Genska terapija — разлика између измена

28 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
harvardski nacin citiranja; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (harvardski nacin citiranja; козметичке измене)
'''Genska terapija''' je savremen pristup u lečenju ili prevenciji različitih bolesti zasnovan na uvođenju „divljeg” tipa ''(eng.wild type)'' gena (genskog materijala) u ćelije zahvaćene mutacijom. Prema načinu unosa genskog materijala, vektorom ili direktnimnim ubacivanjem ogoljene DNK, razlikujemo somatsku gensku terapiju (jetre, mozga, mišića, kože, bubrega) i germinativnu (kod koje se genski materijal unosi u polne ćelije, s tim što promene uzrokovane manipulacijom na reproduktivnim ćelijama neće biti prenesene sledećim naraštajima). U okviru ovog postupka postoji i terapija ''in vivo'' kod koje se genski materijal unosi direktno u bolesnika, zatim ''in vitro'', ''ex vivo'' adicija ili zamena gena kod ljudi ili na animalnim modelima<ref>Krešimir Pavelić, čuda moderne medicine, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 2004.</ref> Osnovni preduslov za gensku terapiju je ovladavanje metodologijom dobijanja izdvojenog gena, koji će se ubacivati u genom. Sekvencioniranje i kloniranje humanih gena poznato je još od 1980. godine, kada je humani gen za proizvodnju insulina (deficijentan kod šećerne bolesti tip 1) ubačen u genom bakterije, koja je počela da proizvodi humani insulin. Ovako dobijeni insulin i danas se koristi u terapiji šećerne bolesti.
 
U narednim decenijama očekuje se da će se nakon uspešne izolacije gena u kojima su ispoljeni monogenetski poremećaji genskom terapijaom, i po prvi put dobije lek za genetičke bolesti, ili da se uvođenjem [[Дезоксирибонуклеинска киселина|DNK]] i oligonukleotida u ćelije omogući lečenje nenaslednih bolesti, kao što je npr. karcinom.
 
Međutim genska terapija je još uvek u početnoj fazi istraživanja i razvoja, i može se smatrati eksperimentalnom metodom, sa velikim brojem kliničkih proba. Uspeh genske terapije na svim poljima bio bi, svakako najveće i najvažnije otkriće 21. veka. Teorijske mogućnosti genske terapije su izvanredne, praktična primena pokazuje rezultate, ali to je svakako nedovoljno da zadovolji brojna velika očekivanja, koja u budućnost moraju biti realizovana, pre svega zbog nas i naših potomaka.
== Istorija ==
Kao datum kada je prvi put počela da se primjenjuje genska terapija uzima se 14. septembar 1990.
godine, kada je četvorogodišnja devojčica, rođena sa teškom i kombinovanom imunodeficijencijom (retkim urođenim oboljenjem u kome nedostaje gen za enzim [[Adenozin deaminaza|adenozindeaminazu]] neophodan za normalan imunski odgovor, pa je organizam osetljiv na svaki patogen), dobila gensku terapiju.<ref> Blaese RM, Culver KW, Chang L, Anderson WF, Mullen C, Nienhuis A, Carter C, Dunbar C, Leitman S, Berger M, et al, ''Treatment of severe combined immunodeficiency disease(SCID) due to adenosine deaminase deficiency with CD34+ selected autologousperipheral blood cells transduced with a human ADA gene. Amendment to clinicalresearch project, Project 90-C-195,'' January 10, 1992. Hum Gene Ther 1993;4(4):521-7</ref> Kod ove devojčice je genska terapija izvedena tako što su prvo uzeti leukociti iz periferne krvi, zatim su kolonizirani u laboratoriji, pa je u tu kulturu leukocita ubačen gen koji nedostaje. Leukociti su nakon toga vraćeni u krv. Genska terapija je kod ove devojčice poboljšala imuni odgovor, ali nije dovela do konačnog izlečenja, zato što genetski tretirani leukociti žive samo nekoliko meseci, pa to zahteva da se terapija ponavlja.<ref>Bordignon C, Mavilio F, Ferrari G, Servida P, Ugazio AG, Notarangelo LD, Gilboa E, RossiniS, O'Reilly RJ, Smith CA, et al. ''Transfer of the ADA gene into bone marrow cells andperipheral blood lymphocytes for the treatment of patients affected by ADA-deficientSCID.'' Hum Gene Ther 1993;4(4):513-20.</ref>
 
== Opšta razmatranja ==
Genska terapija, koja je za sada eksperimentalna tehnika, korisiti gene da leči i sprečava nastanak nekih bolesti! Ona obuhvata niz ''in vivo'', ''ex vivo'' i ''in vitro'' metoda i postupaka za prekomponovanje postojećih i unošenje funkcionalnih kopija [[gen]]a, koji zamenjuju ili nadopunjuju (ne)aktivnost [[alel]]nih varijanti koje su odgovorne za mnoge bolesti.
 
U buducnosti ova ce tehnika će dovesti do toga da lekari leče bolestiubacujući gene u bolesnikove ćelije umesto primene [[Лекови|lekova]] i operacija! Istrazivači su do sada, testirali nekoliko pristupa genskoj terapiji, uključujući:
* Zamenjivanje mutiranih gena (tehnikom homologe rekombinacije) koji uzrokuju bolesti sa njihovim zdravim kopijama.
* Inaktiviranje ''(eng. „knocking out”)'' mutiranih gena koji ne funkcionisu nepravilno.
* Supresija aktivnosti oštečenog gena novim genom
 
Opštepoznati termini kao što su: [[Генетички инжењеринг|genetički inženjering]], genska manipulacija, [[Клонирање|gensko kloniranje]], [[Rekombinantna DNK|tehnologija rekombinantne DNK]], DNK kloniranje, genetička modifikacija, molekulsko kloniranje, pa i „nova genetika”, opisuju istoznačne pojmove u oblasti biotehnologije na bazi genetičkog inženjerstva. Svi se odnose na istovetan proces: svrsishodni transfer ciljanih fragmenata i [[molekul]]a DNK iz jednog organizma u samoreplicirajuće genetičke strukture drugog, ili transgenozu. Takvi transgeni fragmenti [[DNK]] se kasnije mogu, u potrebnoj količini kopija, propagirati u „stranoj ćeliji domaćinu”.
 
Pored genetskog inženjerstva na molekularnom nivou već su odavno u primeni i manipulacije većim kompleksima genetičkog materijala – [[hromozom]]ima i kompletnim [[genom]]ima (označene kao hromozomsko i genomsko inženjerstvo).<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 9958-9344-1-8|pages=}}.</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|isbn=978-9958-9344-8-3|pages=}}.</ref><ref name="Hadžiselimović R (2005)">Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 9958-9344-3-4|pages=}}.</ref>
 
== Oblici genske terapije ==
Kod obe terapije transgen se direktno uvodi u ćelije napadnute zarazom. Na ovaj način moguće je lečiti cističnu fibrozu ili mišićnu ditrofiju. Tako bi DMD bila tretirana uvođenjem distrofin gena u mišićne ćelije, a CF uvođenjem CFTR gena u ćelije vazdušnog protoka. Kod obe bolesti su to ćelije čija poremećena funkcija izaziva glavne efekte koji su opasni po život, međutim nisu jedine.
 
Bolesnici sa cističnom fibrozom mogu da pate od pankreasnog nedostatka, defekta u vas deferensu, problema jetre, dok bolesnici s mišićnom distrofijom imaju problema sa srcem ili defekte CNS-a.
 
Kada bi i ovi defekti bili uspešno otklonjeni ne znači da bi bolest u potpunosti bila izlečena .
;Adicija ili zamena gena
U ovom tretmanu defektni gen se u potpunosti zamenjuje funkcionalnim transgenom, što bi obezbedilo terapiju za sve tipove mutacija. Zamena bi uključivala homologu rekombinaciju između transgena i hromozomalne kopije, što je moguće, jer se genetičari oslanjaju na ovakvu rekombinaciju.
 
