Корисност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10)
Ред 105:
Економиста са Кембриџа [[Џон Робинсон]], критиковао је корисност зато што је кружни концепт: "Корисност је квалитет у роби која чини да појединци желе да је купе, као и чињеница да појединци желе да купе робу која показује да они имају корисност"{{sfn|Robinson|1962|pp=}}{{Rp|48}} Робинсон је истакао да због тога што теорија претпоставља да су преференције фиксне значи да корисност није тестирана претпоставка. То је зато што ако узмемо промене у понашању људи у односу на промене цена или промене основних буџетских ограничења никада не можемо бити сигурни које су мере промене у понашању, било због промене цене или буџетских ограничења, и како је дошло до промена у преференцијама.<ref><cite class="citation web">Pilkington, Philip (17 February 2014). </cite></ref> Ова критика је слична оној од филозофа [[Ханс Алберт|Ханса Алберта]] који је тврдио да су цетерис парибу, услови на којима је почивала маргинална теорија тражње и који је донео своју теорију празне таутологије потпуно затворене за експериментална питања.<ref><cite class="citation web">Pilkington, Philip (27 February 2014). [https://fixingtheeconomists.wordpress.com/2014/02/27/hans-albert-expands-robinsons-critique-of-marginal-utility-theory-to-the-law-of-demand/ "utility Hans Albert Expands Robinson’s Critique of Marginal Utility Theory to the Law of Demand"]. </cite></ref> У суштини, крива понуде и тражње (теоретски линија количине производа који би били понуђени, или тражени за дату цену) је чисто онтолошка и никада не може бити показана  емпиријски.
 
Још једна критика долази од тврдње да ни кардинална, ни редна корисност није емпиријски посматрана у стварном свету. У случају кардиналне корисности је немогуће "квантитативно" измерити ниво задовољства када неко троши или купи јабуку. У случају редне корисности, немогуће је утврдити који су избори направљени када неко купи, на пример, поморанџу. Сваки акт би подразумевао предност над огромном скупу избора (као што су јабуке, сок од наранџе, остали биљке, витамин C таблете, вежбе, а не куповна, итд).<ref>Template:Way-back</ref><ref>{{Cite web |url=http://elsa.berkeley.edu/~botond/mistakeschicago.pdf |title={title}Архивирана копија |access-date=17. 11. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081015203300/http://elsa.berkeley.edu/~botond/mistakeschicago.pdf# |archive-date=15. 10. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
На остала питања о томе који аргументи би требало да уђу у функцију корисности је тешко одговорити, али је неопходно за разумевање корисности. Да ли људи стичу корисност од повезаности жеља, веровања или осећаја дужности је кључ за разумевање њиховог понашања у органону корисности.<ref><cite class="citation journal">Klein, Daniel (May 2014). </cite></ref> Исто тако, бирајуње између алтернатива је само по себи процес одређивања шта размотрити као алтернативе, питање избора са неизвесношћу.{{sfn|Burke|1932|pp=}}