Вилијам Шекспир — разлика између измена

Опус Шекспирових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 [[сонет]]а, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.<ref>Craig, Leon Harold . Of Philosophers and Kings: Political Philosophy in Shakespeare's "Macbeth" and "King Lear". Toronto: University of Toronto Press. {{page|year=2003|isbn = 978-0-8020-8605-1|pages=3}}</ref>

Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду,<ref>Schoenbaum, Compact, 62–63.}-</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|pp=}}<ref>Wells, Stanley, et al. The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford University Press, xv–xvi. {{page|year=2005|isbn = 978-0-19-926717-0|pages=}}</ref> 1553. године, која је била бесплатна,<ref>Baldwin, T.W. (1944). William Shakspere's Small Latine & Lesse Greek. Urbana, Ill.: University of Illinois Press, 464. {{OCLC|35903}}</ref> на око пола миље од куће. Не зна се у којој мери су основне школе биле квалитетне у елизабетанско доба, али се зна да је у овој школи Шекспир добио солидно знање из латинске граматике и литературе.{{sfn|Baldwin||pp=164–166}}<ref name="Cressy1976">{{harvnb|Cressy|1976|pp= 80-82}}</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|p=545}}<ref>Wells, Oxford Shakespeare, xvi.</ref> Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио са Ен Хатавеј која је тад имала 26 година. Дозвола за венчање је издата [[27. новембар|27. новембра]] [[1582]]. Два суседа Хетвеја су гарантовала да није било разлога који би могли да онемогуће то венчање.<ref>Schoenbaum, Compact, 77–78.</ref>Венчање се вероватно одржало на брзину, јер је вустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута како је то тад био обичај.{{sfn|Wood|2003|pp=}}<ref>Schoenbaum, Compact, 78–79.</ref> Анина трудноћа је могла да буде разлог за то. Шест месеци касније, родила је кћерку, Сузану, која је крштена [[26. мај]]а [[1583]].<ref>Schoenbaum, Compact, 93</ref> Близанци, Хамнет и Џудит, родили су се две године касније и били су крштени 2. фебруара 1585.<ref>Schoenbaum, Compact, 94.</ref> Хамнет је умро из непознатих разлога кад је имао 11 година и сахрањен је [[11. август]]а [[1596]].<ref>-{Schoenbaum, Compact, 224.</ref>

Прва забележена дела су [[Ричард III (драма)|Ричард III]] и три прва дела [[Хенри (драма)|Хенрија VI]], које су написане почетком деведесетих година 16. века. Веома је тешко одредити тачан датум настанка Шекспирових комада.<ref name=autogenerated2>{{harvnb|Frye||p=9}}</ref><ref>{{harvnb|Honan||p=166}}.}-</ref> Стручњаци сматрају да [[Тит Андроник]], [[Комедија неспоразума]], [[Укроћена горопад]] и [[Два племића из Вероне]] такође припадају овом периоду.<ref>Schoenbaum, Compact, 159–61.</ref><ref name=autogenerated2 /> Његове историјске драме које су доста црпеле теме из „Хронике Енглеске, Шкотске и Ирске“ аутора [[Рафаел Холинсхед|Рафаела Холиншеда]] из 1587,{{sfn|Dutton|Howard|2003|p=147}} драматизују корумпирану владавину и тумаче се као оправдање порекла династије Тјудор.{{sfn|Ribner|2005|pp=154–155}} Композиција ових дела је била под утицајем елизабетанских драматурга, нарочито Томаса Кида и Кристофера Марлоуа, као и средњовековном драмом и Сенекиним позоришним делима.{{sfn|Frye||p=105}}{{sfn|Ribner||p=67}}<ref>{{Cite book|last=Cheney|first=Patrick Gerard| title = The Cambridge Companion to Christopher Marlowe| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|isbn = 978-0-521-52734-7|pages=100}}</ref> Комедија неспоразума је базирана на класичним моделима, док се извори за Укроћену горопад нису нашли, иако је повезана са другом, истоименом драмом и могуће је да је настала на основу народне приче.{{sfn|Honan|1998|p=136}}<ref>Schoenbaum, Compact, 166.</ref> Као и Два племића из Вероне, у којој се појављују два пријатеља која одобравају силовање,{{sfn|Werner|2001|pp=96–100}} такође и прича о укроћењу независног женског духа од стране мушкарца понекад забрињава модерне критичаре и редитеље.<ref>-{Friedman, Michael D . "'I'm not a feminist director but...': Recent Feminist Productions of The Taming of the Shrew", in Acts of Criticism: Performance Matters in Shakespeare and his Contemporaries: Essays in Honor of James P. Lusardi. Paul Nelsen and June Schlueter (editors). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press. {{page|year=2006|id=year=2004|isbn = 978-0-8386-4059-3|pages=159}}</ref>

Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију у историјске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликови постају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиже наративну разноврсност свог зрелог доба.{{sfn|Shapiro||p=150}}<ref>{{Cite book|last=Gibbons| first = Brian|authorlink = | title = Shakespeare and Multiplicity| url = | publisher = Cambridge: Cambridge University Press, 1| location = |year=1993|isbn = 978-0-521-44406-4|pages=}}</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|p=356}} Овај период почиње и завршава се са две трагедије: „Ромео и Јулија“,{{sfn|Wood||p=161}}{{sfn|Honan|1998|p=206}} чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу Плутархових Паралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме.{{sfn|Ackroyd|2006|pp=353, 358}}<ref>-{Shapiro, 151–153.</ref>

Шекспиров такозвани „трагични период“ трајао је од 1600. до 1608. године мада је такође писао и тзв. „проблематичне комаде“ — ''Равном мером'', ''Троил и Кресида'', ''Све је добро што се добро сврши'' — током овог периода, а такође је писао трагедије и раније.<ref>{{Cite book|last=Bradley| first = A. C.| title = Shakespearean Tragedy: Lectures on Hamlet, Othello, King Lear and Macbeth| location = London| publisher = Penguin|year=1991|isbn = 978-0-14-053019-3|pages=85}}</ref><ref>{{Cite book|last=Muir| first = Kenneth|authorlink = | title = Shakespeare's Tragic Sequence| url = | publisher = Routledge | location = London; New York|year=2005|isbn = 978-0-415-35325-0|pages=12-16}}</ref> Многи критичари верују да Шекспирове најбоље трагедије представљају уједно и врхунац његове списатељске умешности. Јунак прве његове трагедије, Хамлет, био је предмет дискусија више него било који други Шекспиров лик, вероватно због свог монолога: „Бити или не бити, питање је сад“.{{sfn|Bradley||p=94}} За разлику од интровертног Хамлета, чији је фатални усуд његова неодлучност, јунаци следећих трагедија, Отело и Краљ Лир, налазе своју пропаст у исхитреним судовима који се на крају показују као погрешни.{{sfn|Bradley|1991|p=86}} Заплети у Шекспировим трагедијама се често заснивају на фаталним грешкама и усудима који поремете нормалан след догађаја и униште јунака и оне које воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=40, 48}} У „Отелу“, злобни Јаго подбада Отелову љубомору до те мере да Отело на крају убија своју невину супругу која га воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=42, 169, 195}}{{sfn|Greenblatt||p=304}} У „Краљу Лиру“, стари краљ починио је трагичну грешку кад се одрекао свих права и на тај начин проузрокује сцене које воде директно ка убиству његове кћерке и мучењу слепог војводе од Глостера. Према критичару Франку Кермоду, „драма својом суровошћу мучи и своје ликове и публику.{{sfn|Bradley|1991|p=226}}{{sfn|Ackroyd|2006|p=423}}<ref>{{Cite book|last=Kermode| first = Frank|authorlink = | title = The Age of Shakespeare| url = | publisher = London: Weidenfeld & Nicholson, 141–2| location = |year=2004|isbn = 978-0-297-84881-3|pages=}}</ref>“ У Магбету, најкраћој и најнабијенијој трагедији,<ref>{{Cite book|last=McDonald| first = Russ|authorlink = | title = Shakespeare's Late Style| url = | publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|year=2006|isbn = 978-0-521-82068-4|pages=43-46}}</ref> неконтролисани напад амбиције подстиче Магбета и његову жену, леди Магбет да убију краља и узурпирају престо, да би их на крају уништио осећај гриже савести.{{sfn|Bradley|1991|p=306}} У овом комаду, Шекспир трагичној структури додаје и натприродни елеменат. Његове последње велике трагедије, „Антоније и Клеопатра“ и „Кориолан“, садрже неке од најбољих Шекспирових стихова, а [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], песник и критичар, сматра их Шекспировим најуспешнијим трагедијама.{{sfn|Ackroyd|2006|p=444}}{{sfn|McDonald||pp=69–70}}<ref>-{Eliot, T S (1934). Elizabethan Essays. London: Faber & Faber, 59. {{OCLC|9738219}}</ref>

Није сасвим јасно за које глумачке дружине је Шекспир написао своје прве позоришне комаде. Насловна страна издања „Тита Андроника“ из [[1594]]. године открива нам да су ту драму изводиле три различите глумачке трупе.<ref>Wells, Oxford Shakespeare, xx.}-</ref> Након [[куга|куге]] која је харала између 1592. и [[1593]], Шекспирове комаде је изводила његова сопствена дружина у позориштима у [[Шордич]]у северно од [[Темза|Темзе]].<ref>Wells, Oxford Shakespeare, xxi.</ref> Лондонци су хрлили тамо да виде први део „Хенрија IV“. Кад је избио сукоб са газдом позоришта, дружина је срушила позориште [[Позориште Театар|Театар]] и од остатака направила [[Глоб театар]], прво позориште које су глумци направили за глумце на јужној обали Темзе у [[Саутварк]]у.{{sfn|Foakes|1990|p=6}}<ref name=autogenerated3>{{harvnb|Shapiro||pp=125–31}}</ref> Глоб се отворио у јесен 1599. године, а прва представа која је била приказана био је Јулије Цезар. Многи Шекспирови веома познати комади су писани баш за Глоб театар, као нпр. „Хамлет“, „Отело“ и „Краљ Лир“.<ref name=autogenerated3 /><ref>{{Cite book|last=Nagler| first = A. M.| title = Shakespeare's Stage| loacation = New Haven, CT| publisher = Yale University Press|year=1958|year=1990|isbn = 978-0-300-02689-4|pages=7}}</ref>

Пошто су Људи лорда Чемберлена променили име у Краљеви људи 1603, успоставили су специјалан однос са новим краљем Џејмсом. Иако нема много писаних сведочанстава о представама, Краљеви људи су изводили седам Шекспирових комада на двору између 1. новембра 1604. и 31. октобра 1605. године, укључујући две представе Млетачког трговца.<ref name=autogenerated1 /> Након 1608. године, играли су зими у затвореном Блекфријарс театру, а лети у Глоб театру.{{sfn|Foakes|1990|p=33}} Затворена сцена комбинована са јакобском модом тешких костима, дозволила је Шекспиру да уведе савршеније сценске направе. У Цимбелину, на пример, Јупитер се спушта с неба уз громове и муње, јашући на орлу: баца муњу и духови падају на колена.{{sfn|Ackroyd|2006|p=454}}<ref>-{Holland, Peter (ed.). Cymbeline. London: Penguin; Introduction, xli. {{page|year=2000|isbn = 978-0-14-071472-2|pages=}}</ref>

Шекспировој глумачкој дружини припадали су и Ричард Бербиџ, Вилијем Кемп, Хенри Кондеч и Џон Хемингес. Бербиџ је играо главне улоге на премијерама многих Шекспирових дела, укључујући Ричарда III, Хамлета, Отела и Краља Лира.<ref>Ringler, William Jr."Shakespeare and His Actors: Some Remarks on King Lear". In Lear from Study to Stage: Essays in Criticism. James Ogden and Arthur Hawley Scouten (editors). New Jersey: Fairleigh Dickinson University Press. {{page|year=1997|isbn = 978-0-8386-3690-9|pages=127}}</ref> Популарни комичар Вил Кемп играо је слугу Питера у „Ромеу и Јулији“, а у „Много буке ни око чега“ играо је Догберија.<ref>Schoenbaum, Compact, 210.</ref><ref>Chambers, William Shakespeare, Vol. 1. pp. 341.</ref> На преласку из 16. у 17. столеће, заменио га је Роберт Армин, који је играо ликове као што су Тачстоун у „Како вам драго“, и луде у „Краљу Лиру“.{{sfn|Shapiro||pp=247–9}} Године 1613. сер Хенри Вотон је забележио да је Хенри VIII „био постављен у изузетним условима са пуно помпе и церемонијалности“.<ref name="СС">{{harvnb|Wells|2005|p=1247}}</ref> Дана 29. јуна избио је пожар у ком је Глоб био уништен до темеља.<ref name="СС"/>

* {{Cite book|last=Nagler| first = A. M.| title = Shakespeare's Stage| loacation = New Haven, CT| publisher = Yale University Press|year=1958|year=1990|isbn = 978-0-300-02689-4|pages=7}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Bradley| first = A. C.| title = Shakespearean Tragedy: Lectures on Hamlet, Othello, King Lear and Macbeth| location = London| publisher = Penguin|year=1991|isbn = 978-0-14-053019-3|pages=85}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Foakes| first = R. A.| chapter = Playhouses and Players| title = The Cambridge Companion to English Renaissance Drama| editor1 = A. Braunmuller| editor2 = Michael Hattaway| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|isbn = 978-0-521-38662-3|pages=6}}

* {{Cite book|ref=harv |author = Cheney, Patrick Gerard| title = The Cambridge Companion to Christopher Marlowe| location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press|isbn = 978-0-521-52734-7|pages=100}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Kastan| first = David Scott| title = Shakespeare After Theory| location = London; New York| publisher = Routledge|year=1999|isbn = 978-0-415-90112-3|pages=37}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Wells| first = Stanley| title = Shakespeare & Co.| location = New York| publisher = Pantheon|year=2006|isbn = 978-0-375-42494-6|pages=28}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Taylor| first = Gary|authorlink = | title = Reinventing Shakespeare: A Cultural History from the Restoration to the Present| url = | publisher = Hogarth Press| location = London|year=1990|isbn = 978-0-7012-0888-2}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Bertolini| first = John Anthony| title = Shaw and Other Playwrights| url = | publisher = Pennsylvania State University Press| location = |year=1993|isbn = 978-0-271-00908-7|pages=119}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Dutton| first = Richard| last2=Howard| first2 = Jean| title = A Companion to Shakespeare's Works: The Histories| location = Oxford| publisher = Blackwell|year=2003|isbn = 978-0-631-22633-8}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Kermode| first = Frank|authorlink = | title = The Age of Shakespeare| url = | publisher = London: Weidenfeld & Nicholson, 141–2| location = |year=2004|isbn = 978-0-297-84881-3}}

* {{Cite book|ref=harv | last=McDonald| first = Russ|authorlink = | title = Shakespeare's Late Style| url = | publisher = Cambridge: Cambridge University Press, 43–46| location = |year=2006|isbn = 978-0-521-82068-4}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Muir| first = Kenneth|authorlink = | title = Shakespeare's Tragic Sequence| url = | publisher = London; New York: Routledge, 12–16| location = |year=2005|isbn = 978-0-415-35325-0}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Gibbons| first = Brian|authorlink = | title = Shakespeare and Multiplicity| url = | publisher = Cambridge: Cambridge University Press, 1| location = |year=1993|isbn = 978-0-521-44406-4}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Werner| first = Sarah|authorlink = | title = Shakespeare and Feminist Performance| url = | publisher = Routledge| location = London; New York|year=2001|isbn = 978-0-415-22729-2|pages=96-100}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Ribner| first = Irving|authorlink = | title = The English History Play in the Age of Shakespeare| url = | publisher = Routledge| location = London; New York|year=2005|isbn = 978-0-415-35314-4|pages=154-155}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Honigmann| first = E. A. J.| title = Shakespeare: The Lost Years| url = https://books.google.com/books?id=rKMWPwtV7BoC| publisher = Manchester University Press|year=1998|isbn = 978-0-7190-5425-9}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Knutson| first = Roslyn|authorlink = | title = Playing Companies and Commerce in Shakespeare's Time| url = | publisher = Cambridge: Cambridge University Press, 17| location = |year=2001|isbn = 978-0-521-77242-6}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Wood| first = Michael| title = Shakespeare| url = https://books.google.com/books?id=LtRvYdY6dvoC| publisher = Basic Books|year=2003|isbn = 978-0-465-09264-2}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Cressy| first = David| title = Education in Tudor and Stuart England| url = https://books.google.com/books?id=xltnQgAACAAJ| publisher = St. Martin's Press|year=1976|isbn = 978-0-312-23730-1|pages=80-82}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Greenblatt| first = Stephen| title = Will in the World: How Shakespeare Became Shakespeare | publisher = London: Pimlico | location = |year=2005|isbn = 978-0-7126-0098-9}}

* Bevington, David. Shakespeare, 1–3. {{page1| location = Oxford| publisher = Blackwell|year=2002|isbn = 978-0-631-22719-9|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Wells| first = Stanley|authorlink = | title = The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition| url = | publisher = Oxford University Press | location = Oxford|year=2005|isbn = 978-0-19-926717-0}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Craig| first = Leon Harold| title = Of Philosophers and Kings: Political Philosophy in Shakespeare's "Macbeth" and "King Lear"| url = | publisher = Toronto: University of Toronto Press| location = |year=2003|isbn = 978-0-8020-8605-1|pages=3}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Shapiro| first = James| title = 1599: A Year in the Life of William Shakespeare| url = | location = London| publisher = Faber and Faber|year=2005|isbn = 978-0-571-21480-8|pages=,xvii–xviii}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Schoenbaum| first = S| title = Shakespeare's Lives | publisher = Oxford: Oxford University Press, 41, 66, 397–98, 402, 409 | location = |year=1991|isbn = 978-0-19-818618-2}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Bertolini| first = John Anthony| title = Shaw and Other Playwrights| url = | publisher = Pennsylvania: Pennsylvania State University Press| location = |year=1993|isbn = 978-0-271-00908-7|pages=119}}

* {{Cite book|ref=harv | last=Honan| first = Park| title = Shakespeare: A Life | publisher = Oxford; New York: Oxford University Press | location = |year=1998|isbn = 978-0-19-811792-6}}