Zamena gena zahteva procedure u kojima se bira mali broj ćelija kojima je promena potrebna. ,,Germline’’ terapija zahteva precizne zamene gena , jer je to jedini siguran način da se obezbedi kompletno normalna ekspresija gena. Smatra se da je zato ova terapija još uvek nemoguća, što svakako dovodi u pitanje gore navedene podatke o rođenju ,,prvih genetski modifikovanih beba’’. Iz dostupne literaturu može sa saznati da su se uglavnom vodile rasprave o tome da li je to moguće ili ne, ali nema čvrstih dokaza koji bi nas mogli ubedili da je ovaj tip genske terapije uspešano primenjen, iako je sama procedura opisana i teoretski svakako moguća.
 
;Animalni modeli
 
=== Nevirusni vektori ===
U ovu veliku grupu spadaju različite čestice koje na osnovu svojih fizičko-kemijskih svojstava mogu u ćeliju uneti, sa sobom „upakovanu” DNA, ali je ne mogu uklopiti u ćelijski genom, što ih čini izrazito neefikasnima u poređenju sa virusnim vektorima. Primer iz ove grupe su lipozomi, [[asijaloglikoprotein]](ASGP) itd.
 
U laboratorijskim uslovima, DNA se u ćeliju može ubacivati i pomoću električne struje, mikroiniciranjem, ispaljivanjem koloidnih čestica (gene-guna) itd. Nažalost, što je veća efikasnost unošenja gena nevirusnim metodama, veće je i oštećenje i smrtnost ćelija.
Važno je istaći da genetskoj terapiji treba pristupati sa izuzetno visokim stepenom naučne, stručne i etičke odgovornosti, jer se mora isključiti mogućnost genetskih manipulacija opasnih za ljudsko zdravlje.
|}
Izuzetno visok stepen naučne, stručne i etičke odgovornosti zahteva od terapeuta da u terapiji stalno ima u vidu i isključi mogućnost genetskih manipulacija, zbog: tehničkih nedostataka, nedovoljnog poznavanja načina prenošenja gena, brojčanosti gena, uticaja okoline, nerazumevanja funkcije gene itd.
=== Tehnički nedostaci ===
Najveći problemi genske terapije su tehnički nedostaci, jer ne postoji siguran način da se novi geni ubace u tačno određene ćelije i da se njihova funkcija posle insercije precizno kontroliše. Ovo predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito zbog potencijalne toksičnosti, inflamacije i kancerogeneze. Patofiziološki supstrat karcenogeneze posle primene genske terapije je insercija novog gena na pogrešno mesto u genomu, i to u tumor supresorske gene.
 
=== Nerazumevanje funkcije gena ===
Do sada je otkriveno 100.000 gena, ali je funcija najvećeg broja još uvek nepoznata. Pokušavajući gensku terapiju, a ne znajući kako ceo sistem funkcioniše može da se odredi funkcija gena samo za pojedine bolesti (npr srpasta anemija je oboljenje izazvano greškom na genu koji telu govori kako se sintetiše hemoglobin). Greška u genima koja se javlja postoji već hiljadama godina među ljudima. Kada se jednom sekvenca ljudskog genoma kompletira, sledeći korak će biti određivanje funkcije svakog gena ponaosob.
 
=== Etička pitanja ===
* Darko Polšek, Sudbina odabranih, ArTresor naklada, Zagreb, 2004. Zbornik radova Izazovi bioetike, urednik Ante Čović, Pergamena, Zagreb, 2000.
 
== Spoljašnje veze ==
{{commonscat|Gene therapy}}
* [http://poincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/mb0304/ksenija%20nedeljkovic.htm Genska terapija]
1.572.075

измена