupdate.net/en/news/2009/07/25/massa-stable-after-qualifying-crash/ | title = Jaguar Racing dans les kiosques ! — GPUpdate.net | format = | work = | accessdate = 101. 5. 2011.}}</ref> и након што је постало јасно да Маса неће моћи да вози на следећим тркама, Михаел Шумахер је одлучио да се врати у Формулу 1 и замени повређеног Масу.<ref name=autogenerated1>{{cite web | url = http://f1.gpupdate.net/en/news/2009/07/29/official-schumacher-returns-to-replace-massa/ | title = Jaguar Racing dans les kiosques Schumacher returns to replace Massa! — GPUpdate.net | format = | work = | accessdate = 101. 5. 2011.}}</ref> Прва трка на којој ће возити ће бити Велика Награда Европе која се одржава на уличној трци у Валенсији 23. августа 2009. године. Због забране тестирања у Формули 1 од 2009. године и због одлуке Вилијамса, Ред Була и Торо Росоа да не допусте да се направи изузетак у том правилу, Шумахер неће бити у могућности да тестира овогодишњи болид пре првог званичног тренинга у Валенсији. Ипак, због рупе у правилима, Шумахер је био у могућности да тестира Фераријев болид из 2007. године на који су биле постављене слик гуме из ГП2 шампионата.
Шумахер се дао у пуне припреме, како на стази, тако и ван ње. Колико се радовао повратку у болид, говори и чињеница да је за кратко вријеме смршао чак 4-{kg}-. Осим тога чекало га је 3,5 милиона евра по трци. Али, на крају му се ипак није дало да поново сједне у болид. Препрека су били извјештаји љекара које је Михаил спровео ради утврђивања у каквом му је стању врат, јер се био повриједио на трци мотора у њемачком шампионату. Резултат тестова је био негативан. Шумахерове наде да ће се вратити тркама су сведене на минимум, али он није престао да тренира. Касније ће се испоставити да те припреме нису биле узалудне...
Ферари је умјесто Фелипеа Масе ангажовао италијанског ветерана Луку Бадоера који је због лошег учинке на ВН Европе у Валенсији, и на ВН Белгије на Спа-фрнкошампу, отпуштен. Тада у тим долази Ђанкарло Физикела, мада ни он до краја сезоне није освојио ни бод у 5 трка.
Крајем 2009. Шумахеров повратак на стазу био је извјестан. Једино је било неизвјесно у којем ће тиму возити јер је Ферари већ био одредио возаче за 2010. годину. Осим опорављеног Фелипеа Масе, ангажован је и двоструки свјетски шампион Шпанац Фернандо Алонсо, док ће тест-возач бити Ђанкарло Физикела. У међувремену се дешавају и друге актуелности у Ф1. Од Брон-ГП-а који је освојио дуплу круну, Рос Брон је направио прави њемачки тим. Мерцедес се након дугогодишње сарадње одвојио од Мекларена и, под управитељством Роса Брона формирао сопствени тим — Мерцедес-ГП. Као први возач ангажован је Нијемац Нико Розберг, а нешто касније и Шумахер. Шумахер је потписао једногодишњи уговор са Мерцедесом вриједан 7 милиона евра. Најављено је да би се сарадња могла продужити у случају освајања титуле.<ref name=autogenerated2>{{cite web | url = http://f1.gpupdate.net/en/news/2009/08/01/schumacher-pleased-with-friday-run/ | title = Jaguar Racing dans les kiosques Schumacher pleased with friday run! — GPUpdate.net | format = | work = | accessdate = 101. 5. 2011.}}</ref>
 
=== 2013—2014. ===
Дана [[29. децембар|29. децембра]] [[2013]]. године доживео је несрећу кад је био на скијању на [[Алпи]]ма у [[Француска|Француској]] када пао и ударио главу о камен, задобивши теже повреде.<ref name="a"/> Након пада и повреде био је у свесном стању, али видно потресен и одмах је хеликоптером пребачен у болницу у [[Гренобл]]у. Од последица пада претрпео је оштећење мозга и запао је у кому са кратким буђењима у којој је остао више месеци. Иако су новинари и Шумахерови фанови данима чекали испред болнице, посебно на његов рођендан [[3. јануар]]а<ref>[http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Automoto/245918/Korina-Sumaher-Izadjite-iz-bolnice-i-ostavite-lekare-i-porodicu-na-miru Корина Шумахер: Изађите из болнице и оставите лекаре и породицу на миру], sport.blic.rs, приступљено: 23. новембар 2014.</ref>, породица Шумахер је захтевала приватност и до шире јавности није стизало детаљнијих информација о његовом здравственом стању и опоравку. Из коме је изашао у јуну [[2014]]. године и из болнице у [[Гренобл]]у пребачен је у [[Лозана|Лозану]], а његова менаџерка, Сабина Кем, саопштила је да је почетком септембра Михаел изашао из болнице и отишао на кућно лечење.<ref name="b"/> [[Филип Стреф]], бивши возач формуле и велики пријатељ породице Шумахер, у новембру ове године изјавио је да је Михаел Шумахер у инвалидским колицима, да је парализован, тешко говори и има проблем с памћењем. Шумахерова менаџерка је демантовала ове информације као званичне и навела како је [[Филип Стреф|Стреф]] закључке извео самостално и није имао контакт са породицом.<ref>[http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Automoto/263069/Sumijev-prijatelj-neutesan-Paralizovan-je-tesko-govori-i-ima-problem-sa-pamcenjem Шумијев пријатељ неутешан: Парализован је, тешко говори и има проблем са памћењем], sport.blic.rs, приступљено: 23. новембар 2014.</ref>
 
== Потпуни попис резултата у Формули 1 ==
1.536.497

измена