Тамерлан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м Разне исправке |
||
Ред 31:
|page=812
|url=https://books.google.com/books?id=H-k9oc9xsuAC&printsec=frontcover&hl=en#v=onepage
}}</ref> Према [[John Joseph Saunders|Џону Сондерсу]], Тимур је био „производ исламизованог и иранизованог друштва”, а не степски номад.<ref name="Saunders2001">{{Cite book|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|
Тимур је био један од великих [[nomadic empire|номадских]] освајача из [[Eurasian Steppe|евроазијских]] степа, и његово царство је поставило сцену за успон боље структуираних и трајнијих [[Gunpowder Empires|барутних]] царстава у 16. и 17. веку.<ref>{{Cite book
|title = After Tamerlane: the rise and fall of global empires, 1400–2000|last=Darwin|first = John
|publisher = Bloomsbury Press|year=2008|isbn=978-1-59691-760-6
|location =
|pages=29, 92|authorlink = John Darwin (historian)
Линија 52 ⟶ 51:
| publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}}</ref>{{rp|91}} До краја своје владавине, Тимур је задобио потпуну контролу над свим остацима [[Chagatai Khanate|Чагатајског]] каната, [[Илканат]]а, и [[Златна хорда|Златне хорде]], и чак је покушао да обнови [[Династија Јуан|династију Јуан]] у Кини.
Тимурове армије су биле инклузивно мултиетничке и од њих се страховало широм Азије, Африке и Европе,<ref name="marozzi-2004" /> знатни делови којих су током његових кампања разорени.<ref>Matthew White: ''Atrocitology: Humanity's 100 Deadliest Achievements'', Canongate Books, 2011. {{page|year=|isbn=9780857861252|pages=}}, section "Timur"</ref> Научници процењују да су његове војне кампање узроковале смрт око 17 милиона људи, што је сачињавало око [[World population estimates|5% светске популације]] тог времена.<ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1999-01-17/news/9901170256_1_uzbek-islam-karimov-tashkent | work= Chicago Tribune | title= The Rehabilitation Of Tamerlane |date=17. 01. 1999}}</ref><ref>[[John Joseph Saunders|J.J. Saunders]], [https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA174&lpg=PA174 The history of the Mongol conquests] (page 174), Routledge & Kegan Paul Ltd., 1971. {{page|year=|
Он је био деда Тимуридског султана, астронома и математичара [[Улуг-бег]]а, који је владао Централном Азијом од 1411 до 1449, пра-пра-пра-прадеда [[Бабур]]а (1483–1530), оснивача [[Могулско царство|Могулског царства]], које је владало деловима Јужне Азије више од три века, од 1526 до 1857.<ref>{{cite web
Линија 73 ⟶ 72:
[[Датотека:Timur reconstruction01.jpg|мини|200п|лево|Реконструкција Тамарлана након ексхумације совјетских археолога 1941. у [[Самарканд]]у.]]
Тамерлан је рођен у Трансоксијани, поред [[Хиндукуш|Хинду Куша]], око 70-{km}- јужно од [[Самарканд]]а, у данашњем [[Узбекистан]]у.<ref name="Tamerlane">{{cite web|title=Tamerlane|url=http://asianhistory.about.com/od/profilesofasianleaders/p/TimurProf.htm|publisher=AsianHistory|accessdate=01. 11. 2013}}</ref> Његов отац, Тарагај, је био мањи племић [[Барласи|барлас]],<ref name="Tamerlane" /> [[Монголи|монголског]] племена<ref>"Central Asia, history of [http://search.eb.com/eb/article-73545 Timur]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. (Quotation:"Under his leadership, Timur united the Mongol tribes located in the basins of the two rivers.")</ref><ref>"[http://search.eb.com/eb/article-26920 Islamic world]", in [[Encyclopædia Britannica]], Online Edition, 2007. Quotation: "Timur (Tamerlane) was of Mongol descent and he aimed to restore Mongol power."</ref> које је било [[Туркификација|потурчено]] у многим аспектима.<ref>Carter V. Findley, ''The Turks in World History'', Oxford University Press, 2005, Oxford University Press, 2005. {{page|year=|isbn=978-0-19-517726-8|pages=101}}</ref><ref>G. R. Garthwaite, ''The Persians'', Malden. {{page|year=|isbn=978-1-55786-860-2|pages=}}, MA: Blackwell Pub., 2007. ([https://books.google.com/books?id=RpiywbMvG5gC&pg=RA1-PA148&dq=Timur+Turkic+speaking&hl=tr&sig=9tWp001dj7GoDBdAjveeJclsQD8 p.148]) Quotation: "Timur's tribe, the Barlas, had Mongol origins but had become Turkic-speaking ... However, the Barlus tribe is considered one of the original Mongol tribes and there are "Barlus Ovogton" people who belong to Barlus tribe in modern Mongolia."</ref><ref>M.S. Asimov & [[Clifford Edmund Bosworth]], ''History of Civilizations of Central Asia'', [[UNESCO]] Regional Office, 1998. {{page|year=|
Тамерлан је своју рану владавину засновао на тврдњи да је потомак чувеног монголског владара [[Џингис-кан]]а. Оно што је заиста утврђено је да је он био потомак монголских племена која су се преселила западно пошто је Монголска империја била проширена.
Линија 82 ⟶ 81:
[[Датотека:Timur reconstruction03.jpg|thumb|250п|Реконструкција Тимуровог лица из лобање]]
Тимур се сматра војним [[геније]]м и сјајним тактичаром са невероватном способношћу за делује унутар високо флуидне политичке структуре, који је задобио и одржао лојалну подршку номада током своје владавине у Централној Азији. Такође се сматра изузетно интелигентним - не само интуитивно, већ и интелектуално.<ref name=":1">{{
''За црни младеж на образу''<br />
''Дао бих градове Самарканд и Бухару.''
Тимур га је прекорио због овог стиха и рекао: „Ударцима мог добро окаљеног мача освојио сам већи део света да бих увећао [[Самарканд]] и [[Бухара|Бухару]], моје престонице и резиденције; а ти, бедниче, би разменио ова два града за младеж." Хафиз, незастрашен, је одговорио, „Сличном великодушношћу ја сам био сведен, као што видите, на моје садашње стање беде.” Према записима краљ је био задовољан духовитим одговором и песник је отишао с величанственим поклонима.<ref>{{Cite book|title=The Mogul Emperors of Hindustan (1398–1707 A.D)|last=Holden|first=Edward S.|publisher=Westminster, Archibald Constable and Co.|orig-year=1895 |year=2004|
Тимур је често користио персијске изразе у својим конверзацијама, и његов мото је била персијкса фраза -{''rāstī rustī''}- ({{lang|fa|راستی رستی}}, са значењем „истина је сигурност” или -{''„veritas salus”''}-).<ref name=Fischel />
Линија 127 ⟶ 126:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Manz|first=Beatrice Forbes|title=The rise and rule of Tamerlane|year=1989|publisher=Cambridge University Press|location=|authorlink = Beatrice Forbes Manz}}
* {{Cite book
| title= Tamerlane: Sword of Islam, conqueror of the world
| publisher= HarperCollins|last=Marozzi|first=Justin|year=2004}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Saunders|first=J. J.|title= The History of the Mongol Conquests|url= https://books.google.com/books?id=nFx3OlrBMpQC&pg=PA173&l|date=March 2001|publisher= University of Pennsylvania Press|
* {{Cite book|ref=harv|last=Meri|first=Josef W.
|title=Medieval Islamic Civilization
|