Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 3:
| континент = Европа
| слика = Europe orthographic Caucasus Urals boundary (with borders).svg
| површина = 10.500.000 -{km}-<ref name":37">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 59—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=|isbn = 978-86-17-19478-7|pages=}}</ref> (6.)
| становништво = 742000000 (3.)
| густина = 72.9/-{km}-<sup>2</sup> (2.)
Ред 41:
Употреба израза „Европа” се постепено развијала током историје.<ref>{{Cite journal|title=The myth of continents: a critique of metageography| first=Martin W.| last=Lewis| first2 = Kären| last2=Wigen|year=1997|isbn=978-0-520-20743-1| publisher = University of California Press| ref = harv}}</ref><ref>{{Cite book|title=The European culture area: a systematic geography| first = Terry G.| last=Jordan-Bychkov| first2=Bella Bychkova| last2=Jordan| publisher=[[Rowman & Littlefield]]|year=2001|isbn=978-0-7425-1628-1|pages=}}</ref> У античко доба, грчки историчар [[Херодот]] је наводио да је свијет подјељен од стране непознатих лица на три дијела, Европу, Азију и Либију (Африку), са ријекама [[Нил]] и [[Риони]] које чине границе — мада је наводио, да постоји и мишљење да је ријека [[Дон]], умјесто Риони, граница између Европе и Азије.<ref>Herodotus, 4:45</ref> Најисточнију европску границу одредио је у 1. вијеку географ [[Страбон]] на ријеци Дон.<ref>Strabo ''Geography 11.1''</ref> [[Књига јубилеја]] описује континенте као земље које је Ној дао својим синовима. Према књизи Европа се простире од [[Херкулови стубови|Херкулових стубова]] на [[Гибралтарски мореуз|Гибралтару]], који је раздвајају од Африке, до ријеке Дон, која је раздваја од Азије.<ref>{{Cite book|title=Genesis and the Jewish antiquities of Flavius Josephus| first = Thomas W.| last=Franxman| publisher = Pontificium Institutum Biblicum|year=1979|isbn=978-88-7653-335-8|pages=101-102}}</ref>
 
Културна дефиниција Европе као земље латинског хришћанског свијета настала је у 8. вијеку, означавајући нову културу насталу спајањем германске традиције и хришћанско-латинске културу, која је дефинисана дијелом на супротностима са Византијом и [[ислам]]ом, ограничена на сјевер Иберије, Британска острва, Француску, покрштени запад Њемачке, Апле и сјеверну и средњу Италију.<ref>[[Norman F. Cantor]], ''The Civilization of the Middle Ages'', 1993, ""Culture and Society in the First Europe". pp. 185ff.</ref> Тај концепт је један од трајних насљеђа [[Каролиншка ренесанса|Каролиншке ренесансе]]: „-{Europa}-” се често јавља у писмима [[Карло Велики|Карловог]] дворског учитаље, [[Алкуин]]а.<ref>Noted by Cantor, (1993). pp. 181.</ref> Ова подјела је кориштена све до касног средњег вијека, када је промјењена током [[Велика географска открића|Великих географских открића]].{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=23–25}}<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jrVW9W9eiYMC&pg=PA8&dq=%22suggested+that+Europe%27s+boundary%22 | title = Europe: A History, by Norman Davies| publisher = | accessdate=23. 08. 2010|isbn = 978-0-19-820171-7|year=1996|author = Davies| first = Norman|pages=8}}</ref> Проблем дефинисања Европе коначно је ријешен 1730. године када, умјесто ријечних токова, шведски географ и картограф [[Филип Јохан фон Страленберг|Страленберг]] предложио Уралске планине за најзначајнију источну границу, добијајући за то подршку из Русије и широм Европе.{{sfn|Lewis|Wigen|1997|pp=27–28}}
 
Европа је сада дефинисана од стране географа као западни дио Евроазије, са границама које су обиљежене великим воденим масама на сјеверу, западу и југу; за европска граница на крајњем истоку обично се узимају Уралксе планине, ријека Урал и Каспијско језеро; на југоистоку, укључујући Кавкавске планине, Црно море и водени токови који спајају Црно море са Средоземним морем.
Ред 53:
У античкој грчкој митологији, [[Европа (митологија)|Европа]] је била [[Феникија|феничанска]] принцеза коју је [[Зевс]] отео након што је преузео облик бијелог бика. Одвео ју је на острво [[Крит]] гдје је родила [[Миној]]а, [[Радамант]]а и [[Сарпедон]]а. По [[Хомер]]у, Европа ({{јез-стгрч|Εὐρώπη}}) је била митска краљица Крита, а не географска одредница.
 
