Вуковар — разлика између измена

150 бајтова додато ,  пре 3 године
 
Претплату за "Новине сербске" у Бечу, примао је 1813. године у Вуковару, Трифон Гавриловић. Познато учено дело, превод Стефана Живковића стигло је 1814. године и у Вуковар, међу тамошње Србе: Николу Плавшића и Василија Лазаревића.<ref>Фенелон: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Биографије славних Срба "мужева" од Војића, купили су пренумерацијом 1815. године неколико Вуковараца: Василије Лазаревић лебцелдер, Јован Михајловић купец, Теодор Мединац, Арсениј Јовановић, Нестор Амиџић сабов и Павел Јанковић лебцелдер.<ref>Лазар Бојић: "Памјатник мужем...", Будим 1815. године</ref> Исајловићева књига о историји трговине дошла је у руке Вуковарца, Георгија Петровића милитарски чиновник.<ref>Димитрије Исајловић: "Историја трговине од почетка света до наши времена", Будим 1816. године</ref> Тражен је и далекосежни раскошни Вуков речник 1818. године, од стране Вуковараца трговаца: Василије Лазаревић, Гаврило Гавриловић, Ђорђије Ћирић, Јован Поповић и Павле Папулић.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник", Беч 1818. године</ref> Вукове српске песме купио је претплатом 1823. године Вуковарац, Јован Гавриловић - 20 егземплара.<ref>Вук Ст. Караџић: "Народне српске пјесме", дрги део, Лајпциг 1823. године</ref> Видаковићеву историјску књигу прибавио је 1823. године једини у Вуковару, купец Лазар Марковић. Претплату за "Сербски летопис" скупљао је 1826. године у Вуковару, трговац Јован Гавриловић. Српску књигу - ћириличну, купило је 1829. године неколико грађана вуковарских: трговци - Димитрије Поповић, Гавро Степанац и Васо Марковић, затим Паво Адамовић лебцедер, гђа Марија Михаиловић и две госпођице Кристина Гавриловић и Јулијана Стајић.<ref>Лазар Лазаревић: "Владимир и Косара - драма у три акта", Будим 1829. године</ref> Мађарско-српска граматика била је потребна и вуковарским трговцима. Набавили су је 1833. године претплатом: Василије Марковић, Гавра Степајчевић и Константин Михајловић.<ref>Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године</ref> У Вуковару се међу претплатницима једне српске књиге 1847. године среће извесни Гаврил Недовић живописац, што може имати везе са радом у храму. Налази се те године у Вуковару и име извесног Јована Пецикозића златара, уз Глишу Пецикозића кујунџију. На скупштини Матице српске одржаној 1866. године у Пешти, учествовали су стари чланови из Вуковара: Јован Николић, др А. Рогулић, а пријавили су се за нове чланове: Мита Бира са 10 ф., Васа Михајловић 10 ф., Јован Миковић вел. судац 10 ф.<ref>"Застава", Пешта 1866. године</ref> Чланови Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду били су 1866. године: гроф Карол Елц и Светозар Кушевић - Блацки.
[[Датотека:Kompleks vlastelinstva Eltz, Županijska 03.jpg|десно|мини|260п|Жупанијска палата у Вуковару.]]
 
[[Датотека:Radnički_dom_u_Vukovaru.JPG|лево|мини|250п|"Раднички Дом" , највредније дело историцизма у граду дао је изградити вуковарски велепоседник Алекса Пауновић 1895.]]
198

измена