Глацијација — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
Нема описа измене
'''Глацијација''' или '''глацијални период''' означава посебан период одређене ере, као и процес ''високоглацијалне активности'', често називане и ''[[ледено доба]]'',. То је [[геологија|геолошки]] Феноменон током којега се формирао масовни [[лед]]ени покров на [[Арктик]]у и [[Антарктик]]у, и кренуо према [[екватор]]у.
 
Такође се изразИзрази ''интерглацијал'', ''интерглацијалија'' или ''Интерглацијални период'', попуту данашњекоме ересмо ми данас, користикористе се за означавање одсуства масовне глацијације на глобалном нивоу - ''Не-ледено доба''. Интерглацијалне епохе су, по правилу, краће од глацијалних.
 
Глацијални поремећаји су у прошлости често иницирали пресељења становништва са континента на континент.
 
Током Земљине геолошке историје била су 4 велика и неколико мањих захлађења. Најстарија је Хјуронска глацијација од пре 2,2-2,3 милијарде година.<ref name="геоморфо" />
 
== Разлози глацијације ==
* Веће количине [[снијег|снега]] у близини [[Арктик]]а.
* Промене у [[Земљин аксијални нагиб|Земљином аксијалном нагибу]].
 
== Плеистоцена глацијација ==
[[Плеистоцен]]а глацијација је најмлађа глацијација у геолошкој историји планете [[Земља|Земље]]. Она је једно од 4 велика захлађења током Земљине геолошке историје. Наступила је у периоду од пре 1,8-2 милиона година. Према подацима Флинта захватала је простор површине 45,24 милиона km<sup>2</sup> односно 32 % површине копна. Према Маркову, за време максималног развитка ове глацијације, ледени покривач достизао је чак 100 милиона km<sup>2</sup>, односно 20 % целокупне површине планете.
 
Глацијација је имала карактер регионалне глацијације са појавом типских инландајса. Постојала су три главна инландајса: у Евроазији, у [[Северна Америка|Северној Америци]] и на [[Антарктик]]у.
 
Евроазијски инландајс захватао је површину од 9,5 милиона km<sup>2</sup>. На југу се спуштао до 48°30’ северне [[Географска ширина|географске ширине]]. Његов обод досезао је до данашњег [[Лондон]]а на острву односно [[Берлин]]а у континенталној [[Европа|Европи]]. Средња дебљина леда прелазила је 2000 m.
 
Северноамерички (лаурентијски) инландајс имао је површину од 13,7 милиона km<sup>2</sup>. Спуштао се још јужније у односу на Евроазијски допирући до 37° северне географске ширине. Главни глацијални центри били су [[Лабрадор]] и [[Стеновите планине]].
 
Антарктички инландајс захватао је површину већу од 4 милиона km<sup>2</sup>.
 
За време ове глацијације све високе планине средоземне и пацифичке зоне [[Веначне планине|веначних планина]] биле су такође под пространим и дебелим леденим покривачем. Снежна граница на овим планинама била је веома ниско. [[Снежна граница |Снежна граница]] на [[Памир]]у, за време ове глацијације, била је на висини од 600 до 800 m. Данашња снежна граница на овој планини креће се од 3800 до 5200 m, у зависности од стране света. Глацијација [[Алпи|Алпа]] захватала је више од 4 пута већу површину од данашње.<ref name="геоморфо">Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
 
== Референце ==
{{рефлист}}
 
[[Категорија:Климатологија]]