Капитал — разлика између измена

[[Класична политичка економија|Класична]]<ref name="adam">Smith, Adam (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of The Wealth of Nations. (accessible by table of contents chapter titles) AdamSmith.org {{page|year=|id=ISBN 1-4043-0998-5|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=The MIT Dictionary of Modern Economics| last=|first=| publisher = MIT Press|year=1992|isbn = |editor-last=Pearce|editor-first=David W.| location = |pages=61-62}}</ref> и [[Неокласична економија|неокласичкан економија]]<ref>Antonietta Campus (1987), "marginal economics", ''The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 3, p. 323.</ref><ref name="Clark">Clark, B. (1998). ''Principles of political economy: A comparative approach''. Westport, Connecticut: Praeger.</ref> сматрају капитал једним од [[Фактор производње|фактора производње]]<ref>Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed., "Factors of production", "Capital", Human capital", and "Land" under Glossary of Terms.</ref><ref>{{citeCite book|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn = 978-0-13-063085-8| page pages= 4 }}</ref><ref>{{cite book|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 | page pages= 160 |isbn = 968-444-441-9 | language = es}}</ref> (заједно са другим факторима: [[земљиште (економија)|земљиштем]] и [[Економија рада|радом]]). Сви други производни импути се називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација, [[Предузетник|предузетништво]], знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као [[Способност|таленат]], [[друштвени капитал]]<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17–40 | doi=10.5465/amr.2002.5922314}}</ref><ref>Ferragina, E. and Arrigoni, A. (2016) ‘The rise and fall of social capital: requiem for a theory?’, Political Studies Review http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract</ref> или [[инструкциони капитал]]).

[[Marxian economics|Марксова економија]] прави разлику између различитих облика капитала:<ref>{{cite book|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|id=ISBN 0-8018-3480-5|page pages= 130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).}}</ref><ref>{{cite web |title=The Neo-Marxian blood Schools | publisher = The New School | url = http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | accessdate=23. 08. 2007 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080429202643/http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | archive-date=29. 04. 2008. | df = }}</ref><ref>{{cite web |last=Munro | first = John | title = Some Basic Principles of Marxian Economics | publisher = University of Toronto | url = http://www.economics.utoronto.ca/munro5/MARXECON.pdf | accessdate=23. 08. 2007 }}</ref>

Раније илустрације често описују капитал као физичке предмете, као што су алати, зграде и возила, који се користе у производном процесу. Од 1960-их економисти су давали све већи фокус ширим облицима капитала. На пример, улагање у умеће и образовање се може посматрати као изградња [[Хумани капитал|људског капитала]]<ref>{{Cite web|url=http://scholar.harvard.edu/files/goldin/files/human_capital_handbook_of_cliometrics_0.pdf|title=Human Capital|last=Claudia Goldin|first=Department of Economics Harvard University and National Bureau of Economic Research|date=|website=|accessdate=}}</ref> или [[knowledge capital|капитала знања]],<ref name="Davenport">{{cite journal|last=Girard|first=John P.|last2=Girard|first2=JoAnn L.|year=2015|title=Defining knowledge management: Toward an applied compendium|url=http://www.iiakm.org/ojakm/articles/2015/volume3_1/OJAKM_Volume3_1pp1-20.pdf|journal=Online Journal of Applied Knowledge Management|volume=3|issue=1|pagepages=14}}</ref> а инвестиција у [[Intelektualna svojina|интелектуалну својину]] се може сматрати изградњом [[intellectual capital|интелектуалног капитала]].<ref>Edvinsson L, Malone M S, Intellectual Capital: Realizing Your Company’s True Value by Finding its Hidden Brainpower, HarperBusiness Press, New York, NY, 1997</ref><ref>Luthy, David H. "Intellectual capital and its measurement." Proceedings of the Asian Pacific Interdisciplinary Research in Accounting Conference (APIRA), Osaka, Japan. 1998.</ref> Ови термини доводе до одређених питања и контроверзи о којима се говори у кореспондирајућим чланцима.

Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{cite book|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pagepages= 38 }} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 07. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”

* {{cite encyclopedia|title=How Wealth is Created |encyclopedia=World Book Encyclopedia |year=1949 |publisher=The Grolier Society |volume=15 |pagepages=5357}}