Википедија

Капитал — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 14:
У фундаменталном смислу, капитал се састоји од свега што може да повећа моћ особе да врши економски користан рад, камен или стрела је капитал за пећињског човека који може да их користи као ловачке инструменте, и путеви су капитал за становнике града. Капитал је унос у [[продукциону функцију]]. Куће и лични аутомобили се обично не дефинишу као капитал него као трајна добра, пошто се они не користе за продукцију продајних добара и услуга.
 
У [[Марксистичка економија|марксистичкој политичкој економији]],<ref>{{ cite web | url=http://marxists.org/glossary/terms/c/a.htm#capital | title=Definition of Capital on Marxists.org |author= |date=| work= Encyclopedia of Marxism| publisher=Marxism.org | accessdate=08. 202. 2013.}}</ref> капитал је новац који се користи за куповину нечега с циљем поновне продаје уз реализацију финансијског профита. Код Маркса капитал постоји само унутар процеса економске размене — он је [[богатство]] које израста из самог процеса циркулације, и за Маркса он формира основу економског система [[капитализам|капитализма]]. У савременијим школама економије, ова форма капитала се генерално назива „[[финанасијски капитал|финансијским капиталом]]” и разликује се од „[[капитално добро|капиталних добара]]”.
 
== У уским и широким употребама ==
 
[[Класична политичка економија|Класична]]<ref name="adam">Smith, Adam (1776) An Inquiry into the Nature and Causes of The Wealth of Nations. (accessible by table of contents chapter titles) AdamSmith.org. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-1-4043-0998-2|pages=}}</ref><ref>{{Cite book|title=The MIT Dictionary of Modern Economics| last=|first=| publisher = MIT Press|year=1992|isbn = |editor-last=Pearce|editor-first=David W.| location = |pages=61-62}}</ref> и [[Неокласична економија|неокласичкан економија]]<ref>Antonietta Campus (1987), "marginal economics", ''The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 3, p. 323.</ref><ref name="Clark">Clark, B. (1998). ''Principles of political economy: A comparative approach''. Westport, Connecticut: Praeger.</ref> сматрају капитал једним од [[Фактор производње|фактора производње]]<ref>Paul A. Samuelson and William D. Nordhaus (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed., "Factors of production", "Capital", Human capital", and "Land" under Glossary of Terms.</ref><ref>{{Cite book|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn = 978-0-13-063085-8|pages= 4 }}</ref><ref>{{Cite book|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages= 160 |isbn = 968-444-441-9 | language = es}}</ref> (заједно са другим факторима: [[земљиште (економија)|земљиштем]] и [[Економија рада|радом]]). Сви други производни импути се називају нематеријалним у класичној економији. Тиме су обухваћени организација, [[Предузетник|предузетништво]], знање, добра воља, или менаџмент (који неки карактеришу као [[Способност|таленат]], [[друштвени капитал]]<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17–4017-40 | doi=10.5465/amr.2002.5922314}}</ref><ref>Ferragina, E. and Arrigoni, A. (2016) ‘The rise and fall of social capital: requiem for a theory?’, Political Studies Review http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract</ref> или [[инструкциони капитал]]).
 
Факрорима производње се сматрају:
Ред 26:
Ове посебне погодности пренете су у савремену економску теорију.<ref>[[Paul A. Samuelson]] and [[William Nordhaus|William D. Nordhaus]] (2004). ''[[Economics (textbook)|Economics]]'', 18th ed.</ref><ref>Glossary of Terms, "Capital (capital goods, capital equipment)." Deardorff's Glossary of Inernational Economics, [http://www-personal.umich.edu/~alandear/glossary/c.html#capital Capital.]</ref> Једна додатна категорија капитала су [[деонице]]. Као такве, њихова вредност се процењује у датом временском тренутку. У контрасту с тим, [[Инвестиције|инвестиција]], као производња која се додаје основном капиталу, се дефинише као процес који се одвија током времена („годишње”).
 
