База (хемија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 2:
{{Киселине и базе}}
[[Датотека:AcidBase%E2%80%93pfe.png|мини|260px|Дијаграм промене [[Гибсова слободна енергија|Гибсове слободне енергије]] за дисоцијацију неких [[киселине|киселина]] и база]]
'''Базе''' или ''лужине'' ([[grčki jezik|grč.]] ''βάση'', ''basé – основа, фундамент'') је једна од основних категорија [[хемијско једињење|хемијских једињења]].<ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Базе су у ужем смислу сви једињења, која у воденим растворима могу градити хидроксидне [[јон]]е (-{OH<sup>−</sup>}-), те тако повисити [[pH vrednost|-{pH}-]] вредност раствора. Хидроксилни јони су хемијска једињења која из [[киселине|киселина]] могу преузети [[протон]]е дајући молекуле [[вода|воде]]. Стога је база на неки начин супротност киселинама те се с њима [[неутрализација (хемија)|неутрализира]]. У ширем смислу, разни базно-киселински концепти описују далеко ширу палету хемијских реакција, који прелазе оквире особина хидроксидних јона у води. Од посебног значаја су концепти по Луису (Луисове базе и Луисове киселине),<ref>{{cite web| url = http://goldbook.iupac.org/B00601.html| title = IUPAC Gold Book — base| accessdate = 18. 4. 2013.| archiveurl = https://www.webcitation.org/6GGygQCl7?url=http://goldbook.iupac.org/B00601.html| archivedate = 30. 04. 2013|dead-url=no|df=}}</ref> те према Пеарсону, који наводи поделу на јаке и слабе киселине и базе.<ref>{{Cite book || last = Рудзитис| first = Е. Г.. || last2 = Фельдман| first2 = Г. Ф.. | title = Химия. Неорганическая химия. Органическая химия. 9 класс | issue = 13-е изд | location = М. | publisher = Просвещение | year = 2009|
Већина база су супстанце које производе [[хидроксид]]не јоне (ОХ<sup>−</sup>) у воденим растворима, и стога се класификују као [[Теорије киселина и база|Аренијусове басе]].<ref name="ХЭ">{{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |
[[Датотека:Autoprotolyse eau.svg|thumb|center| upright = 1.5|Аутојонизациона равнотежа]]
У води базе путем промене [[Аутојонизација воде|аутојонизационе]]<ref>{{cite journal | author = Geissler, P. L. | author2 = Dellago, C. | author3 = Chandler, D. | author4 = Hutter, J. | author5 = Parrinello, M. | year = 2001| title = Autoionization in liquid water | journal = [[Science (journal)|Science]] | volume = 291 | doi = 10.1126/science.1056991 | pmid = 11251111 | issue = 5511| bibcode = 2001Sci...291.2121G |
Базе се могу сматрати хемијском супротношћу [[киселина]], мада неке киселине имају способност деловања као базе.<ref name=Gilbert /> Базе и киселине се могу видети као супротни концепти зато што је дејство киселине да повећава концентрацију [[хидронијум]] јона (-{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}-) у води, док базе редукују његову концентрацију. Реакције између киселине и базе се базивају [[Неутрализација (хемија)|неутрализацијом]]. У реакцији неутрализације, водени раствор базе реагује са воденим раствором киселине да произведе раствор [[вода|воде]] и [[со]]ли у коме је со раздвојена на њене јоне. Ако је водени раствор [[засићени раствор|засићен]] датим соним [[растварач|растворком]], свака додатна количина такве соли се [[талог|таложи]] из раствора.<ref>{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven S. | title = Chemical Principles | edition = 5th | location = New York | publisher = Houghton Mifflin | year = 2005|
Хемијски концепт појма ''базе'' је увео француски хемичар [[Guillaume François Rouelle|Гијом Франсоа Руел]] 1754. године.<ref>{{cite journal | last = Franckowiak| first = Rémi| title = Les sels neutres de Guillaume-François Rouelle| journal = Revue d’Histoire des Sciences | year = 2002| volume = 55 | issue = 4 |
== Историјски развој појма ==
Ред 115:
: -{K<sub>b</sub>=[BH<sup>+</sup>][OH<sup>-</sup>]/[B]}-
