Тамерлан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 26:
'''Тимур'''<ref>{{IPAc-en|t|ɪ|ˈ|m|ʊər}}</ref> ({{lang-fa|تیمور}} ''Temūr'', [[Chagatai language|Chagatai]]: ''{{lang|chg-Latn|Temür}}''; 9. април [[1336]] — 18. фебруар [[1405]]), историјски познат као ''Тимур-Ленк'' (''Тимур Хроми'') и ''Амир Тимур''<ref>{{IPAc-en|ˈ|t|æ|m|ər|l|eɪ|n}}</ref> ({{lang-fa|تيمور لنگ}} ''Temūr(-i) Lang'', био је [[татари|татарски]] [[емир]] (1360—1405) и освајач. У три похода је победио [[Златна хорда|Златну Хорду]], освојио је и потчинио [[Персијско царство|Персију]], [[Индија|Индију]], [[Месопотамија|Месопотамију]] и велики део [[Мала Азија|Мале Азије]]. Његово царство се простирало од [[Москва|Москве]] до [[Кинески зид|Кинеског зида]]. Престоница царства је био [[Самарканд]], где му се и гроб налази. Ратовао је и са турским султаном [[Бајазит I|Бајазитом]], кога је потукао у [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]] ([[1402]]. година). Тиме је у Османском царству дошло до деценијског грађанског рата између Бајазитових синова што је ослабило Османлије и продужило је за коју деценију опстанак неких балканских земаља ([[Српска деспотовина]], [[Византијско царство|Византија]] итд). Умро је 1405. године док је планирао поход на Кину.
 
Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|Централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{cite book|last=Meri|first=Josef W.
|author=Josef W. Meri
|title=Medieval Islamic Civilization
|publisher=Routledge|year=2005
|year=2005
|page=812
|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage
}}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не степски номад.<ref name="Saunders2001">{{cite book|authorlast=Saunders|first= J. J. Saunders|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date= March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbnid=ISBN 0-8122-1766-7|pages= 173–}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије, Кавказа и јужне Русије, и појавио се као најмоћнији владар у [[Muslim world|муслиманском]] свету након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url= https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти.
 
Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Eurasian Steppe|евроазијских]] степа, и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book
|title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John
|publisher = Bloomsbury Press|year=2008
|last = Darwin
|first = John
|publisher = Bloomsbury Press
|year = 2008
|isbn = 978-1-59691-760-6
|location =
|pages = 29, 92|authorlink = John Darwin (historian)
}}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal|last=Forbes Manz|first= Beatrice
|authorlink = John Darwin (historian)
}}</ref><ref name=":1" />{{Rp|1}} Тимур је имао на уму обнављање [[Монголско царство|Монголског царства]] [[Џингис-кан]]а (умро 1227). Према Беатрис Форбс Манц, „у својој званичној кореспонденцији, Тимур је током читавог живота наставио са портретисањем себе као обновитеља права [[Borjigin|Чингисида]]. Он је оправдавао своје иранске, мамлучке и османске кампање као поновно наметање легитимне монголске контроле над земљама које су заузели узурпатори.”<ref>{{cite journal
|last1= Forbes Manz
|first1= Beatrice
|title= Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy
|journal= Journal of the Royal Asiatic Society
|date= April 1998
|volume= 8
|issue= 1
Линија 59 ⟶ 51:
| title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world
| publisher= HarperCollins
| author= Marozzi, Justin
| year= 2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини.
 
Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements'', Canongate Books, 2011, {{ISBNpage|year=|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news| url= http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane | date= 17. January01. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174), Routledge & Kegan Paul Ltd., 1971, {{page|year=|id=ISBN 0-8122-1766-7|0812217667pages=}}</ref>
 
Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web
|url= http://search.eb.com/eb/article-9072544
|title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition|year=2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia
|year= 2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia
| title= Tīmūr Lang | encyclopedia= [[Encyclopaedia of Islam]]
| publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate= 24. April04. 2014
| author= Beatrice F. Manz | editor= | year= 2000
| volume= 10 | edition= 2nd
| url= http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/ti-mu-r-lang-COM_1223
Линија 85 ⟶ 76:
[[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]]
 
Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=101. November11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History'', Oxford University Press, 2005, Oxford University Press, 2005, {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-19-517726-8|pages=}}, p. 101.</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden, {{ISBNpage|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p.148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[UNESCO]] Regional Office, 1998, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 92-3-103467-7|pages=}}, p. 320: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref>
 
Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена.
Линија 94 ⟶ 85:
[[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|thumb|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]]
 
Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{cite book|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|pages=|authorlink = Beatrice Forbes Manz}}</ref>{{Rp|16}} У Самарканду и током његових бројних путовања, Тимур је под вођством истакнутих научника, савладао [[Персијски језик|персијски]], [[Middle Mongol language|монголски]], и [[Туркијски језици|турски]] језик<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (према [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшаху]], Тимур није говорио [[Арапски језик|арапски]]).<ref name=Fischel>Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography'', University of California Press, 1967, page 51, footnote</ref> Што је још важније, Тимур је окарактерисан као [[Опортунизам|опортуниста]]. Користећи своје турско-монголско порекло, Тимур је често користио исламску религију или закон, и традиције Монголског царства да би остварио своје војне објективе или домаће политичке циљеве.<ref name="marozzi-2004" /> Тимур је био учени краљ и уживао је у друштву научника; био је толерантан и великодушан према њима. Он је био савременик персијског песника [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]], и прича о њиховом састанку објашњава да је Тимур позвао Хафиза, који је написао [[Газел]] са следећим стихом:
 
''За црни младеж на образу''<br />
''Дао бих градове Самарканд и Бухару.''
 
Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.<ref>{{Cite book|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbnid=ISBN 81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47–4847-48}}</ref><ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref>
 
Тимур је често користио персијске изразе у својим конверзацијама, и његов мото је била персијкса фраза -{''rāstī rustī''}- ({{lang|fa|راستی رستی}}, са значењем „истина је сигурност” или -{''„veritas salus”''}-).<ref name=Fischel />
Линија 144 ⟶ 135:
* {{cite journal|last=May|first=Timothy|title=Timur (“the Lame”)(1336–1405)|journal=The Encyclopedia of War}}
* Marozzi, Justin, ''Tamerlane: sword of Islam, conqueror of the world'', London: HarperCollins, 2004
* Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor), London: Quercus Military History, 2008. {{ISBNpage|year=|isbn=978-1-84724-259-4|pages=}}
* Beatrice Forbes Manz, "Temür and the Problem of a Conqueror's Legacy," ''Journal of the Royal Asiatic Society'', Third Series, Vol. 8, No. 1 (Apr., 1998)
* Abazov, Rafis. "Timur (Tamerlane) and the Timurid Empire in Central Asia." The Palgrave Concise Historical Atlas of Central Asia. Palgrave Macmillan US, 2008. 56–57.