Цивилизација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 2:
[[Датотека:Manhattan panorama under clouds.jpg|300п|десно|мини|Градови су једна одлика људске цивилизације]]
 
'''Цивилизација''' је свако [[комплексно друштво]] карактерисано [[урбана област|урбаним развојем]], [[Друштвена стратификација|друштвеном стратификацијом]] наметнутом од стране културне [[елита|елите]], [[симбол]]ичним системима комуникације (на пример, [[Писмо|системима писања]]), и перципираном одвојеношћу и доминацијом над [[Животна средина|животном средином]].<ref name="Adams 1966">{{Cite book| author = Adams, Robert McCormick| title = The Evolution of Urban Society| year = | publisher = Transaction Publishers| url = https://books.google.com/books?id=JrZOwKU0TlsC&q=%22civilizations+are+associated%22| isbn = 9780202365947| pages = 13}}</ref><ref name="Haviland 2013">{{Cite book| last = Haviland| first = William| title = Cultural Anthropology: The Human Challenge| publisher = Cengage Learning| year = 2013| url = https://books.google.com/books?id=DfEWAAAAQBAJ&q=%22civilization+refers+to+societies%22|display-authors=etal| isbn = 978-1-285-67530-5| pages = 250}}</ref><ref name="Wright 2004">{{Cite book| last = Wright| first = Ronald| title = A Short History of Progress| publisher = House of Anansi| year = 2004| pages = 115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=nzWPFQIEvfEC&q=%22technical,%20anthropological%22| isbn = 9780887847066| pages = }}</ref><ref name="Llobera 2003">{{cite book| last = Llobera| first = Josep| title = An Invitation to Anthropology| publisher = Berghahn Books| year = 2003| url = https://books.google.com/books?id=_-LDyWxODjAC&q=%22best-known+definition%22| isbn = 9781571815972| pages = 136–137}}</ref><ref name="Fernández-Armesto 2001">{{cite book| last = Fernández-Armesto| first = Felipe| title = Civilizations: Culture, Ambition, and the Transformation of Nature | publisher = [[Simon & Schuster]]| year = 2001| url = https://books.google.com/?id=3MNzi698aXwC| isbn = 9780743216500| pages = }}</ref><ref name="Boyden 2004">{{cite book| last = Boyden| first = Stephen Vickers| title = The Biology of Civilisation| year = 2004| publisher = UNSW Press| url = https://books.google.com/books?id=TX78DfVbM7kC&q=%22the+essential+precondition%22| isbn = 9780868407661| pages = 7–8}}</ref><ref name="Solms-Laubach 2007">{{cite book| first = Franz| last = Solms-Laubach| title = Nietzsche and Early German and Austrian Sociology| publisher = Walter de Gruyter| year = 2007| pages = 115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=TxTITNduFc4C&dq| isbn = 9783110181098| pages = }}</ref><ref name=":0">{{Cite book| url = https://www.worldcat.org/oclc/897810261| title = Children's literature, domestication, and social foundation : narratives of civilization and wilderness| last = 1964-| first = AbdelRahim, Layla| publisher = | year = 1966| isbn = 9780415661102| location = New York| oclc = 897810261| pages = 8}}</ref> Речју цивилизација означава виши степен развоја људског друштва. Цивилизовано [[друштво]], у односу на праисторијско, користи [[писмо]], поседује висок степен специјализованих знања и умећа, и има заједничку управу, која настаје из природне потребе [[човек|људи]] да живе безбедно и према устаљеном реду. Цивилизације се могу поделити на више периода. У древне цивилизације спадају цивилизације старих [[Египат|Египћана]], [[Кина|Кинеза]], [[Индија]]ца, [[Асирско краљевство|Асираца]], [[Вавилонија|Вавилонаца]], [[Јевреји|Јевреја]], [[Персијско царство|Персијанаца]], као и прекоморске цивилизације [[Инка]], [[Маје|Маја]] и [[Астеци|Астека]]. Античка цивилизација се односи на достигнућа које су нам дали [[античка Грчка|стара Грчка]] и [[антички Рим|стари Рим]].
 
Цивилизације су интимативно повезане и често додатно дефинисане другим социо-политичко-економским карактеристикама, укључујући [[Централизација|централизацију]], [[Доместикација|доместикацију]] људи и других организама, [[подела рада|специјализацију рада]], културно укорењене идеје о прогресу и [[супремацизам|супремацизму]], [[Споменик|монуметалном]] [[архитектура|архитектуром]], [[Порез|опорезивањем]], друштвеном зависношћу од [[пољопривреда|пољопривреде]] и [[експанзионизам]].<ref name="Haviland 2013"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref name="Boyden 2004"/><ref name="Solms-Laubach 2007"/><ref name=":0" /> Историјски гледано, цивилизација је била „напредна” култура за разлику од наводно [[примитивна култура|примитивнијих култура]].<ref name="Adams 1966"/><ref name="Wright 2004"/><ref name="Llobera 2003"/><ref>{{cite book| last = Bolesti| first = Maria| title = Barbarism and Its Discontents| year = 2013| publisher = Stanford University Press| url = https://books.google.com/?id=cpZZKabXvWAC| isbn = 9780804785372| pages = }}</ref> У том широком смислу, цивилизација је у супротности са нецентрализованим племенским друштвима, чиме су обухваћене културе [[Номадски пасторализам|номадског пасторализма]], [[неолит]]ских друштава или [[Ловац-сакупљач|ловаца-сакупљача]]. Као небројива именица, цивилизација се такође односи на процес друштвеног развоја у централизовану, урбанизовану, стратификовану структуру. Цивилизације су организоване у густо насељеним насеобинама подељеним на [[Хијерархија|хијерархијске]] [[Друштвена класа|друштвене класе]] са владајућом елитом и потчињеним урбаним и руралним популацијама, које се баве интензивном пољопривредом, рударством, малом привредом и трговином. Цивилизација концентрише моћ, проширујући људску контролу над остатком природе, укључујући и друга људска бића.<ref>[[Michael Mann (sociologist)|Michael Mann]], ''The Sources of Social Power'', Cambridge University Press, 1986, vol. 1. стр. 34-41.</ref>
 
Најраније настајење цивилизација генерално је повезано са завршним фазама [[Неолитска револуција|неолитске револуције]], што је довело до релативно брзог процеса [[Урбана револуција|урбане револуције]] и [[Формирање државе|формирања државе]], политичког развоја повезаног са појавом владајуће елита. Ранија неолитска технологија и начин живота први су успостављени на [[Средњи исток|Средњем истоку]] (на пример у [[Гобекли Тепе]], од око 9.130 п. н. е.), а касније на сливовима [[Хуангхе|Жуте реке]] и [[Јангцекјанг]]а у Кини (на пример, [[Пенгдушан култура|Пенгдушанска култура]] од 7.500 п. н. е.), и касније се ширење. Сличне прецивилизацијске „неолитске револуције” су такође независно започеле од 7.000 п. н. е. у таквим местима као што је северозападна [[Јужна Америка]] ([[Норте-Чико цивилизација]])<ref>Haas, Jonathan; Winifred Creamer, Alvaro Ruiz (23 December 2004). "Dating the Late Archaic occupation of the Norte Chico region in Peru," ''Nature'' 432 : 1020–1023. {{doi|10.1038/nature03146}}. {{PMID|15616561}}</ref> и [[Мезоамерика]]. Оне су биле међу [[Колевка цивилизације|шест цивилизација]] широм света које су се независно појавиле.<ref>Kennett, Douglas J.; Winterhalder, Bruce (2006). ''Behavioral Ecology and the Transition to Agriculture''. University of California Press. {{page| year = 7020| isbn = 978-0-520-24647-8| pages = 121}} Retrieved 27 December 2010.</ref> [[Месопотамија]] је локација најранијих развоја неолитске револуције од око 10.000 п. н. е, са развојем цивилизације од пре 6.500 година. Ова област је значајна по томе што је „инспирисала неке од најважнијих догађаја у [[Историја света|људске историје]] укључујући проналазак [[Точак|точка]], развој [[писмо|писма]], [[математика|математиек]], [[астрономија|асторномије]] и [[пољопривреда|пољопривреде]]”.<ref name="historyandpolicy">{{cite web| url = http://www.historyandpolicy.org/papers/policy-paper-13.html| title = Iraq, past, present and future: a thoroughly-modern mandate?| last = Milton-Edwards| first = Beverley| year = 2003| work = History & Policy| publisher = History & Policy| accessdate = 9. 12. 2010 | location = [[United Kingdom]]}}</ref>
 
