Тамерлан — разлика између измена

Као оснивач [[Тимуриди|Тимуридског царства]] у [[Персијско царство|Персији]] и [[Средња Азија|Централној Азији]], он је постао први владар [[Timurid dynasty|Тимуридске династије]].<ref>{{cite book|last=Meri|first=Josef W.

|publisher=Routledge|year=2005

}}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не степски номад.<ref name="Saunders2001">{{cite book|authorlast=Saunders|first= J. J. Saunders|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date= March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|isbnid=ISBN 0-8122-1766-7|pages= 173–}}</ref> Рођен у [[Barlas|Барлаској]] конфедерацији у [[Transoxiana|Трансоксијани]] (садашњем [[Узбекистан]]у) дана 9. априла 1336, Тимур је стекао контролу над западним [[Chagatai Khanate|Чагатајским]] канатом до 1370. године. Из те базе, он је предводио војне кампање широм [[Југозападна Азија|западне]], [[Јужна Азија|јужне]] и [[Средња Азија|централне]] Азије, Кавказа и јужне Русије, и појавио се као најмоћнији владар у [[Muslim world|муслиманском]] свету након што је поразио [[Мамелучки султанат|Мамелуке Египта и Сирије]], настајуће [[Османско царство]], и опадајући [[Delhi Sultanate|Делхијски султанат]].<ref>{{cite web|url= https://scroll.in/article/825287/counterview-taimurs-actions-were-uniquely-horrific-in-indian-history|title= Counterview: Taimur's actions were uniquely horrific in Indian history}}</ref> Из ових освајања основао је Тимуридско царство, али се ово царство фрагментисало убрзо након његове смрти.

|title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John

|pages = 29, 92|authorlink = John Darwin (historian)

|date= April 1998

| author= Marozzi, Justin

| year= 2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини.

Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements'', Canongate Books, 2011, {{ISBNpage|year=|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news| url= http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane | date= 17. January01. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174), Routledge & Kegan Paul Ltd., 1971, {{page|year=|id=ISBN 0-8122-1766-7|0812217667pages=}}</ref>

|title= Timur |publisher= Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition|year=2007 |url-access=subscription }}</ref><ref name="EI">{{cite encyclopedia

| publisher= [[Brill Publishers|Brill]] | accessdate= 24. April04. 2014

| author= Beatrice F. Manz | editor= | year= 2000

Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=101. November11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History'', Oxford University Press, 2005, Oxford University Press, 2005, {{ISBNpage|year=|isbn=978-0-19-517726-8|pages=}}, p. 101.</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden, {{ISBNpage|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p.148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[UNESCO]] Regional Office, 1998, {{ISBNpage|year=|id=ISBN 92-3-103467-7|pages=}}, p. 320: "One of his followers was [...] Timur of the Barlas tribe. This Mongol tribe had settled [...] in the valley of Kashka Darya, intermingling with the Turkish population, adopting their religion (Islam) and gradually giving up its own nomadic ways, like a number of other Mongol tribes in Transoxania ..."</ref>

Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{cite book|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|pages=|authorlink = Beatrice Forbes Manz}}</ref>{{Rp|16}} У Самарканду и током његових бројних путовања, Тимур је под вођством истакнутих научника, савладао [[Персијски језик|персијски]], [[Middle Mongol language|монголски]], и [[Туркијски језици|турски]] језик<ref name="marozzi-2004" />{{rp|9}} (према [[Ahmad ibn Arabshah|Ибн Арабшаху]], Тимур није говорио [[Арапски језик|арапски]]).<ref name=Fischel>Walter Joseph Fischel, ''Ibn Khaldūn in Egypt: His Public Functions and His Historical Research, 1382–1406; a Study in Islamic Historiography'', University of California Press, 1967, page 51, footnote</ref> Што је још важније, Тимур је окарактерисан као [[Опортунизам|опортуниста]]. Користећи своје турско-монголско порекло, Тимур је често користио исламску религију или закон, и традиције Монголског царства да би остварио своје војне објективе или домаће политичке циљеве.<ref name="marozzi-2004" /> Тимур је био учени краљ и уживао је у друштву научника; био је толерантан и великодушан према њима. Он је био савременик персијског песника [[Мухамед Шемсудин Хафиз|Хафиза]], и прича о њиховом састанку објашњава да је Тимур позвао Хафиза, који је написао [[Газел]] са следећим стихом:

Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.<ref>{{Cite book|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|isbnid=ISBN 81-206-1883-1|location=New Delhi, India|pages=47–4847-48}}</ref><ref>Cowell, Professor (first name not given). [https://books.google.com/books?id=xbY_AQAAMAAJ&pg=PA252&dq=for+the+black+mole+cheek+samarkand&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjIqq_asKncAhVDw4MKHco9CPUQ6AEIPjAE#v=onepage&q=for%20the%20black%20mole%20cheek%20samarkand&f=false ''MacMillan's Magazine,'' vol. XXX] (via Google Books). London: MacMillan & Co., 1874, p. 252.</ref>

* Marozzi, Justin, "Tamerlane", in: ''The Art of War: great commanders of the ancient and medieval world'', Andrew Roberts (editor), London: Quercus Military History, 2008. {{ISBNpage|year=|isbn=978-1-84724-259-4|pages=}}