Етимологија Европе је несигурна. По једној теорији назив је настао од грчке ријечи {{јез|el|εὐρύς}}, што значи ''широк'' и ријечи {{јез|el|ὤψ/ὠπ-/ὀπτ}} које значе ''око'' или ''лице'', отуд Европа, ''широко лице''.<ref name=":4" /> ''Широк'' је био епитет саме Земље у реконструисаној праиндоевропској религији. Друга теорија тврди да је назив базиран на семитској тј. акадској ријечи ''-{erebu}-'' што значи ''сићи'' или ''заћи'' (у односу на Сунце), [[когнат]] феничке ријечи ''-{ereb}-'' која значи ''вече'' или ''запад''<ref name=":4" /> и арапске ријечи ''[[Магреб]]'', хебрејске ''-{ma'arav}-''. [[Мартин Личфилд Вест]] тврди „Фонолошки, поклапање назива Европе и било које семитске ријечи је слаба”.{{sfn|West|1997|p=451}} Међутим, Мајкл Бери, професор на одјељењу за блискоисточне студије на Универзитету Пристон, налази спомињања ријечи ''Ереб'' на асирским [[стела]]ма са значењем ''ноћ'' или ''залазак Сунца'', као супротност ријечи ''Асу'' која значи ''излазак Сунца'', тј. Азија (назив Анадолија долази од {{јез|el|Ἀνατολή}}, што значи ''излазак [Сунца]'', ''исток'').<ref>M.A. Barry: « L’Europe et son mythe : à la poursuite du couchant ». ''Revue des deux Mondes''. {{page|year=1999|isbn = 978-2-7103-0937-6|pages=110}}</ref> У „[[Хомерске химне|Хомерским химнама]]” написаним у 7. вијеку прије н. е, Европа се представља као Ереб, западна обала [[Егејско море|Егејског мора]].
 
Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током ријеке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. вијеку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свијету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. вијеку.
Ред 85:
== Географија ==
[[Датотека:Golfstrom.jpg|мини|десно|250п|Површинска температура голфске струје у западном делу Северног Атлантика]]
Претежно је низијска, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу.<ref>Рада С. и Милутин Т. ''Географија за 6. разред основне школе'' (7. издање pp. 63 - 2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=|isbn = 978-86-17-19478-7|pages=}}</ref> Главни планински ланац су [[Алпи]], а највиши врх је [[Елбрус]] у [[Русија|Русији]] (5.642 -{m}-).<ref name=":0">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 60—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=|isbn = 978-86-17-19478-7|pages=}}</ref> Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.
 
Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу, и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје [[Голфска струја]].<ref name=":1">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 67—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=|isbn = 978-86-17-19478-7|pages=}}</ref>
 
=== Границе ===
Ред 585:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Duchesne| first = Ricardo| title = The Uniqueness of Western Civilization| url = https://books.google.com/books?id=pWmDPzPo0XAC&pg=PA297|year=2011| publisher = BRILL|isbn=978-90-04-19248-5| quote = The list of books which have celebrated Greece as the “cradle” of the West is endless; two more examples are Charles Freeman's The Greek Achievement: The Foundation of the Western World (1999) and Bruce Thornton's Greek Ways: How the Greeks Created Western Civilization (2000)|pages=297}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Covert| first = Kim| title = Ancient Greece: Birthplace of Democracy| url = https://books.google.com/books?id=KVMYJNvUiYkC&pg=PP5|year=2011| publisher = Capstone|isbn = 978-1-4296-6831-6| quote = Ancient Greece is often called the cradle of western civilization... Ideas from literature and science also have their roots in ancient Greece.|pages=5}}
* {{Cite book|ref=harv| title = National Geographic Atlas of the World| edition = 7th|year=1999| location = Washington, DC| publisher = [[Национално географско друштво|National Geographic]]|isbn=978-0-7922-7528-2}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа