Праменка — разлика између измена

Екстеријерне и производне карактиристике праменке су одраз лоших услова под којима се овца гајила током векова у брдско-планинском пределима са екстензивним (примитивним) сточарством. Исхрана током зиме је била веома оскудна, па су овце у пролеће биле у слабој кондицији што се неповољно одражавало на раст јагњета. Рано одбијање јагњади, превремена оплодња младих оваца, лоша исхрана и смештај утицале на морфолошке и физиолошке карактеристике праменке. Кроз векове поред домаће радиности и занатства главна привредна грана код становника Балкана била је сточарство. Становници сточари који су живели у многочланим задружним породицама где је подела рада била извршена према полу и узрасту, успели су да својим радом обезбеде основне животне потребе. Систем узгоја стоке (оваца, коза и говеда) подразумевало је летњу испашу на планинским пашњацима и спуштања пред зиму у стална насеља на нижим надморским висинама. Главна сировина у производни хране код сточара представљали су млеко и месо, односно справљање [[Масло|масла]], сира[[сир]]а и [[:en:Smoking (cooking)|сувог меса]]. Овакав систем узгоја стоке био је доминантан до средине 20. века када услед урбанизације, индустрализације и миграције становништва из села у град успео да одржи у изолованим планинским пределима Балканског полуострва и на почетку 21. века.