Пакистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 8:
| мото = -{Вера, јединство, дисциплина}-<br />{{small|({{јез-урд|ایمان، اتحاد، نظم}})
}}
{{small|({{јез-енгл|Faith, Unity, Discipline}})}}<ref name="The State Emblem">{{cite web|title=The State Emblem |url=http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070701023430/http://www.infopak.gov.pk/Eemblem.aspx |archivedate=01.
| химна = -{[[Химна Пакистана|Национална химна]]}-<br />{{small|({{јез-урд|قَومی ترانہ}})
}}
{{small|({{јез-енгл|The National Anthem}})}}<ref>{{cite web|title=National Symbols and Things of Pakistan |url=https://soundcloud.com/azeem-iftikhar-25958679/pakistan-national-anthem-2018 |work=Government of Pakistan |accessdate=27. 05. 2014. }}</ref> [[Датотека:National anthem of Pakistan.OGG|center]]
| службени језик = {{hlist|[[урду (језик)|урду]] | [[Енглески језик|енглески]]<ref>{{cite web|title=SC orders immediate implementation of Urdu as official language |url=http://tribune.com.pk/story/952913/sc-orders-implementation-of-urdu-as-official-language/ |publisher=[[The Express Tribune]] |date=07.
| главни град = [[Исламабад]]
||latd = 33|latm=40|latNS=N|longd=73|longm=10|longEW=E
Ред 61:
=== Положај ===
Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-<ref name="area_from_factbook"> [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html Ова бројка не броји површину оспорене територије Кашмир]], [[2006]]</ref>. Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу. Пакистан има 1.046 km дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774 km (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном)<ref name="cia_world_factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title = Границе Пакистана [[2006 |publisher=Cia.gov |date=|accessdate=02.
=== Геологија и рељеф ===
Ред 85:
== Историја ==
Данашњи грађани Пакистана представљају мешавину различитих раса и етничких група (Харапани, Персијанци, Парћани, Кушани, Хуни, Авгани, Арапи, и Турци). Током вишевековних напада, освајања и мигрирања, свака од горе поменутих група је оставила траг на простору данашег Пакистана и многи обичаји и традиције су постале саставни део културе Пакистана. Данашњи Пакистан такође представља територију треће најстарије цивилизације (после [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Египат|Египта]]), која је постојала још [[2500. п. н. е.]] и трајала све до њеног пада [[1500. п. н. е.]] Данашњи Пакистан је основан [[1947]]. године, 14. августа, али територије које му данас припадају се преклапају са историјом и развојем територија које припадају данас другим државама - [[Индија|Индији]], [[Иран]]у и [[Авганистан]]у. Регион је вековима био трговинска путања. Највећа трговина свилом се некада обављала рутом која пролази кроз територије данашњег Пакистана и рута се звала [[Пут свиле]]. Неретко се ова територија зове ''Музеј раса'', управо због мешавине култура и етничких група на овој територији као резултат трговине. Познати историчар и географ де Мулер је често поредио овај регион са регионом [[северна Африка|северне Африке]]: ''Ако је, како се каже, Египат дар Нила, онда је Пакистан дар Инда.''<ref name="soan">{{cite web|url=http://www.shef.ac.uk/archaeology/research/pakistan |title = Археолошко истраживање у Пакистану Универзитета Шефилд |publisher=Shef.ac.uk |date=19. 07. 2011. |accessdate=02.
Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана. Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око [[543. п. н. е.]]<ref name="achaemenid">{{cite web|last=Lendering|first=Jona|url=http://www.livius.org/aa-ac/achaemenians/achaemenians.html |title = Персијско Цраство |publisher=Livius.org |date=|accessdate=02.
Године [[712]]. н. е. арапски генерал [[Мухамед ибн Касим]]<ref name="qasim">{{cite web|url=http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |title=Мухамед ибн Касим |publisher=Infinityfoundation.com |date=|accessdate=02.
Индијски рат за независност [[1857]]. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону. Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву. Дана 29. децембра [[1930]]. године, током председничког обраћања, [[Алама Икбал]] се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије. [[Мухамед Али Џина]] објављује ''Теорију двеју нација''.
Ред 95:
[[Датотека:Jinnah Gandhi.jpg|лево|мини|200п|Мухамед Али Џина (лево) са Махатмом Гандијем]] Ова теорија је директно довела до [[Лахорска резолуција|Лахорске резолуције]] [[1940]]. године, која је за резултат имала креирање државе Пакистан 1947. године.
Пакистан је међународно признат 14. августа 1947. године. Тадашња територија Пакистана се састојала из два муслиманска дела која нису била спојена, већ је измеђи њих била [[Индија]]. Један део се налазио на западу [[јужна Азија|јужне Азије]] и граничио се са Ираном, док се други део налазио на источном делу јужне Азије. Оваква подела са Индијом између, је довела до сукоба између два народа која су припадала различитим религијама<ref name="1947riots">{{cite web|url=http://users.erols.com/mwhite28/warstat3.htm#India |title = Број погинулих током сукоба 1947. године |publisher=Users.erols.com |date=|accessdate=02.
Од [[1972]]. до [[1977]]. године Пакистаном је владао [[Зулфикар Али Буто]]. Године 1977. Буто је збачен а [[1979]]. осуђен је на смрт. На челу војног суда је био генерал Зиа-ул-Хак, који постаје трећи војни диктатор. Пакистански грађански устав, доласком генерала на власт, је замењен Исламским шеријатским закоником, којим се владало како грађанским правом тако и војним. Године [[1988]]. у авио несрећи генерал Зиа гине, а на чело владе долази прва жена премијер [[Беназир Буто]], ћерка убијеног Зулфикар Али Бута.
Ред 101:
[[Датотека:2006 Musharaff at the White House.jpeg|лево|240п|мини|Председници Мушараф и Буш током конференције за штампу]]
Током наредних десет година, на парламентарним изборима госпођа Буто бива замењена Наваз Шарифом да би након три године опет била изабрана. Године [[1991]]. Пакистан учествује у војној коалицији на челу са САД у [[Заливски рат|Заливском рату]]. Пакистан улази у коалицију са јасним улогом - одбрана [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и шаље 5.000 војника<ref name="gulf_war">{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2002/09/24/MN168392.DTL |title=SPECIAL SECTION: U.S. vs. IRAQ / The 1991 Gulf war |publisher=Sfgate.com |date=24. 09. 2002. |accessdate=02.
== Влада ==
Ред 138:
[[Датотека:Karachi downtown.jpeg|мини|лево|250п|Карачи је финансијски центар земље]]
Пакистан, земља у развоју, је имала великих успона и падова као резултат политичке и економске нестабилности. Упркос томе што је Пакистан [[1947]]. године био веома сиромашна земља, његов развој је био бољи него просечни глобални развој у наредне четири деценије. Међутим, често преке и неразмотрене политичке одлуке су довеле до успореног развоја земље током касних деведесетих<ref name="econ_2011">[http://www.pakistanstudies-aips.org/pakistan/economy Студије о Пакистану, 1999]</ref>. Свеобухватне реформе у подследњих пар година резултовале су у бољем економском стању земље и убрзале раст производног и финансијског сектора. Пакистан је побољшао сопствену позицију на светској трговинској сцени. Године [[2005]]. страни дуг је био близу 90 милијарди америчких долара. Овај дуг је смањен захваљујући помоћи [[Међународни монетарни фонд|Међународног Монетарног Фонда]] и отписивањем дела дуга од стране [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Пакистански [[бруто домаћи производ]], мерен на основу паритета куповне моћи, је процењен на 439,7 милијарди америчких долара.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/01/data/dbcoutm.cfm?SD=2003&ED=2006&R1=1&R2=1&CS=3&SS=2&OS=C&DD=0&OUT=1&C=564&S=NGDP_RPCH-NGDPD-PPPWGT&RequestTimeout=120&CMP=0&x=44&y=10 |title = ММФ извештај о куповној моћи грађана Пакистана |publisher=Imf.org |date=29. 04. 2003. |accessdate=02.
== Демографија Пакистана ==
|