Вулканска купа — разлика између измена

м (не може да стоји категорија са једним чланком)
'''Вулканска купа''' је елементарни облик [[вулкански рељеф|вулканског рељефа]]. Представљена је узвишењем насталим нагомилавањем [[пирокластични материјал|пирокластичног материјала]] и изливањем [[лава|лаве]], при [[вулканска ерупција|вулканским ерупцијама]]. На њеном [[врх]]у налази се отвор левкастог облика који се назива [[вулкански кратер|кратер]]. Величина купе, њено стварање и разарање зависе од неколико фактора, на првом месту од ерупција и интензитета и трајања [[вулкан]]ског рада. Код купа се разликује [[апсолутна висина|апсолутна]] и [[релативна висина]]. За вулкане је важнија релативна, тј. висина од подножја купе до врха. Примера ради [[Чимборасо]] је висок 6.272 метара, али је купа има свега 2.400 метара.
==Подела==
Вулканске купе могу бити ''просте'' или ''сложене''. Просте се састоје од једног маље или више правилног узвишења, најчешће облика заобљене [[купа|купе]]. Сложене купе су асиметричне, неправилне и имају два или више [[кратер]]а. Оне се даље могу поделити на „секундарне вулканске купе“ (мање и млађе купе које су настале у средишту већег и старијег кратера) и „паразитске“ (бочне, адвентивне) вулканске купе које се јављају на боковима вулкана и настају прскањем услед [[притисак|притиска]]. Читави низови паразитских купа стварају се на пукотинама створеним прскањем главне вулканске купе. На [[Етна|Етни]] их има преко 1000 са висином која се креће од 150 до 200 m. Вулкани [[Камчатка|Камчатке]] ([[Кључевска сопка |Кључевска сопка]], [[Толбачик]]) карактеристични су по бројним паразитским купама.
 
Паразитске вулканске купе могу се јавити и у подножју главних вулканских купа али и непосредно у кратерима вулкана, између старог кратера и млађе, централне, секундарне купе. У кратеру [[Везув]]а налазе се две паразитске купе Коле Умберто и Коле Маргерита. Оваквих купа има и у кратеру вулкана Етна.
Посебан тип вулканских купа су „марови“, који представљају ембрионални стадиум вулкана и испуњени су туфом и пепелом. Код мешовитих вулкана развијају се [[стратовулкан]]ске купе наизменичним нагомилавањем лавичног и растреситог материјала.
 
Псеудоеруптивне вулканске купе немају кратер на врху за разлику од правих еруптивних купа. Оне се формирају на боковима главних вулканских купа али и дуж пукотина у тврдој кори од консолидоване лаве у подножју вулкана.
 
Посебан тип вулканских купа су „[[Мар|мар]]ови“, који се сматрају ембрионалним стадијумом вулкана. То су фосилне купе врло мале висине, изграђене од [[Туф|туф]]а и [[Вулкански пепео|пепела]]. Ове купе сведене су готово на сам кратер који је обично испуњен језерском водом. Марови су углавном постали током једне једине [[Вулканска ерупција|ерупције]], током [[Квартар|квартар]]а, после које је престао вулкански рад. Јављају се у Оверњу ([[Француска]]) и Ајфелу (З. Немачка), у области Швапског Алба, Средњој [[Италија|Италији]], Централној Америци, на [[Јава|Јави]], [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], [[Исланд]]у итд. Кратери марова могу бити различите ширине и дубине. Има их пречника од неколико стотина меатара од неколико километара а дубине до неколико стотина метара. <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>Код мешовитих вулкана развијају се [[стратовулкан]]ске купе наизменичним нагомилавањем лавичног и растреситог материјала.
 
==Види још==