Википедија

Душа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje sablona page; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 3:
[[Датотека:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg#/media/File:Rosarium_philosphorum_Soul.jpg|thumb|250p|Слика душе у алхемијској расправи из [[16. век]]а [[Rosary of the Philosophers|Филозофска бројаница]].]]
 
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. {{page| year = 2004| isbn = 978-86-19-02360-3| pages = }}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web| title = Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)| url = http://www.oed.com/view/Entry/185083| website = Oxford English Dictionary (OED)| publisher = Oxford English Dictional (OED)| accessdate = 1. 12. 2016.}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web| url = http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| title = IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com| website = www.jewishencyclopedia.com| accessdate = 14. 12. 2016.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| archivedate = 20. 12. 2016.|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' (London: Continuum, 2010), pp. 34–35</ref>
Ред 24:
=== Бахаи вера ===
 
[[Бахаи вера]] тврди да је „душа знак Бога, небески драгуљ чију реалност ни најцењенији међу људима нисе успели да докуче, и чија мистерија колико год да је акутна, неће никада моћи да буде разоткривена”.<ref>{{cite book | author = Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA | id = ISBN 0-87743-187-6 | pages = 158–163 | url = http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303214835/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-82.html#gr1 | archivedate = 3. 3. 2016. |df=dmy-all }}</ref> [[Bahá'u'lláh|Бахаула]] је сматрао да душа не само да наставља да живи после физичке смрти људског тела, већ да је заправо и бесмртна.<ref>{{cite book | author = Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA | id = ISBN 0-87743-187-6 | pages = 155–158 | url = http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160304104955/http://reference.bahai.org/en/t/b/GWB/gwb-81.html#gr1 | archivedate = 4. 3. 2016. |df=dmy-all }}</ref> Рај се делимично може посматрати као стање блискости душе Богу; а пакао као стање одвојености од Бога. Свако стање следи као природна последица индивидуалних напора, или њиговог одсуства, да се оствари духовни развој.<ref name="rob1">{{cite book | last = Taherzadeh| first = Adib| authorlink = Adib Taherzadeh | year = 1976 | title = The Revelation of Bahá'u'lláh, Volume 1 | publisher = George Ronald | location = Oxford, UK | id = ISBN 0-85398-270-8 | url = http://www.peyman.info/cl/Baha%27i/Others/ROB/V1/Contents.html | accessdate = 23. 2. 2016. | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160303191017/http://www.peyman.info/cl/Baha'i/Others/ROB/V1/Contents.html | archivedate = 3. 3. 2016. |df= dmy-all }}</ref> Бахаула је учио да индивидуе немају постојање пре њиховог живота овде на земљи и да је еволуција душе увек усмерена према Богу и далеко од материјалног света.<ref name="rob1"/>
 
=== Будизам ===
Ред 32:
Доктрина „''аната''” није вид [[Материјализам|материјализма]]. Будизам не пориче постојање „нематеријалних” ентитета, и по њему се (бар традиционално) разликују телесна стања од менталних стања.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 93-94</ref> Стога, конвенционални превод термина -{''anatta''}- као „без душе”<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51-66</ref> може да буде збуњујући. Ако се реч „душа” једноставно односи на нематеријалну компоненту у живим стварима која може да настави с постојањем након смрти, онда будизам не пориче постојање душе.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 94</ref> Уместо тога, Будизам пориче постојање перманентног ентитета који остаје константан иза променљивих телесних и нетелесних компоненти живог бића. Као што се тело мења од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не постоји стално стање којe је у основи ума, и које доживљава те мисли, као у [[Cartesianism|картезијанству]]. Свесна ментална стања једноставно се појављују и нестају, без „мислиоца” иза њих.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 26</ref> Кад тело умре, будисти верују да се бестелесни ментални процеси настављају и да се поново рађају у новом телу.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Будући да се ментални процеси непрекидно мењају, биће које је поново рођено није ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, бићем које је умрло.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 34</ref> Међутим, ново биће је ''континуација'' бића које је умрло – на исти начин на који је особа овог момента континуација те особе из претходног момента, упркос чињенице да се она константно мења.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 33</ref>
 
Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book| last = Conze | first = Edward | authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism | year = 1993 | publisher = Oneworld | id = ISBN 1-85168-066-7 | page pages= 14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51</ref> Они додају да разумевање ''анате'' даје тачан опис људског стања, и да нам то разумевање омогућава да усмеримо наше свакодневне [[Philosophy of desire|жеље]].
 
Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> [[Школа свести]] у [[Махајана|махајанском]] будизму сматра да постоје [[Eight Consciousnesses|стања свести]] која настављају са постојањем након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | title = 佛教心理論之發達觀 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> У неким школама, а посебно у [[Тибетански будизам|тибетанском будизму]], устаљено је гледиште да постоје три форме ума: ''веома суптилан ум'', који се не дезинтегрира након смрти; ''суптилан ум'', који се дезинтегрира након смрти и који је „сањајући ум” или „несвесни ум”; и ''укупан ум'', који не постоји кад особа ''спава''. Стога је ''укупан ум'' мање перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. ''Веома суптилан ум'', међутим, се наставља, а када се „схвати”, или кад се поново поклапи са појавама, настаје нови ''суптилни ум'', са својом личношћу/претпоставкама/навикама, и ''тај'' ентитет доживљава [[Карма (будизам)|карму]] у садашњем континууму.
Ред 42:
== Душа у филозофији ==
 
Код првих грчких филозофа није било јасног разликовања појмова душе (''психе'') и духа (''нус'').<ref name="Филозофски речник"/> [[Платон]] је сматрао душу за једно без делова и, према томе, непропадљиво. Пошто је још у античко доба било очигледно да се [[органска материја|органске материје]] разлажу, Платон је сматрао да нематеријалност душе представља фундаментални услов за њену [[бесмртност]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Platon''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref>
 
Ни Платон ни [[Аристотел]] нису мислили да само људска бића посједују душу<ref>Stanford Encyclopedia of Philosophy - одредница ''[http://plato.stanford.edu/entries/aristotle-psychology/#1 Aristotle's Psychology]''</ref>. Аристотел је разликовао:
Ред 49:
* вегетативну душу, коју имају и [[биљке]] и која је основа нагона за храном и узрок раста и размножавања.<ref name="Филозофски речник"/>
 
Ипак, за разлику од Платона, Аристотел је одбацивао сеобу душе из једне врсте у другу, послије смрти. Такође је био скептичан према могућности да душа опстане и функционише без тијела.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''Aristotle''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> Грчки атомисти [[Демокрит]] и [[Епикур]] су душу замишљали као супстанцију сложену из најљепших атома, те према томе пропадљиву (пропадање је исто што и разлагање).<ref name="Филозофски речник"/>
 
За [[Декарт]]а, душа је део духовне супстанције (лат. ''res cogitas'') и по својој природи је непросторна и без икаквих других својстава материје. Декарт је сматрао да само људска бића посједују душу и да њена нематеријална природа омогућава слободу, иако је људско тијело условљено детерминистичким [[физика|физичим]] законима.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''René Descartes''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> По Декартовом схватању, животиње су машине без душе.<ref name="Филозофски речник"/>
 
[[Франсис Бејкон]] је претпостављао да и животиње имају душу, али само у облику онога што је назвао ''anima sensibilis'':
Ред 57:
{{цитат3|Чулна душа, или душа животиња, мора бити јасно схваћена као материјална супстанција, разређена топлотом и невидљива; она је флуид у суштини састављен од ватре и ваздуха... уклопљен у тело и, код виших животиња, најчешће смештен у главу... Животињама је то главна душа којој је тело само оруђе; код људи је пак чулна душа оруђе умне душе коју бисмо пре могли означити именом дух него душа“|''De dignitate et augmentis scientiarum'', књ. IV, гл. III, пар. 4}}
 
