Вук Стефановић Караџић — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Кад је Доситеј отворио [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у [[Нови Сад]] и [[Пешта|Пешту]], али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у [[Србија|Србију]]. Пошто је краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у [[Неготинска Крајина|Неготинску крајину]] и тамо обављао чиновничке послове.
 
Након пропасти устанка [[1813]]. Вук је са породицом прешао у [[Земун]], а одатле одлази у [[Беч]]. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Краус, којом се оженио,i postao katulik. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке [[Мина Караџић|Мине]] и сина [[Димитрије Караџић|Димитрија]], умрли у детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао [[цензура|цензора]] [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]], а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и са радом на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао ''„Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“''. Исте године је Вук објавио ''„Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“'', прву граматику српског језика на народном говору.
 
[[Датотека:Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016.png|мини|Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас [[Вуков и Доситејев музеј]].]]
33

измене