[[Marxian economics|Марксова економија]] прави разлику између различитих облика капитала:<ref>{{cite book|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|idisbn=ISBN 978-0-8018-3480-6|pages= 130|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).}}</ref><ref>{{cite web |title=The Neo-Marxian blood Schools | publisher = The New School | url = http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | accessdate=23. 08. 2007 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080429202643/http://cepa.newschool.edu/het/schools/neomarx.htm | archive-date=29. 04. 2008. | df = }}</ref><ref>{{cite web |last=Munro | first = John | title = Some Basic Principles of Marxian Economics | publisher = University of Toronto | url = http://www.economics.utoronto.ca/munro5/MARXECON.pdf | accessdate=23. 08. 2007 }}</ref>
* [[constant capital|константни капитал]], који се односи на капиталну робу,
* [[variable capital|променљиви капитал]], који се односи на трошкове рада, при чему је трошак „варијабилан” на основу висине плата, и зараде се плаћају током трајања уговора о запослењу/запослености,
Ред 51:
Економиста [[Henry George|Хенри Џорџ]] је тврдио да финансијски инструменти попут акција, обвезница, хипотека, меница или других сертификата за преношење богатства нису заправо капитал. То је зато што „њихова економска вредност само представља моћ једне класе да прима зараде друге” и „њихово повећање или смањење не утиче на збир богатства у заједници”.<ref name="Drake, 2006">{{cite web|last=George|first=Henry |title=Progress and Poverty, Chapter 2|url=http://www.henrygeorge.org/pchp2.htm|website=www.henrygeorge.org|publisher=Bob Drake|accessdate=22. 07. 2017}}</ref>
 
Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{cite book|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages= 38 }} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 07. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
 
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref>''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
Ред 62:
 
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref>Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = |pages=17–4017-40 | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 }}</ref><ref>{{cite journal|author=Ferragina, E. |author2= Arrigoni, A |url= http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract |title= The Rise and Fall of Social Capital: Requiem for a Theory? |dateyear=2017 |doi= 10.1177/1478929915623968 |volume= 15 |issue= 3 |journal=
Political Studies Review }}</ref>
* [[Individual capital|Индивидуални капитал]], који је инхерентна особина, заштићена друштавима, и тргује се радом за поверење или новац. Блиско паралелни концепти су „[[Способност|таленат]]”, „[[Ingenuity|генијалност]]”, „[[leadership|лидерство]]”, „обученост тела”, или „урођене вештине” које се не могу поуздано репродуковати користећи било коју комбинацију горе наведеног. У традиционалној економској анализи индивидуални капитал се обично назива ''радом''.
Ред 68:
Ова теорија је основа концепта [[triple bottom line|троструког критеријума]] рачуноводства<ref name=IBR>Slaper, Timothy F. and Hall, Tanya J. (2011). [http://www.ibrc.indiana.edu/ibr/2011/spring/article2.html "The Triple Bottom Line: What Is It and How Does It Work?"] ''Indiana Business Review''. Spring 2011, Volume 86, No. 1.</ref><ref name=recall>Elkington, J. (2018), "25 Years Ago I Coined the Phrase "Triple Bottom Line." Here's Why It's Time to Rethink It", ''Harvard Business Review'', 25 June 2018</ref><ref>{{cite news|title=Triple Bottom Line|url=http://www.economist.com/node/14301663|accessdate=14. 08. 2014|publisher=The Economist|date=17. 11. 2009}}</ref> и даље је развијена у [[ecological economics|еколошкој економији]], [[Економика благостања|економици благостања]] и разним теоријама [[green economics|зелене економије]]. Све оне користе нарочито апстрактни појам капитала у којем је захтев да се капитал производи као трајна роба ефективно уклоњен.
 
[[Cambridge capital controversy|Контроверза капитала Кембриџа]] био је спор између економиста из Кембриџа са [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]] у [[Масачусетс]]у и [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]] у [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] о мерењу капитала. Економисти из Велике Британије, укључујући [[Joan Robinson|Џоан Робинсон]] и [[Piero Sraffa|Пиера Срафу]] тврдили су да нема основе за агрегирање хетерогених објеката који сачињавају капиталне робе.<ref>[[Hans Brems|Brems, Hans]] (1975). "The capital controversy: A Cambridge, Massachusetts View of Cambridge, England", ''[[De Economist]]'', Volume 123, Issue 3</ref><ref>[[Thomas Piketty|Piketty, Thomas]] (2014). ''[[Capital in the Twenty-First Century]]'', Belknap Press: imprint of Harvard University Press,. {{page|year=|isbn=978-0674430006|pages=}}</ref>
 