[[дуализам|Дуалисти]] су аргументовали да душа и тијело морају бити различити ентитети, како би се објаснила свијест код људских бића, као и могућност постојања бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''dualism''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref> [[Материјализам|Материјалисти]] пак тврде, да свијест није ништа друго до резултат сложених физичких процеса [[организам|организма]], одбацујући могућност било каквог дуализма или бесмртности.<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''materialism''. Cambridge University Press 1995. {{page| year = 1999| isbn = 978-84-460-0956-6| pages = }}</ref>
 
== Референце ==
Ред 65:
{{refbegin|30em}}
* -{Batchelor, Stephen. (1998). ''Buddhism Without Beliefs''. Bloomsbury Publishing.}-
* {{Cite book | ref = harv | last = Bremmer| first = Jan | title = The Early Greek Concept of the Soul | url = http://irs.ub.rug.nl/ppn/287753204 | format = PDF | accessdate = 16. 8. 2007 | year = 1983 | publisher = Princeton University Press | location = Princeton | isbn = 978-0-691-03131-6 }}
* -{Chalmers, David. J. (1996). ''The Conscious Mind: In Search of a Fundamental Theory'', New York and Oxford: Oxford University Press.}-
* [[Milbourne Christopher|Christopher, Milbourne]]. (1979). ''Search For The Soul: An Insider's Report On The Continuing Quest By Psychics & Scientists For Evidence Of Life After Death''. Thomas Y. Crowell, Publishers.
* {{cite journal | last1 = Clarke | first1 = Peter | year=2014 | title = Neuroscience, Quantum Indeterminism and the Cartesian Soul | url = | journal = Brain and Cognition | volume = 84 | issue = | pages = 109–117 | pmid = 24355546 | doi=10.1016/j.bandc.2013.11.008}}
* [[Bruce Hood (psychologist)|Hood, Bruce]]. ''Supersense: From Superstition to Religion - The Brain Science of Belief''. Constable. {{page| year = 2009| isbn = 978-1-84901-030-6|pages}}
* -{McGraw, John J. (2004). ''Brain & Belief: An Exploration of the Human Soul''. Aegis Press.}-
* [[Michael Martin (philosopher)|Martin, Michael]]; Augustine, Keith. [https://books.google.com/books?id=dlRuBwAAQBAJ&printsec=frontcover ''The Myth of an Afterlife: The Case against Life After Death'']. Rowman & Littlefield. {{page| year = 2015| isbn = 978-0-8108-8677-3|pages}}
* Musolino, Julien. ''The Soul Fallacy: What Science Shows We Gain from Letting Go of Our Soul Beliefs''. Prometheus Books. {{page| year = 2015| isbn = 978-1-61614-962-8|pages}}
* [[Robert L. Park|Park, Robert L]]. ''Superstition: Belief in the Age of Science''. [[Princeton University Press]]. {{page| year = 2009| isbn = 978-0-691-13355-3|pages}}
* [[Erwin Rohde|Rohde, Erwin]]. (1925). [https://books.google.com/books?id=EsVTr_6c7E0C&printsec=frontcover ''Psyche: The Cult of Souls and the Belief in Immortality Among the Greeks''], London: Routledge & Kegan Paul, 1925; reprinted by Routledge. {{page| year = 2000| isbn = 978-0-415-22563-2| pages = }}.
* -{Ryle, Gilbert. (1949) ''The Concept of Mind'', London: Hutchinson.}-
* Spenard, Michael (11 April 2011) [https://web.archive.org/web/20110928230010/http://www.memeoid.net/books/Spenard/Dueling_with_Dualism-Spenard.pdf "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul"], essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. {{page| year = | isbn = 978-0-578-08288-2|pages}}
* -{[[Richard Swinburne|Swinburne, Richard]]. (1997). ''The Evolution of the Soul''. Oxford: Oxford University Press.}-
* Leibowitz, Aryeh. The Neshama: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. {{page|year=2018|id=ISBN 1-68025-338-7| pages = }}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душа”