Вук Стефановић Караџић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ispravljao nedovrsenu informaciju
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 49:
Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће [[1831]]. године, Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим терминима сматра [[градоначелник Београда|градоначелником Београда]].<ref>{{cite web|last=Milinčević|first=Vaso|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:396042-Vuk-Karadzic-bio-gradonacelnik-Beograda |title = Вук Караџић био градоначелник Београда („Вечерње новости“, 8. септембар 2012) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 21. 3. 2013.}}</ref>
 
Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] „Рат за српски језик“, „Песме“ [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]], [[Петар II Петровић Његош|Његошев]] „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.{{sfn|Кецмановић|1956|p=40}}
 
Вук је умро у Бечу, 7. фебруара / 26. јануара 1864. године, поподне, "у Трауновој кући, у Мароканској улици, у Ландштрасима".<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> Посмртни остаци пренесени су у Београд [[12. октобар|12. октобра]] [[1897]]. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића. Почасни је грађанин хрватске престонице, града [[Загреб]]а.{{sfn|Кецмановић|1956|p=22}}