Марксизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 9:
Према филозофском схватању историје, '''марксизам''' полази од претпоставке историјског материјализма који је сажето изражен у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације.|| source = }}
 
Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{Cite book| last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987| isbn = 978-0-8018-3480-6 | pages = 130}}</ref><ref>{{Cite book| last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003| isbn = 978-0-415-24187-8| pages = 107}}</ref>
* третирању материјалних услова људског живота и [[друштвени односи|друштвених односа]] као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном историјском тренутку
* поставци да [[свест]] људи огледану у њиховој идеологији и култури одражава материјалне услове и односе у производњи, расподели, размени и потрошњи једног друштва
Ред 64:
 
Маркс описује неколико друштвених класа у капитализму:
* [[пролетаријат]]: представља велику масу становништва која је лишена средстава за производњу и принуђена је да продаје радну снагу ради одржања свога живота и живота својих породица, обављајући најамни рад путем кога капиталиста црпи вишак вредности који га радник додаје робама у процесу производње. Према Марксу, капиталистички начин производње непрекидно ствара услове под којим буржоазија искориштава пролетаријат, због чињенице да машине, техника, материјали, природна богатства и крајњи производ добијају облик приватног капитала који се стално акумулише у рукама својих поседника.<ref>{{Cite book| last = Engels| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Engels| title = Manifesto of the Communist Party| year = 1888| location = London| pages = Footnote| url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1| accessdate = 15. 3. 2015}}</ref>
* [[buržoazija|буржоазија]]: чине је власници земље и средстава за производњу, који новчаним капиталом купују радну снагу, чијом се експлоатацијом извлачи вишак вредности у облику профита, камате и ренте. Ове последње категорије стицања дохотка јесу основица за поделе међу слојевима унутар буржоазије и њихове опречне интересе.
 
Ред 110:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Engels| first = Friedrich| authorlink = Friedrich Engels| title = Manifesto of the Communist Party| year = 1888| location = London| pages = Footnote| url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/ch01.htm#a1| accessdate = 15. 3. 2015}}
* {{Cite book | ref = harv | last = O'Hara| first = Phillip | title = Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 | publisher = [[Routledge]]| year = 2003| isbn = 978-0-415-24187-8| pages = 107}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Wolff and Resnick | first = Richard and Stephen | title = Economics: Marxian versus Neoclassical | publisher = The Johns Hopkins University Press | year = 1987| isbn = 978-0-8018-3480-6 | pages = 130}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Bourne| first = Peter G.| year = 1986| publisher = Dodd, Mead & Company| location = New York| title = Fidel: A Biography of Fidel Castro| ref = Bou86}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Callinicos| first = Alex| authorlink = Alex Callinicos| year = 2010| origyear = 1983| publisher = Bookmarks| location = Bloomsbury, London| isbn = 978-1-905192-68-7| title = The Revolutionary Ideas of Karl Marx| ref = Cal10}}
* {{Cite book | ref = harv | title = My Life: A Spoken Autobiography| last = Castro| first = Fidel| last2 = Ramonet| first2 = Ignacio (interviewer)| year = 2009| publisher = Scribner| location = New York| isbn = 978-1-4165-6233-7| ref = Cas09}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Coltman| first = Leycester| year = 2003| publisher = Yale University Press| location = New Haven and London| isbn = 978-0-300-10760-9| title = The Real Fidel Castro| ref = Col03}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Green| first = Sally| year = 1981| publisher = Moonraker Press| location = Bradford-on-Avon, Wiltshire| isbn = 978-0-239-00206-8| title = Prehistorian: A Biography of V. Gordon Childe| ref = Gre81}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Marx| first = Karl| authorlink = Karl Marx| year = 1849| publisher = Neue Rheinische Zeitung| location = Germany|id=| url = http://www.marxists.org/archive/marx/works/1847/wage-labour/index.htm| accessdate = 17. 6. 2014| nopp = | title = Wage Labour and Capital| ref = Mar49}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Trigger| first = Bruce G.| authorlink = Bruce Trigger| year = 2007| publisher = Cambridge University Press| location = New York| isbn = 978-0-521-60049-1| nopp = | title = A History of Archaeological Thought| edition = 2nd| ref = Tri07}}
* {{cite book| ref = harv | last = Avineri| first = Shlomo| year = 1968| title = The Social and Political Thought of Karl Marx| publisher = Cambridge University Press| authorlink = Shlomo Avineri}}
* {{cite book| ref = harv | last = Dahrendorf| first = Ralf| title = Class and Class Conflict in Industrial Society| year = 1959| authorlink = Ralf Dahrendorf| location = Stanford, CA| publisher = Stanford University Press}}
* [[Jon Elster]], ''An Introduction to Karl Marx''. Cambridge, England, 1986.
* Michael Evans, ''Karl Marx''. London, 1975.
* Stefan Gandler, [http://www.brill.com/products/book/critical-marxism-mexico ''Critical Marxism in Mexico: Adolfo Sánchez Vázquez and Bolívar Echeverría''], Leiden/Boston, Brill Academic Press, 467 pages. {{page| year = 2015| isbn = 978-90-04-22428-5| pages = }}
* {{cite book| ref = harv | last = Kołakowski| first = Leszek| title = Main Currents of Marxism| year = 1976| publisher = Oxford University Press| authorlink = Leszek Kołakowski}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Parkes, Henry Bamford| title = Marxism: An Autopsy| year = 1939| location = Boston| publisher = Houghton Mifflin| authorlink = Henry Bamford Parkes}}