Манастир Ђипша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
м Разне исправке |
||
Ред 16:
== Историјат ==
Предање каже да је [[Манастир]] Ђипшу сазидао [[деспот]] [[Јован Бранковић]] крајем [[15. век]]а.<ref name="automatski generisano1">"Данас", Београд 2006. године</ref> Први поуздани подаци о овом манастиру у [[Турци|турским]] изворима потичу из друге половине [[16. век]]а. Црква је највероватније саграђена у 16. веку. Почетком [[18. век]]а Дивша је забележена као [[метох]] манастира [[Кувеждин]]а, удаљеног око 5{{nbsp}}km источно од Ђипше. У зависном положају Ђипша ће остати у наредном раздобљу.
Стара манастирска црква крстообразне основе, обновљена је [[1744]]. године покровитељством Петра Јовановића, житеља [[Нови Сад|Новога Сада]]. Била је посвећена празнику Преносу моштију Св. Николе. Године [[1764]]. године, покровитељством „пустиножитеља“ Матеја, изграђена је нова [[припрата]] са [[звоник]]ом, над којом је основана [[Капела (грађевина)|капела]] посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]]. [[Иконостас]] је резан [[1751]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], а сликао га је [[1753]]-[[1754]]. године живописац [[Теодор Стефановић Гологлавац]]. У исто време започета је изградња [[Конак (манастир)|конака]]. [[Црква (грађевина)|Црква]] и конаци били су скромне градње, у складу са положајем Ђипше као првобитног манастирског метоха. И поред тога [[монаштво]] Ђипше поседовало је више стотина јутара земље, па се уз манастир образовао и омањи [[прњавор (тип насеља)|прњавор]] истог имена, чији су становници радили на манастирским пољима.
Ред 24:
У манастиру се чувало једно четворојеванђеље, писано крајем [[15. век]]а или почетком [[16. век]]а.
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], у време окупације и терора [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], [[усташе]] су срушиле [[црква|цркву]] манастира Ђипше. Било је то 1944. године, када је манастир запаљен. Звоник је срушен минирањем. Зграде манастира су тешко оштећене, а [[иконостас]] растављен и однесен (делимично сачуван). Делови коностаса су пренети прво у манастир Кувеждин, а потом у Музеј Срема.<ref name="automatski generisano1" /> Оближњи прњавор је такође уништен у рату и касније није обнављан. Током рата манастир је опустео.
Од [[1980]]. године манастир је поново успостављен као женски и постепено се обнавља. Данас манастир чине Црква [[Свети Никола|светог Николе]] и спратни конак северно од ње. Почетком 20. века то је била једина "глува" фрушкогорска светиња - без постављених звона. Године 2006. у манастиру живе игуманија Евлалија и монахиља Јустина.
Ред 42:
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
==
{{reflist}}
| |||