Византијска музика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
мНема описа измене
Ред 10:
Од [[18. век|18. вијека]] и неки [[Православље|православни народи]], међу којима и [[Срби]], прихватају, под утицајем западне културе, полифонију.
 
Музика је у сваком историјском периоду носила печат времена у коме је настајала, па га тако и данас има, али је неопходно да она извире из [[Свето предање|Светог предања]] [[ЦркваХришћанска црква|Цркве]], а не да свако уноси промјене по сопственом нахођењу. Чињеница је да је у Предању Цркве да појање буде једногласно и вокално. Такође је чињеница да вишегласје, разногласје (хетерофонија) и инструменталност (који су забрањени канонима Цркве) разарају чистоту, узвишеност и мистично својство црквеног појања, чиме се оно претвара у нешто површно, нешто што служи више уживању и забави, а страно је и духу молитве.
 
Византијске мелодије обучене у полифонију, губе своју посебну изражајност, свој духовни ритам, духовну величину, а тиме и моћ да нас духовно уздигну и преображавају. Духовна криза у којој су се нашли поједини православни народи у одређеном историјском тренутку, као што смо већ рекли, се одразила и на појање.