Маронитска црква — разлика између измена

Оснивач ове древне цркве био је Свети [[Свети Ма­рон]] Си­риј­ски]] који је живео крајем 4. и почетком [[5. век]]а, а први [[патријарх]] древне маронитске цркве био је [[Јован Марон]], који је постављен крајем [[7. век]]а. Иако су током првих векова следили сопствену [[Монотелитизам|монотелитску]] христологију, маронити су крајем 12. века под утицајем крсташа почели да прихватају [[католицизам]] што је довело до настанка ''Маронитске католичке цркве''. Католички маронити данас представљају једну од главних верских група у [[Либан]]у. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит.

У прво време, маронити су били потпуно правоверни, прихватили су учење [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора у Халкидону]] [[451]]. године и одбацивали су монофизитство. Након што су [[Монофизитство|монофизити]] поклали 350 монаха у Антиохији, маронити су побегли у планине [[Либан]]а. Након страдања православног патријарха из Антиохије [[602]]. маронити су остали без дотадашњег црквеног поглавара. У време великог рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Сасанидско царство|Персије]], цар [[Ираклије]] (610-641) је покушао да измири православне и монофизитске хришћане путем компромисне [[Моноенергизам|моноенергијске]] и [[Монотелитизам|монотелитске]] христологије коју су постепено изградили цариградски патријарси Сергије и његови наследници. Недуго потом, дошло је до освајања [[Сирија|Сирије]] од стране [[Арапи|Арапа]], а ''монотелитска'' политика је временом напуштена и у самом Цариграду. Као једино упориште ''монотелитског'' хришћанства преостала је управо Маронитска црква. Одбацивши учење [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора у Цариграду (681)]], Маронити су задржали монотелитско учење и [[685]]. године приступили су избору властитог патријарха Јована Марона, кога су сматрали законитим наследником антиохијске патријаршијске катедре. Тиме је коначно створена Древна маронитска црква.