Историја Србије — разлика између измена

'''Историја [[Србија|Србије]]''' у политичко-историјском смислу обухвата период од [[словенско насељавање Балканског полуострва|досељавања Срба на Балкан]] у [[7. век|VII веку]] до данас, а у географско-историјском смислу и целокупну историју територије данашње Србије пре досељавања Срба.

 

{{главни чланак|Праисторија у Србији|Антика у Србији}}

[[Датотека:Scordisci state-sr.png|лево|мини|200п|Племенска држава келтских Скордиска у Подунављу, са средиштем у Сингидунуму (данашњем Београду), 3-1. век п. н. е.]]

Распадом Римског царства подручјем данашње Србије су завладали [[Византијско царство|Византинци]], [[Хуни]], [[Остроготи]], [[Гепиди]], [[Лангобарди]] и [[Евроазијски Авари|Авари]]. Гепиди су на северном делу територије данашње Србије формирали своју краљевину, чије је средиште био Сирмијум. Заједно са Аварима, на подручје данашње Србије се досељавају и [[Словени]], који на ове просторе доносе језик из којег ће се временом развити данашњи [[српски језик|српски]]. Током времена, Словени ће мешати своје гене са [[Романизација (културна)|романизованим]] потомцима балканских староседелаца, из чега ће настати [[Срби|модерна српска нација]].

 

{{главни чланак|Долазак Словена на Балкан|Долазак Срба на Балкан|Теорије о пореклу Срба}}

[[Датотека:Slavs serving their Gods.jpg|мини|лево|220п|Словени служе својим боговима]]

На Балкану су Срби и Хрвати окупили око себе остале, раније досељене Словене, и проширили на њих своје племенско име, из чега је уследило да национална имена данашњих Срба и Хрвата воде порекло са [[Западни Словени|западнословенских]] простора, док данашњи српски и хрватски језик (као и сви остали [[јужнословенски језици]]) воде порекло са [[Источни Словени|источнословенских]] простора.

 

{{главни чланак|Историја Србије у средњем веку|Историја Срба пре Немањића|Српске земље у раном средњем веку|Рашка|Српско краљевство|Српско царство}}

Након досељавања [[Словени|Словена]] на [[Балканско полуострво|Балкан]] имамо ситуацију да ови људи немају свог владара нити изграђену вишу класу, која би их одржавала на окупу. Први познати вођа [[Јужни Словени|Јужних Словена]] се јавља тек у [[7. век|VII веку]] и њега страни извори називају именом [[Кувер (владар)|Кувер]]. Међутим, његов утицај је био веома ограничен. Треба напоменути да је у том периоду међу [[Словени]]ма постојао орган који је могао да доноси неке политичке одлуке. То бисмо ми данас назвали скупштином. Њихова организација је била слична данашњим модерним демократским системима. Ипак, то није било довољно да се сачува хомогеност народа, тако да имамо ситуацију да се већ у [[8. век|VIII веку]] јавља први познати српски владар, кнез [[Вишеслав]].

У 12. веку, доласком на власт [[Стефан Немања|Стефана Немање]], почиње највећи успон Србије у средњем веку. Његови наследници су изградили значајну државу на [[Балканско полуострво|Балкану]], која је постала краљевина [[1217]]. године, за време владавине Немањиног средњег сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног Немањића]], а [[1346]]. године и царевина, за време владавине [[Стефан Душан|Стефана Душана Силног]], потомка Немањиног. Немања и његови потомци су водили Србију у XII, XIII и XIV веку. Последњи Немањин потомак на трону Србије био је цар [[Стефан Урош V|Урош Нејаки]]. Поред Србије, од 12. века је постојала и српска држава [[Босна]], а крајем 13. и почетком 14. века, постојала је и самостална [[Сремска земља|Сремска краљевина]] под влашћу краља [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] из лозе Немањића и његовог сина [[Стефан Владислав II|Владислава]]. После смрти цара Душана, српско царство се дели на две царевине - царство цара Уроша (које је обухватало етнички српске земље некадашњег Душановог царства) и царство цара [[Симеон Синиша Немањић|Симеона-Синише Немањића]] и његовог сина [[Јован Урош|Јована Уроша]] (које је обухватало делове данашње [[Грчка|Грчке]] и [[Албанија|Албаније]]).

 

[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|лево|мини|150п|Фреска [[Свети Сава|Светог Саве]], Краљева црква у '''[[Манастир Студеница|манастиру Студеница]]''', из [[1314]].]]

[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|лево|мини|150п|Законоправило светог Саве, Иловички препис из [[1262]].]]

Србија је током средњег века у потпуности преузела римско-византијску цивилизацију, културу и право. Српски град Ново Брдо, код данашње Приштине, је у 14. веку имао 50.000 становника (тада је Лондон имао 10.000 становника). У то време су 99% становника на Косову били Срби. Рудник сребра и злата код Новог Брда је тада снабдевао 20% европских потреба за племенитим металима, а после припајања Сребренице тај удео је порастао на 35%<ref name="Србија - Национална ревија">{{cite web| url = http://www.nacionalnarevija.com | title = Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ, 09 Српски средњовековни утврђени градови | publisher = Nacionalnarevija.com | date = | accessdate = 13. 1. 2012.}}</ref>. Београд је у 15. веку имао 100.000 становника, био је највећи град у Европи и културни центар Србије. [[Смедерево]], град близу [[Београд]]а, је био главни град Србије пре пада под Османско царство. Данас је у Смедереву највећа очувана [[Смедеревска тврђава|тврђава]] у Европи.

 

{{главни чланак|Моравска Србија|Српска деспотовина}}

[[Датотека:Knez Lazar, Vladislav Titelbah.jpg|мини|лево|180п|Кнез [[Лазар Хребељановић]]]]