Википедија

Боја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 2:
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
Боје видљиве људском оку<ref>{{cite book|title=Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | last=Bohren| first = Craig F. | publisher = Wiley-VCH |year=2006|isbn = 978-3-527-40503-9 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007}}</ref>
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
Ред 52:
|pages=11-12| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
| location = Chichester UK
isbn=978-0-470-02425-6|pages=}}</ref> Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.<ref>{{Cite book|title=Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | last=Bohren| first = Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006|isbn = 978-3-527-40503-9 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007}}</ref>
 
{| class="wikitable" style="float:right; width:400px; margin:hem 0 1em 1em; clear:right;"
Ред 133:
|}
 
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.<ref>{{cite book|last=Pastoureau| first = Michael| title = Black: The History of a Color|year=2008| publisher = Princeton University Press|isbn = 978-0691139302|pages=216}}</ref><ref>'''boje''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8458] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref> Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
 
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
Ред 142:
 
== Објашњење ==
[[Датотека:16777216colors.png|мини|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first=Deane B.| last=Judd| last2=Wyszecki| first2 = Günter| title = Color in Business, Science and Industry| publisher = [[Wiley-Interscience]]| series = Wiley Series in Pure and Applied Optics| edition = third| location = New York|year=1975|isbn = 978-0-471-45212-6|pages=388}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
Ред 156:
[[Комплементарне боје]] су две боје од које једне нема ни мало у другој боји. Оне се налазе на супротним странама ''Оствалдовог круга боја''. То су: наранчаста и плава (зато што наранчаста настаје мешањем црвене и жуте, тј. у себи нема нимало плаве боје), љубичаста и жута, црвена и зелена.
 
[[Дугине боје]] обухватају спектар шест боја (примарне и секундарне) које се могу видети пропуштањем зрака светлости кроз [[Призма (оптика)|тространу кристалну призму]].<ref>{{cite book|last=Waldman| first = Gary| title = Introduction to light : the physics of light, vision, and color|year=2002| publisher = Dover Publications| location = Mineola|isbn = 978-0-486-42118-6| url = https://books.google.com/books?id=PbsoAXWbnr4C&pg=PA193&dq=Newton+color+Indigo&hl=en&ei=kw3QTemzJsea8QOC_anbDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CH0Q6AEwBg#v=onepage&q=Newton%20color%20Indigo&f=false| edition = Dover|pages=193}}</ref>
 
Наука која се бави проучавањем боја зове се [[оптика]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Боја”