Ерос и Психа — разлика између измена

Нико више није одавао почаст правој Афродити, њена светилишта су запустела, а прекомерно дивљење једној смртници прелило је чашу и изазвало страшан гнев богиње. Она, Афродита, небесна, мати природе, држитељка васионе, богиња љубави и све лепоте, да дели почаст и дивљење са једном смртницом? Да ли је [[Парис (митологија)|Парис]] њој забадава признао награду лепоте због које је вођен тројански рат? Немогуће! Хулитељка морала је да се казни. Да би се осветила, Афродита је позвала свог сина [[Ерос]]а, бога заљубљености, којег је родила са богом рата, и заклела га да пронађе најгорег и најнедостојнијег човека и да у срцу прелепе Психе распламса луду љубав према њему. Ерос се заљубио у прелепу али усамљену Психу, што Афродита није знала.

Док је Психа дрхтала од страха, благи дах западног ветра, [[Зефир (бог)|Зефир]]а, нежно ју је пренео преко планинских врлети у долину пуну цвећа. Психа је заспала на постељи од меке росне траве, а када се пробудила, пред собом је угледала предивни рај, а на зеленој обали једног кристалног студенца једну палату, са стубовима и зидовима од сребра и злата, са мозаицима од драгих камења - чаробњак или бог могао је створити такву дивоту. Свуда превелико богатство где је око погледало, а нигде брава, ни чувара, па ни капија. Палата је била пуста, мислила је Психа, све док тихи гласови нису проговорили: