Маланкарска оријентално-православна црква — разлика између измена

Током старије историје, ''Томини хришћани'' су сачињавали јединствену заједницу и били су повезани са древном ''Црквом Истока'', чији се центар налазио у [[Персијско царство|Персији]]. Међутим, крајем [[16. век]]а [[португалијаПортугалија|португалски]] [[исусовци|језуити]] су покушали да тој заједници насилно наметну [[католицизам|римокатолицизам]] и признавање [[папа|римског папе]] као врховног поглавара. Незадовољство таквим притисцима је навело највећи део заједнице да се [[1653]]. године придружи [[архиђакон]]у Томи, који се заклео да се никада неће покорити [[Португалци]]ма. Део хришћана који се придружио Томи је назван ''Маланкарском црквом''.<ref>Cheriyan, Dr. C.V. Orthodox Christianity in India. (2003). стр. 235, 238.</ref><ref>N. M. Mathew, Malankara Marthoma Church History. (Malayalam) Vol I, 2006). P.241.</ref>

Тома је 1665. године потврђен за маланкарског митрополита и том приликом је Маланкарска црква ступила под јурисдикцију [[Сиријска оријентално-православна црква|Сиријске оријентално-православне цркве]]. Међутим, потоњи унутрашњи спорови су 1772. године довели до одвајања дела верника и стварања посебне ''Малабарске оријентално-православне цркве''. Накнадни спорови између сиријског патријарха у [[Антиохија|Антиохији]] и локалног маланкарског свештенства у Индији довели су 1912. године до поделе Маланкарске цркве на два дела, те су тако настале: самостална ''Маланкарска оријентално-православна црква'' и аутономна ''Маланкарска сиријско-православна црква'', која је остала у саставу [[Сиријска оријентално-православна црква|Сиријске оријентално-православне цркве]].<ref>{{cite web|url=http://niranamchurch.com/|title = About the church| year = 2009|publisher=Niranam St. Mary's Orthodox Syrian Church|accessdate = 25. 4. 2010}}</ref> Иако је 1958. године дошло до привременог измирења и уједињења двају цркава, потоње несугласице су 1975. године довеле до поновне поделе, која траје и данас.

Под утицајем [[ватикан]]ског прозелитизма, група свештеника се 1930. године одвојила од ''Маланкарске сиријско-православне цркве'' и створила посебну ''[[Маланкарска католичка црква|Маланкарску католичку цркву]]''.