Душа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 24:
=== Бахаи вера ===
[[Бахаи вера]] тврди да је „душа знак Бога, небески драгуљ чију реалност ни најцењенији међу људима нисе успели да докуче, и чија мистерија колико год да је акутна, неће никада моћи да буде разоткривена”.<ref>{{cite book | author = Bahá'u'lláh | authorlink = Bahá'u'lláh | year = 1976 | title = Gleanings from the Writings of Bahá'u'lláh | publisher = Bahá'í Publishing Trust | location = Wilmette, Illinois, USA | id = ISBN 978-0-87743-187-
=== Будизам ===
Ред 32:
Доктрина „''аната''” није вид [[Материјализам|материјализма]]. Будизам не пориче постојање „нематеријалних” ентитета, и по њему се (бар традиционално) разликују телесна стања од менталних стања.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 93-94</ref> Стога, конвенционални превод термина -{''anatta''}- као „без душе”<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 51-66</ref> може да буде збуњујући. Ако се реч „душа” једноставно односи на нематеријалну компоненту у живим стварима која може да настави с постојањем након смрти, онда будизам не пориче постојање душе.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary (NY: Columbia UP, 1958), p. 94</ref> Уместо тога, Будизам пориче постојање перманентног ентитета који остаје константан иза променљивих телесних и нетелесних компоненти живог бића. Као што се тело мења од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не постоји стално стање којe је у основи ума, и које доживљава те мисли, као у [[Cartesianism|картезијанству]]. Свесна ментална стања једноставно се појављују и нестају, без „мислиоца” иза њих.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 26</ref> Кад тело умре, будисти верују да се бестелесни ментални процеси настављају и да се поново рађају у новом телу.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Будући да се ментални процеси непрекидно мењају, биће које је поново рођено није ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, бићем које је умрло.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 34</ref> Међутим, ново биће је ''континуација'' бића које је умрло – на исти начин на који је особа овог момента континуација те особе из претходног момента, упркос чињенице да се она константно мења.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' (NY: Grove, 1962), p. 33</ref>
Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book| last = Conze | first = Edward | authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism | year = 1993 | publisher = Oneworld | id = ISBN 978-1-85168-066-
Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> [[Школа свести]] у [[Махајана|махајанском]] будизму сматра да постоје [[Eight Consciousnesses|стања свести]] која настављају са постојањем након смрти.<ref>{{cite web| url = http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | title = 佛教心理論之發達觀 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate = 13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | archivedate = 13. 3. 2012.}}</ref> У неким школама, а посебно у [[Тибетански будизам|тибетанском будизму]], устаљено је гледиште да постоје три форме ума: ''веома суптилан ум'', који се не дезинтегрира након смрти; ''суптилан ум'', који се дезинтегрира након смрти и који је „сањајући ум” или „несвесни ум”; и ''укупан ум'', који не постоји кад особа ''спава''. Стога је ''укупан ум'' мање перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. ''Веома суптилан ум'', међутим, се наставља, а када се „схвати”, или кад се поново поклапи са појавама, настаје нови ''суптилни ум'', са својом личношћу/претпоставкама/навикама, и ''тај'' ентитет доживљава [[Карма (будизам)|карму]] у садашњем континууму.
Ред 78:
* Spenard, Michael (11 April 2011) [https://web.archive.org/web/20110928230010/http://www.memeoid.net/books/Spenard/Dueling_with_Dualism-Spenard.pdf "Dueling with Dualism: the forlorn quest for the immaterial soul"], essay. An historical account of mind-body duality and a comprehensive conceptual and empirical critique on the position. {{page| year = |isbn=978-0-578-08288-2|pages}}
* -{[[Richard Swinburne|Swinburne, Richard]]. (1997). ''The Evolution of the Soul''. Oxford: Oxford University Press.}-
* Leibowitz, Aryeh. The Neshama: A Study of the Human Soul. Feldheim Publishers. {{page|year=2018|id=ISBN 978-1-68025-338-
{{refend}}
|