Цивилизациона урбана револуција заузврат је била зависна од развоја [[седентизам|седентизма]], доместикације житарица и животиња и развоја животног стила који омогућава [[економија обима|економију повећаног обима]] и акумулацију производних вишкова одређених друштвених сектора. Прелаз са ''сложених култура'' на ''цивилизације'', мада је још увек споран, чини се да је повезан са развојем државних структура, у којима је власт додатно монополисана од стране елитне владајуће класе<ref>Carniero, R.L. (Ed) (1967), "The Evolution of Society: Selections from Herbert Spencer’s Principles of Sociology", (Univ. of Chicago Press, Chicago) (1967). стр. 32-47,63-96, 153-165.</ref> која практикује људско жртвовање.<ref name="nature.com">Joseph Watts, Oliver Sheehan, Quentin D. Atkinson, Joseph Bulbulia & Russell D. Gray, (2016), "Ritual human sacrifice promoted and sustained the evolution of stratified societies" (Nature 532, 228–231 (14 April 2016)) From http://www.nature.com/nature/journal/v532/n7598/full/nature17159.html sited 5/5/2016</ref> При крају неолитског периода, разне елитистичке [[Енеолит|халколитне]] цивилизације су почеле да јављају у разним [[Колевка civiliзацiје|„колевкама”]] од периода око 3.300 п. н. е. Халколитне цивилизације, као што су горе дефинисане, су се исто тако развиле у [[Претколумбовска ера|претколумбијским Америкама]] и, упркос раног старта у Египту, [[Аксум]]у и [[Куш]]у, и знатно касније у [[Историја Африке|подсахарској Африци]] [[Гвоздено доба|гвозденог доба]]. [[Колапс бронзаног доба|Колапсу бронзаног доба]] је следило гвоздено доба око 1.200 п. н. е, током којег су се појавиле многе нове цивилизације, кулминирајући у периоду од 8. до 3. века п. н. е. које немачки психијатар и филозоф [[Карл Јасперс]] назива [[осно доба|осним добом]], и које он тврди је било критична транзициона фаза које је водила у [[Антика|класичне цивилизације]]. Велика технолошка и културолошка транзиција у [[Модерна епоха|модерност]] почела је око 1500. године у [[Западна Европа|Западној Европи]], и од тог почетка нови приступи [[наука|науци]] и [[Закон (право)|закону]] брзо се раширили широм света, инкорпорирајући најраније културе у индустријску и технолошку цивилизацију садашњости.<ref name="nature.com"/><ref>{{citation| title = Civilization| last = Ferguson| first = Niall| authorlink = Niall Ferguson| year = 2011}}</ref>
Ред 23:
У касним 1700-тим и раним 1800-тим, током [[Француска револуција|Француске револуције]], „цивилизација” је кориштена у [[Број (граматика)|једнини]], никад у множини, и означавала је напредак целокупног човечанства. То је још увек случај у француском.<ref name=velkley/> Употребе речи „цивилизације” као бројиве именице се повремено јављале у 19. веку,<ref>E.g. in the title ''A narrative of the loss of the Winterton East Indiaman wrecked on the coast of Madagascar in 1792; and of the sufferings connected with that event. To which is subjoined a short account of the natives of Madagascar, with suggestions as to their civilizations'' by J. Hatchard, L.B. Seeley and T. Hamilton, London, 1820.</ref> што је постало знатно заступљеније у касном 20. веку, понекад само са значем [[култура]] (реч која је сама по себи била небројива именица, постала је бројива у контексту [[етнографија|етнографије]]).<ref>"Civilization" (1974), ''[[Encyclopædia Britannica]]'' 15th ed. Vol. II, Encyclopædia Britannica, Inc., 956. Приступљено 25 August 2007. Using the terms "civilization" and "culture" as equivalents is controversial and generally rejected, so that for example some types of culture are not normally described as civilizations.</ref> Једино у овом генерализованом смислу постаје могуће говорити о „средњовековној цивилизацији”, која би у Елијасовом смислу била [[оксиморон]].
 
Већ у 18. веку, цивилизација није увек сматрана побољшањем. Једна историјски важна дистинкција између културе и цивилизације потиче из дела [[Жан Жак Русо|Русоа]], нарочито његовог рада о образовању, „[[Emile, or On Education|Емил]]”. Овде, цивилизација, будући да је више [[Разум|рационална]] и друштвено управљена, није у потпуности у складу са [[Људска природа|људском природом]], а „људска целовитост се може постићи само кроз опоравак или приближавање изворном предискурзивном или прерационалном природном јединству” (види [[племенити дивљак]]). Из овога је развијен нови приступ, посебно у Немачкој, прво доприносом [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохана Готфрида фон Хердера]], а касније и филозофа као што су [[Серен Киркегор|Киркегор]] и [[Фридрих Ниче|Ниче]]. Овим се културе посматрају као природни организми, који нису дефинисани „свесним, рационалним, промишљеним делима”, већ врстом прерационалног „народног духа”. Цивилизација је, за разлику од тога, иако рационалнија и успешнија у погледу материјалног напретка, неприродна и доводи до „порока друштвеног живота”, као што су преваре, лицемерје, завист и похлепа.<ref name=velkley>{{Citation| title = Being after Rousseau: Philosophy and Culture in Question| last =Velkley| first = Richard| year = 2002| chapter = The Tension in the Beautiful: On Culture and Civilization in Rousseau and German Philosophy| publisher = The University of Chicago Press| pages = 11–30}}</ref> У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[Leo Strauss|Лео Штраус]], избегавши из Немачке, аргументовао је у Њујорку да по његовом мишљењу цивилизација стоји иза [[Нацизам|нацизма]] и немачког [[Милитаризам|милитаризма]] и [[Нихилизам|нихилизма]].<ref>"[https://archive.org/details/LeoStraussOnGermanNihilism1941 On German Nihilism]" (1999, originally a 1941 lecture), ''Interpretation'' 26, no. 3 edited by David Janssens and Daniel Tanguay.</ref>
 
== Галерија ==
Ред 42:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| last = Wright| first = Ronald| title = A Short History of Progress| publisher = House of Anansi| year = 2004| pages = 115, 117,and 212| url = https://books.google.com/books?id=nzWPFQIEvfEC&q=%22technical,%20anthropological%22| isbn = 9780887847066}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Haviland| first = William| title = Cultural Anthropology: The Human Challenge| publisher = Cengage Learning| year = 2013| url = https://books.google.com/books?id=DfEWAAAAQBAJ&q=%22civilization+refers+to+societies%22|display-authors=etal| isbn = 978-1-285-67530-5| pages = 250}}
* {{Cite book | ref = harv | author = Adams, Robert McCormick| title = The Evolution of Urban Society| year = | publisher = Transaction Publishers| url = https://books.google.com/books?id=JrZOwKU0TlsC&q=%22civilizations+are+associated%22| isbn = 9780202365947| pages = 13}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Ankerl| first = Guy | title = Global communication without universal civilization | origyear = 2000 | series = INU societal research | volume = Vol.1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western | publisher = INU Press | location = Geneva |id=ISBN 2-88155-004-5 | year = 2000 }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Brinton| first = Crane | authorlink = Crane Brinton | year = 1984| title = A History of Civilization: Prehistory to 1715 | edition = 6th | publisher = [[Prentice Hall]] | location = Englewood Cliffs, N.J. | isbn = 978-0-13-389866-8|display-authors=etal}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Casson| first = Lionel | year = 1994| title = Ships and Seafaring in Ancient Times | publisher = British Museum Press | location = London | isbn = 978-0-7141-1735-5}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Chisholm| first = Jane | last2 = Millard| first2 = Anne| year = 1991| title = Early Civilization | others = illus. Ian Jackson | publisher = Usborne | location = London | isbn = 978-1-58086-022-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Collcutt| first = Martin | last2 = Jansen| first2 = Marius| last3 = Kumakura| first3 = Isao| year = 1988| title = Cultural Atlas of Japan | publisher = Facts on File | location = New York | isbn = 978-0-8160-1927-4}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Drews| first = Robert |author-link = Robert Drews | year = 1993| title = The End of the Bronze Age: Changes in Warfare and the Catastrophe ca. 1200 B.C. | publisher = Princeton University Press | location = Princeton | isbn = 978-0-691-04811-6}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Edey| first = Maitland A. | year = 1974| title = The Sea Traders | publisher = [[Time-Life Books]] | location = New York | isbn = 978-0-7054-0060-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Fairservis| first = Walter A., Jr. | year = 1975| title = The Threshold of Civilization: An Experiment in Prehistory | publisher = [[Charles Scribner's Sons|Scribner]] | location = New York | isbn = 978-0-684-12775-0}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Fernández-Armesto | first = Felipe | authorlink = Felipe Fernández-Armesto | year = 2000| title = Civilizations | publisher = [[Macmillan Publishers|Macmillan]] | location = London | isbn = 978-0-333-90171-7}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Ferrill| first = Arther | year = 1985| title = The Origins of War: From the Stone Age to Alexander the Great | publisher = [[Thames and Hudson]] | location = New York | isbn = 978-0-500-25093-8}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Fitzgerald| first = C. P. | year = 1969| title = The Horizon History of China | publisher = American Heritage | location = New York | isbn = 978-0-8281-0005-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Fuller| first = J. F. C. | authorlink = J.F.C. Fuller | year = 1954| title = A Military History of the Western World | others = 3 vols. | publisher = [[Funk & Wagnalls]] | location = New York}}
*# ''From the Earliest Times to the Battle of Lepanto.'' ISBN 978-0-306-80304-8 (1987 reprint).
*# ''From the Defeat of the Spanish Armada to the Battle of Waterloo.'' ISBN 978-0-306-80305-5 (1987 reprint).
*# ''From the American Civil War to the End of World War II.'' ISBN 978-0-306-80306-2 (1987 reprint).
* {{Cite book | ref = harv | last = Gowlett| first = John | year = 1984| title = Ascent to Civilization | publisher = Collins | location = London | isbn = 978-0-00-217090-1}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Hawkes| first = Jacquetta | authorlink = Jacquetta Hawkes | year = 1968| title = Dawn of the Gods | publisher = [[Chatto & Windus]] | location = London | isbn = 978-0-7011-1332-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Hawkes| first = Jacquetta | last2 = Trump| first2 = David| origyear = 1976 | year = 1993| title = The Atlas of Early Man | publisher = [[Dorling Kindersley]] | location = London | isbn = 978-0-312-09746-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Hicks| first = Jim | year = 1974| title = The Empire Builders | publisher = Time-Life Books | location = New York}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Hicks| first = Jim | year = 1975| title = The Persians | publisher = Time-Life Books | location = New York}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Johnson| first = Paul | authorlink = Paul Johnson (writer) | year = 1987| title = A History of the Jews | publisher = [[Weidenfeld and Nicolson]] | location = London | isbn = 978-0-297-79091-4}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Jensen| first = Derrick | authorlink = Derrick Jensen | year = 2006| title = [[Endgame (Derrick Jensen books)|Endgame]] | publisher = [[Seven Stories Press]] | location = New York | isbn = 978-1-58322-730-5}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Keppie| first = Lawrence | year = 1984| title = The Making of the Roman Army: From Republic to Empire | publisher = Barnes & Noble | location = Totowa, N.J. | isbn = 978-0-389-20447-3}}
* [[Korotayev]], Andrey. ''World Religions and Social Evolution of the Old World Oikumene Civilizations: A Cross-Cultural Perspective''. {{page1| location = Lewiston, NY| publisher = [[Edwin Mellen Press]]| year = 2004| isbn = 978-0-7734-6310-3}}
* [[Nikolay Kradin|Kradin, Nikolay]]. Archaeological Criteria of Civilization. ''[[Social Evolution & History]]'', Vol. 5, No 1 (2006): 89–108. {{ISSN|1681-4363}}.
* {{Cite book | ref = harv | last = Lansing| first = Elizabeth | year = 1971| title = The Sumerians: Inventors and Builders | publisher = McGraw-Hill | location = New York | isbn = 978-0-07-036357-1}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Lee| first = Ki-Baik | year = 1984| title = A New History of Korea | others = trans. Edward W. Wagner, with Edward J. Shultz | publisher = [[Harvard University Press]] | location = Cambridge | isbn = 978-0-674-61575-5}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Nahm| first = Andrew C. | year = 1983| title = A Panorama of 5000 Years: Korean History | publisher = Hollym International | location = Elizabeth, N.J. | isbn = 978-0-930878-23-8}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Oliphant| first = Margaret | year = 1992| title = The Atlas of the Ancient World: Charting the Great Civilizations of the Past | publisher = Ebury | location = London | isbn = 978-0-09-177040-2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Rogerson| first = John | year = 1985| title = Atlas of the Bible | publisher = [[Infobase Publishing]] | location = New York | isbn = 978-0-8160-1206-0}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Sandall| first = Roger | authorlink = Roger Sandall | year = 2001| title = The Culture Cult: Designer Tribalism and Other Essays | publisher = Westview | location = Boulder, Colo. | isbn = 978-0-8133-3863-7}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Sansom| first = George | year = 1958| title = A History of Japan: To 1334 | publisher = Stanford University Press | location = Stanford | isbn = 978-0-8047-0523-3}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Southworth| first = John Van Duyn | year = 1968| title = The Ancient Fleets: The Story of Naval Warfare Under Oars, 2600 B.C.–1597 A.D. | publisher = [[Twayne]] | location = New York}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Thomas| first = Hugh | authorlink = Hugh Thomas (historian) | year = 1981| title = An Unfinished History of the World | edition = rev. | publisher = Pan | location = London | isbn = 978-0-330-26458-7}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Yap| first = Yong | last2 = Cotterell| first2 = Arthur| year = 1975| title = The Early Civilization of China| publisher = Putnam | location = New York | isbn = 978-0-399-11595-0}}
* Yurdusev, A. Nuri, International Relations and the Philosophy of History: A Civilizational Approach (Basingstoke: Palgrave Macmillan, 2003).
{{refend}}