У овој једначини се базе (-{B}-) и екстремно јаке базе (коњуговане базе) међусобно надмећу за протон.<ref name="ReferenceA">{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015|
== Добијање база ==
Ред 156:
== Јаке базе ==
Јака база је базно хемијско једињење које може да уклони протон (-{H}-<sup>+</sup>) са (или ''[[депротонација|депротонише]]'') молекул веома слабе киселине у киселинско базној реакцији. Примери јаких база су хидроксиди алкалних и земноалкалних метала, нпр. -{NaOH}- и {{chem|Ca(OH)|2}}. Услед њихове ниске растоврљивости, неке базе, као што су земноалкални хидроксиди, се могу користити у околностима где се фактор растворљивости не узима у обзир.<ref>{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015|
* [[Литијум хидроксид]] (-{LiOH}-)
Ред 192:
== Базе као катализатори ==
Базне супстанце се могу користити као [[растворљивост|нерастворни]] хетерогени [[катализатор]]и [[хемијска реакција|хемијских реакција]]. Неки од примера су метални оксиди као што су [[магнезијум оксид]], [[калцијум оксид]], и [[баријум оксид]] као и калијум флуорид на алумини и поједини [[зеолит]]и. Многи [[прелазни метали]] су добри катализатори, а знатан број њих су базне субстанце. Базни катализатори су коришћени за [[хидрогенација|хидрогенације]], миграције [[двострука веза|двоструких веза]], у [[Mirvejn-Pondorf-Verlej redukcija|Мирвејн-Пондорф-Верлејовој редукцији]], [[Мајклова адиција|Мајкловој реакцији]], и мноштву других реакција. -{CaO}- и -{BaO}- могу да буду веома активни катализатори на високим температурама.<ref name="books.google.com">{{cite book| last = Tanabe| first = K. | last2 = Misono| first2 = M. | last3 = Ono| first3 = Y. | last4 = Hattori| first4 = H. | title = New Solid Acids and Bases: their catalytic properties| url = https://books.google.com/books?id=Aq9cdug9hM0C&printsec=frontcover&dq=acids+and+bases&hl=en&sa=X&ei=pLbjVJvjPIHzoAS88YGAAQ&ved=0CDwQ6AEwBQ#v=onepage&q=acids%20and%20bases&f=false| accessdate = 19. 2. 2015|
== Чврсте базе ==
Примери чврстих база су:
* Смеше оксида: -{SiO<sub>2</sub>, Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>; MgO, SiO<sub>2</sub>; CaO, SiO<sub>2</sub>}-<ref name=Tanabe>{{cite book| last = Tanabe| first = Konzo| title = Solid Acids and Bases: their catalytic properties| publisher = Academic Press| url = https://books.google.com/books?hl=en&lr=&id=tFfBYuHg4vAC&oi=fnd&pg=PP1&dq=acids+and+bases&ots=qc4QEL1SJR&sig=2u7BdAzXEEkWQIqLhY6V0E8EYXg#v=onepage&q=acids%20and%20bases&f=false| accessdate = 19. 2. 2015|
* Имобилисане базе: -{LiCO<sub>3</sub>}- на силици; -{NR<sub>3</sub>, NH<sub>3</sub>, KNH<sub>2</sub>}- на алумини; -{NaOH, KOH}- на силици или алумини<ref name="Tanabe"/>
* Неорганске хемикалије: -{BaO, KNaCO<sub>3</sub>, BeO, MgO, CaO, KCN}-<ref name="Tanabe"/>
Ред 241:
{{reflist|2| refs =
<ref name="pear">Ralph G. Pearson: ''Hard and Soft Acids and Bases'', J. Am. Chem. Soc., novembar 1963, 85 (22). стр. 3533–3539, {{doi|10.1021/ja00905a001}}</ref>
<ref name="brady">Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons. {{page| year = 1993|
}}
== Литература ==
* {{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv|| last = Рудзитис| first = Е. Г.. || last2 = Фельдман| first2 = Г. Ф.. | title = Химия. Неорганическая химия. Органическая химия. 9 класс | issue = 13-е изд | location = М. | publisher = Просвещение | year = 2009|
* {{Cite book | ref = harv| last = Jensen| first = W.B.| year = 1980| publisher = Wiley | location = New York | title = The Lewis acid-base concepts : an overview |
* {{Cite book | ref = harv| last = Yamamoto| first = Hisashi | year = 1999| publisher = Oxford University Press| location = New York | title = Lewis acid reagents : a practical approach|
* Hrvatska enciklopedija (LZMK), Broj 1 (A-Bd), Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb g. {{page| year = 1999|
{{refend}}
|