Политички економисти [[Jonathan Nitzan|Џонатан Ницан]] и [[Shimshon Bichler|Шимшон Бичлер]] су сугерирали да капитал није продукциони ентитет, већ само финансијски и да капиталне вредности мере релативну моћ власника над широким друштвеним процесима који носе профит.<ref>''Capital as Power: A Study of Order and Creorder'', Routledge, 2009, p, 228.</ref>
Ред 91:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Parkin|first=Michael|author2 = Gerardo Esquivel | title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |pages= 160 |isbn = 968-444-441-9 | language = es}}
* {{Cite book|ref=harv|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn = 978-0-13-063085-8|pages= 4 }}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|title= Капитал и извори финансирања – управљање финансијама предузећа |publisher= Висока школа за пројектни менаџмент |location= Београд }}
Ред 101:
| title = Means and ends: The idea of capital in the West, 1500–1970
| chapter = 4–8
| publisher = New York: Palgrave Macmillan|isbn =
|pages=
|isbn =▼
}}
* {{cite book
Линија 111 ⟶ 109:
| title = The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]
| chapter = Capital as a factor of production
| publisher =|pages=327-33
▲ | volume = v. 1|isbn =
|pages=327–33
| volume = v. 1
|isbn =
}}
* Alex Callinicos. "Wage Labour and State Capitalism - A reply to Peter Binns and Mike Haynes". ''International Socialism''. second series. 12. Spring 1979.
Линија 122 ⟶ 118:
* Fernand Braudel. ''Civilization and Capitalism''.
* {{Cite book|ref=harv|first=Richard|last=Barbrook|year=2006|title=The Class of the New|edition=paperback|publisher=OpenMute|location=London|isbn=978-0-9550664-7-4|url=http://www.theclassofthenew.net|accessdate=12. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180801045453/http://www.theclassofthenew.net/#|archive-date=01. 08. 2018|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv|others= Institute of Economics of the Academy of Sciences of the U.S.S.R. |dateyear=1957 |title= Political Economy: A Textbook |location= London |publisher= Lawrence and Wishart }}
* [[Anwar Shaikh (Economist)|Anwar Shaikh]], ''Organic Composition of Capital'' [http://www.anwarshaikhecon.org/sortable/images/docs/publications/political_economy/1986/6-pal4.pdf]
* [[Anwar Shaikh (Economist)|Anwar Shaikh]] and Ahmet Tonak, ''Measuring the Wealth of Nations''. Cambridge University Press.
Линија 133 ⟶ 129:
* {{Cite book|ref=harv|title=Poor Charlie's Almanack: The Wit and Wisdom of Charles T. Munger, Expanded Third Edition|last=Buffett|first=Warren E.|last2=Munger|first2=Charles T.|year=2005|publisher=Walsworth Publishing Company|isbn=9781578645015|editor-last=Kaufman|editor-first=Peter D.|edition=3rd|location=Virginia Beach, Va.|language=English}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Way to Wealth|publisher=CreateSpace Independent Publishing Platform|isbn=9781532945083|language=English}}
* Pearce, D. 1993. Blueprint 3: Measuring Sustainable Development. Earthscan. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-1-85383-183-6|pages=}}
* Jansson, AnnMari; et al. (1994). Investing in Natural Capital : The Ecological Economics Approach to Sustainability. Washington, D.C.: Island Press, 504 pp.&nbsp;. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-1-55963-316-1|pages=}}.
* Daily, Gretchen C. (editor) (1997). Nature’s Services: Societal Dependence on Natural Ecosystems. Washington, D.C.: Island Press, 392 pp.&nbsp;. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-1-55963-476-2|pages=}}.
* Prugh, Thomas; Robert Costanza et al. (1999). Natural capital and human economic survival. Solomons, Md.: International Society for Ecological Economics, 180 pp.&nbsp;. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-1-56670-398-7|pages=}}.
* [[Dieter Helm|Helm, Dieter]] (2015). Natural Capital - Valuing Our Planet. Yale University Press; 277 pp.&nbsp;. {{page|year=|isbn=978-0-300-21098-9|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитал”