Снег — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 33:
{{cite book|last=Hobbs
| first = Peter V.
| title = Ice Physics|publisher = Oxford University Press
| edition =
|year=2010| location = Oxford
Снег се задржава у облику замрзнуте кристалне воде током свог животног циклуса, почевши од времена кад се под подесним условима кристали леда формирају у атмосфери, увећају до милиметарске величине, преципитирају и акумулирају на површини, затим долази до метаморфозе у месту, и ултимативно до топљења, склизавања или [[Сублимација (физика)|сублимације]]. [[Мећава|Мећаве]] се формирају и развијају хранећи се на изворима атмосферске влаге и хладног ваздуха. [[Пахуља|Пахуљице]] [[Нуклеација|нуклеирају]] око честица у атмосфери привлачењем [[Потхлађење|потхлађених]] водених капљица, које се смрзавају у кристале хексагоналног облика. Пахуљице попримају мноштво облика, основни међу којима су плочице, игле, стубићи и [[иње]]. При акумулацији снега могу се формирати [[snowpack|снежни наноси]]. Током времена, долази до метаморфозе акумулираног снега, путем [[Синтерисање|синтерисања]], [[Сублимација (физика)|сублимације]] и [[Frost weathering|замрзавања-одмрзавања]]. Док је клима довољно хладна за акумулацију из године у годину, може доћи до формирања [[ледник]]а. У супротном, снег се обично сезонски топи, узрокујући одлив у потоке и реке и обнављање [[Подземне воде|подземних вода]].
Главне области подложне снежним падавинама обухватају [[Поларни региони|поларне регионе]], горње делове [[Северна хемисфера|северне хемисфере]] и планинске регионе широм света са довољним количинама влаге и ниским температурама. На [[Јужна хемисфера|јужној хемисфери]], снег је углавном ограничен на планинске области, изузев [[Антарктик]]а.<ref>{{Cite book|last=Rees
| first = W. Gareth
| title = Remote Sensing of Snow and Ice|publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|
Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation|last=Bishop|first=Michael P.▼
▲| url= https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date = 9. 12. 2016.}}</ref><br />
▲Снег утиче на људске активности као што је ''[[транспорт]]ација'': креирајући потребу за чишћењем путева, колосека и аеродрома; ''[[пољопривреда]]'': пружајући воду за усеве и стварајући потребу за заштитом стоке; на ''[[спорт]]ове'' као што је [[скијање]], [[сноубординг]], вожња [[Snowmobile|снегохода]]; и ''[[рат]]овање'': отежавајући циљне аквизиције, деградирајући перформансе бораца и материјала, те ограничавајући мобилност. Снег утиче на ''[[екосистем]]е'', тако што пружа изолациони слог током зиме под којим биљке и животиње могу да преживе хладноћу.<ref name = Snowenclyclopedia>{{Citation
| author2 = Helgi Björnsson
| author3 = Wilfried Haeberli
| author4 = Johannes Oerlemans|last5=Shroder|first5=John F.
| author6 = Martyn Tranter
| editor-last = Singh
Линија 68 ⟶ 62:
|pages=1253| place =
|isbn=9789048126415
| title = Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers|publisher = Springer Science & Business Media|url= https://books.google.com/books?id=mKKtQR4T-1MC&printsec=frontcover&dq=snow+formation&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjW27KZ4sbQAhWF4yYKHSurBWwQ6AEIKDAD#v=onepage&q=snow%20formation&f=false| access-date = November 25, 2016}}</ref><br />▼
▲| url= https://books.google.com/books?id=mKKtQR4T-1MC&printsec=frontcover&dq=snow+formation&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjW27KZ4sbQAhWF4yYKHSurBWwQ6AEIKDAD#v=onepage&q=snow%20formation&f=false| access-date = November 25, 2016}}</ref><br />
== Појава ==
Сњежне падавине зависе од доба године и локације, која укључује [[географска ширина|географску ширину]], надморску висину и друге факторе који уопштено утичу на временске прилике.
Линија 100 ⟶ 92:
Снег се развија у облацима који су сами део ширег временског система. Физика развоја снежних кристала у облацима произилази из комплексног сета променљивих међу којима су садржај влаге и температура. Резултирајући облици падајућих и палих кристала се могу класификовати у бројне основне облаке и њихове комбинације. Понекад, неке плочасте, дендритске и звездано обликоване пахуље могу да се формирају под чистим небом при веома ниским температурама.<ref name = Classificationonground>
{{Citation|last=Fierz
| first = C.|last2 = Armstrong▼
| first2 = R.L.|last3 = Durand▼
| first3 = Y.|last4 = Etchevers▼
▲| last2 = Armstrong
| first4 = P.|last5 = Greene▼
▲| last3 = Durand
▲| last4 = Etchevers
▲| last5 = Greene
| first5 = E.
| display-authors=etal
| title = The International Classification for Seasonal Snow on the Ground
| place = Paris|publisher = UNESCO
| series = IHP-VII Technical Documents in Hydrology
| volume = 83
Линија 127 ⟶ 113:
[[Датотека:Feb242007 blizzard.gif|мини|right|Екстратропска циклонска снежна олуја, 24. фебруар 2007.]]
[[Екстратропски циклон|Циклони средње географске ширине]] су [[област ниског притиска|области ниског притиска]] које имају способност продукције свега од облачности и благих [[Мећава|снежних олуја]] до јаких [[Близард (ветар)|близарда]].<ref name="ExtraLessonMillUni">{{cite web| title = ESCI 241 – Meteorology; Lesson 16 – Extratropical Cyclones | author = DeCaria| publisher = Department of Earth Sciences, [[Millersville University]]| date = 7. 12. 2005.| url = http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html | accessdate = 21. 6. 2009. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080208224320/http://www.atmos.millersville.edu/~adecaria/ESCI241/esci241_lesson16_cyclones.html |archivedate = 8. 2. 2008.}}</ref> Током [[јесен]]и, зиме, и пролећа дате хемисфере, атмосфера над континентима може да буде довољно хладна кроз дубину [[тропосфера|тропосфере]] да узрокује снежне падавине. На северној хемисфери, северна страна области ниског притиска производи највше снега.<ref>{{cite journal|last=Tolme
| first = Paul
| title = Weather 101: How to track and bag the big storms
Линија 136 ⟶ 121:
|pages=298| publisher = Skimag.com
| location =
| date = December 2004|url= https://books.google.com/books?id=t1DaXO7wF20C&pg=PA126&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEILDAD#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| issn = 0037-6159| access-date = November 27, 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.<br />▼
▲| url= https://books.google.com/books?id=t1DaXO7wF20C&pg=PA126&dq=low+pressure+area+snow&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiX7ajd78nQAhVh4YMKHbl8ALEQ6AEILDAD#v=onepage&q=low%20pressure%20area%20snow&f=false| issn = 0037-6159| access-date = November 27, 2016}}</ref> За јужне средње географске ширине, страна циклона која производеи највише снега је јужна страна.<br />
==== Фронтови ====
{{Main article|Атмосферски фронт}}
[[Датотека:Snowsquall line-Bourrasque neige frontal NOAA.png|мини|right|Фронтални снежни талас се креће према [[Бостон]]у у Масачусетсу [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]].]]
[[Хладни фронт]], водећи руб хладније ваздушне масе, може да произведе [[Снежна олуја|фронталне снежне олује]] — интензивне фронталне [[Konvekcija|конвективне]] линије (слично [[rainband|кишном појасу]]), кад је [[температура]] близо тачке смрзавања на површини. Јака конвекција која се развија има довољно влаге да произведе побељавајуће услове на местима преко којих линија прелази док ветар узрокује интензиван снег.<ref name=EC-2>{{Cite web|url= http://www.ec.gc.ca/meteo-weather/default.asp?lang=En&n=46FBA88B-1#Snow
|title= Snow
|work=Winter Hazards
|author= Meteorological Service of Canada
|author-link= Meteorological Service of Canada|publisher=[[Environment Canada]]
|date = 8. 9. 2010.
|accessdate = 4. 10. 2010.
Линија 168 ⟶ 150:
[[Орографија|Орографске]] или рељефске снежне падавине се формирају кад су ваздушне масе потиснуте [[ветар|ветром]] присиљене да се крећу уз стране нагнутих копнених формација, као што су велике [[планина|планине]]. Подизање ваздуха уз обронке планина или венаца доводи до [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатског]] хлађења, и ултимативно кондензације и преципитације. Влага се уклања орографским подизањем, остављајући [[Фен (ветар)|сув, топлији ваздух]] на силазној, заветринској страни.<ref name="MT">Physical Geography. [http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081220230524/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8e.html |date = 20. 12. 2008. }} Retrieved on January 1, 2009.</ref> Резултирајућа повећана количина снежних падавина<ref>{{Citation
| first = Mark T.|last=Stoelinga
| first2 = Ronald E.|last2 = Stewart▼
| first3 = Gregory|last3 = Thompson▼
▲| first2 = Ronald E.
| first4 = Julie M.|last4 = Theriault▼
▲| first3 = Gregory
▲| first4 = Julie M.
| editor-last = Chow
| editor-first = Fotini K.
Линија 183 ⟶ 161:
| series = Springer Atmospheric Sciences
|year=2012
|pages=750| place =|publisher = Springer Science & Business Media|url= https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false| access-date = November 27, 2016}}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>▼
▲| url= https://books.google.com/books?id=ihjFd5Q8oPMC&pg=PA3&dq=mountain+snow+storms&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiayqPTwsnQAhXJ4IMKHXa6Ca4Q6AEILDAD#v=onepage&q=Stoelinga&f=false| access-date = November 27, 2016}}</ref> и [[Lapse rate|пад температуре]] са елевацијом<ref>{{cite book|last=Jacobson|first=Mark Zachary|title=Fundamentals of Atmospheric Modeling|publisher=Cambridge University Press|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-521-83970-9|pages=}}</ref> значе да се дубина снега и сезонска истрајност снежног наноса повећава са порастом елевације у подручјима подложним снегу.<ref name = Snowenclyclopedia/><ref name = Singh>
{{cite book|last=P.
| first = Singh
| title = Snow and Glacier Hydrology|publisher = Springer Science & Business Media
| series = Water Science and Technology Library
| volume = 37
Линија 202 ⟶ 177:
Снежни кристали се формирају кад се сићушне [[Потхлађење|потхлађене]] капљице у облацима (око 10 [[микрометар|-{μm}-]] у пречнику) [[Мржњење|замрзну]]. Ове капљице имају способност задржавања у течном стању на температурама нижим од {{convert|-18|°C|°F|0}}, пошто да би се замрзле, неколико [[молекул]]а у капљици морају да путем случајног сусрета формирају аранжман сличан оном у ледној решетки. Затим се капљица замрзава око овог „језгра”. У топлијим облацима, аеросолна честица или „ледено језгро” мора бити присутно у (или у контакту са) капљицом и да делује као језгро. Ледена језгра су веома ретка у поређењу са кондензационим језгрима облака на којима се формирају капљице течности. Глина, пустињска прашина и биолошке честице могу да служе као језгра.<ref name=Christner2008>{{cite journal
|author = Brent Q Christner|last2=Morris|first2=Cindy E|last3=Foreman|first3=Christine M|last4=Cai|first4=Rongman|author5=David C Sands▼
▲|last2=Morris|first2=Cindy E|last3=Foreman|first3=Christine M|last4=Cai|first4=Rongman|author5=David C Sands
|year=2008
|title = Ubiquity of Biological Ice Nucleators in Snowfall
Линија 220 ⟶ 194:
| first = Israel Perkins
| author-link = Israel Perkins Warren
| title = Snowflakes: a chapter from the book of nature|publisher = American Tract Society
|year=1863| location = Boston
|pages=164| url = https://archive.org/details/snowflakeschapte00warriala
| access-date = November 25, 2016}}</ref>]]<br />
[[Микрографија]] хиљада снежних пахуљица од 1885 на овамо, почевши од [[Wilson Bentley|Вилсона Алвина Бентлија]], открила је широку разноликост пахуља унутар класификованог скупа шаблона.<ref>{{cite web|url=http://www.digitaljournal.com/article/263168|title=No two snowflakes are alike|date = 7. 12. 2008.|last=Thangham|first=Chris V.|accessdate = 14. 7. 2009.|publisher=Digital Journal}}</ref> Запажени су блиско слични кристали снега.<ref name="identical_crystals">{{cite news|last=Schmid|first=Randolph E.
|title= Identical snowflakes cause flurry
|agency= Associated Press|publisher= The Boston Globe
|date = 15. 6. 1988.
|accessdate = 27. 11. 2008.
|quote= But there the two crystals were, side by side, on a glass slide exposed in a cloud on a research flight over Wausau, Wis.|url= http://www.highbeam.com/doc/1P2-8066647.html}}</ref>
Накаја је развио дијаграм кристалне морфологије, који се односи на кристалне облике груписане према температури и степену влаге под којима су формирани, што је сумирано у следећој табели.<ref name = Snowenclyclopedia/>
Линија 289 ⟶ 259:
Магоно и Ли су произвели класификацију слободно формираних снежних кристала која обухвата 80 дистинктних облика. Они су документовали сваки од њих микрографијама.<ref name = magono-lee>
{{Citation|last=Magono
| first = Choji|last2 = Lee▼
▲| first = Choji
| first2 = Chung Woo
| title = Meteorological Classification of Natural Snow Crystals
| place = Hokkaido|publisher = Hokkaido University
| journal = Journal of the Faculty of Science
| volume = 3
Линија 304 ⟶ 271:
| chapter-url =
|pages=
|pages=321–335| language = English|url = http://hdl.handle.net/2115/8672
| access-date = November 25, 2016}}</ref><br />
== Референце ==
Линија 312 ⟶ 278:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Mass|first= Cliff |title= The Weather of the Pacific Northwest |year=2008|publisher= [[University of Washington Press]] |isbn=978-0-295-98847-4 |pages=60}}
* {{Cite book|last=Rees
| first = W. Gareth
| title = Remote Sensing of Snow and Ice|publisher = CRC Press
|year=2005| location =
|
▲| url= https://books.google.com/books?id=780IKxPcqpYC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=Seasonal+snow+distribution+southern+Hemisphere&source=bl&ots=d4Ln6SMc_3&sig=FJA8jfhje6sJBUIJC7GO-ITm294&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjthLOViejQAhUkB8AKHfZJCLcQ6AEILjAD#v=onepage&q=Seasonal%20snow%20distribution%20southern%20Hemisphere&f=false| access-date = 9. 12. 2016. }}
== Спољашње везе ==
| |||