Теодор Момзен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 20:
 
== Биографија ==
Момзен је класични историчар [[19. век]]а. Студирао је право и класичне науке од [[1838]]-43. године, а после неколико година проведених у Француској и Италији и кратке новинарске каријере, постао је универзитетски професор. Политички је био ангажован у револуцији 1848-49. што је резултовало напуштањем професорске службе. Године 1858. додељена му је Катедра за историју стaрогстарог века на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]]. Био је стални члан Пруске академије наука и уметности, и активан и истакнути члан пруског парламента. Године 1902. добио је Нобелову награду за књижевност за дјело „Историја Рима“ (''Römische Geschichte'').
 
Био је посланик пруског Представничког дома од 1863. до 1866. и поново од 1873. до 1879. године и посланик Рајхстага од 1881. до 1884. године, и то у почетку као представник Немачке напредне партије (Deutsche Fortschrittspartei), затим Националне либералне партије и на крају Сецесиониста. Нарочито су га занимала питања академске и образовне политике. Мада је подржавао уједињење Немачке, био је разочаран политиком Немачког царства и имао песимистичне прогнозе о његовој будућности. Разилазио се са Отом фон Бизмарком по питању социјалне политике 1881. године. Педлагао је сарадњу између либерала и социјалдемократа и служио се тако речником да је једва избегао кривично гоњење.