Велика Србија — разлика између измена

Према „Начертанију”, Србија би требало да ради на ослобађању [[Срби|Срба]] и осталих [[Словени|Словена]] и на припајању суседних области [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и [[Сјеверна Албанија|Северне Албаније]] (што је подразумевало и [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]<ref name="Чедомир Попов">{{Cite book|last=Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| title = Велика Србија — стварност и мит| year=| url = https://books.google.ba/books?id=-X5bRgAACAAJ| publisher = | location = |id=}}</ref>), тада у саставу [[Османско царство|Османског царства]], те касније и [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Главна [[пропаганда|пропагандна]] активност Србије би се заснивала на припремању становништва ових области на сједињење са Србијом.<ref name="начертаније"/> Борба за присаједињење ових области била би вођена постепеним откидањем османских територија, у процесу незаустављивог пропадања царства.<ref name="Чедомир Попов"/> Према Гарашанину, Србија полаже историјско право на ове земље, које се темељи на [[Стефан Душан|Душановом]] [[српско царство|царству]] из [[14. век]]а. На том темељу треба поново подићи велику српску државу:

„[[Срби сви и свуда]]” је назив списа [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] из [[19. век]]а, у којем је изнео схватања о [[теорије о пореклу Срба|пореклу]], [[српске земље|земљама]], [[српски језик|језику]] и вероисповестима [[Срби|Срба]]. Спис је објављен [[1849]]. године у [[Беч]]у, као део књиге „[[Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона]]”, али је написан још [[1836]]. године, због чега га неки аутори сматрају првим пројектом Велике Србије.<ref name="Курир">{{cite news|title=Велика Србија| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Курир| date=09. 11. 2008| url = http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-url=https://web.archive.org/web/20140508112146/http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-date=08. 05. 2014}}</ref>

По завршетку Првог светског рата, у складу са ратним циљевима Србије изнетим у [[нишка декларација|Нишкој декларацији]], створено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], чиме је српски национални програм доживео своје остварење. Краљевство је објединило територију тадашње Србије са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|аустријским јужнословенским областима]], под српском владарском династијом [[карађорђевићи|Карађорђевића]]. Српски политичари су сматрали Србију за носиоца југословенског јединства (као што је [[Пијемонт]] био за Италију или [[Пруско краљевство|Пруска]] за Немачку), а на новоформирану краљевину су гледали као проширену Србију. Срби су сматрани државотворним народом и главним творцима Југославије, а њихов „домаћински однос према држави” је глорификован.{{чињеница| date = 11. 2015. }}

Према оцени недељника [[Тајм (часопис)|Тајм]], Срби, предвођени [[Никола Пашић|Пашићевом]] владом, су желели Велику Србију, што је значило јаку централизовану владу за целу нацију.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Elections| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date = 23. 202. 1925}}</ref> Користећи тактику полицијског застрашивања и намештања избора,<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Balkan Politics| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date = 31. 303. 1923}}</ref> Пашић је умањио значар опозиције у парламенту, стварајући централизацију моћи у рукама Срба.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: The Opposition| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date=06. 04. 1925}}</ref>

Немогућност функционисања заједничке југословенске државе довела је до постепеног обнављања великосрпске идеје у јавности. Међу српским политичарима је сазревало уверење да су уједињењем погрешили и да ипак треба створити Велику Србију. Они су сматрали да не смеју дозволити да „српство буде и даље понишавано и малтретирано и да се они који су у рату побеђени понашају када су они победници”.<ref>{{cite web|last=Цицваревић| first = Крста| title = Велика Србија| url = http://www.komentar.rs/165/nasa-srbija/велика-србија/| work = Информациони центар „Коментар”| access-date accessdate= 20. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180816102654/http://www.komentar.rs/165/nasa-srbija/%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/| archive-date = 16. 08. 2018| dead-url = yes| df = }}</ref> Као решење српског националног питања, често је предлагана „ампутација Хрватске”, у суженим границама.{{sfn|Шешељ|2002|p=720}}<ref name="Клеменчић"/> У марту [[1928]]. године радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је на седници Народне скупштине захтевао да се држава преуреди и преименује у Велику Србију.{{sfn|Шешељ|2002|p=987}}

Чубриловић даље предлаже методе државног притиска, отпуштања, хапшења, насиља, застрашивања, подмићивања, слања паравојних јединица и паљења насеља, у циљу што масовнијег исељења албанског становништа.<ref name="isterivanje">{{Cite book|last=Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year=1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}</ref>

{{цитат|Евентуални споразум је једини начин да се коначно стане на крај међусобном уништавању ... Јер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у најбољем пријатељству, те сам сигуран да ћемо опет бити упућени једни на друге и помагати се у одбрани заједничких интереса.<ref name="Прес">{{cite news|title=Ексклузивно: Подела Југославије почела у Аргентини!| url = http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/60682/ekskluzivno-podela-jugoslavije-pocela-u-argentini.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Прес| date = 15. 303. 2009}}</ref>|[[Милан Стојадиновић]]}}

После 1961, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и популације<ref name="rastko1"/> Због таквих појава дискриминације Срба половином 1980-их Српска академија наука и уметности доноси [[Меморандум САНУ]], који износи становиште да су Срби дискриминисани у Југославији и да се над њима врши геноцид од стране Албанаца на [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косову]]. Након тога долази до бујања српског национализма и таласа организованих протеста Срба и Црногораца широм земље (митингаши су имали превоз организован аутобусима.<ref>{{cite web|title=Десет године Слободана Милошевића у десет слика| url = http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html| work = Недељник Време| accessdate = 12. 707. 2016| date = 18. 909. 1999}}</ref> Под притиском демонстрација, долази до рушења покрајинских власти Војводине и Косова, заједно са републичким властима Црне Горе, и њихове смене људима оданим Слободану Милошевићу.

[[Меморандум САНУ]] је документ који је израдила [[Српска академија наука и уметности]] између [[1985]]. и [[1986]]. године, као стратешки програм српске интелигенције. Меморандум наглашава тежак положај и неравноправност српског народа у Југославији, а посебно на Косову и Метохији, где се, како је наведено, спроводи „физички, политички, правни и културни [[геноцид]] над српским становништвом”. [[Немири на Косову 1981.|Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године]] српски академици називају „неофашистичком агресијом”.{{чињеница| date = 01. 2014. }} Меморандум даље критикује [[конфедерација|конфедерализам]] и велика овлаштења аутономних покрајина, омогућена [[устав Југославије из 1974. године|југословенским уставом из 1974. године]], оцењујући да су Срби њиме дискриминисани.{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=97}} Српски академици сматрају да су потребне уставне промене у Југославији због неравноправног третирања и слабљења Србије (страна 46) и да „српско питање” неће бити решено пре остварења пуног националног и културног јединства Срба, без обзира где живе (стране 70-73).

Међу Хрватима се овај документ сматра изразом великосрпског [[национализам|национализма]], док га извештај УН сматра средством ширења [[албанофобија|антиалбанских осећања]].<ref name="УН">{{cite web|title=Annex IV The policy of ethnic cleansing| url = http://www.phdn.org/archives/www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm| accessdate = 12. 707. 2016| date = 28. 12. 1994}}</ref> Сматра се да је Меморандум САНУ имао кључну улогу у [[Распад Југославије|распаду Југославије]].{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=92}}

Милошевић је на тим преговорима захтевао све територије на којима су Срби имали већину. То је укључивало нпр. источну и западну БиХ. Туђман и његово вођство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали већину. Између такве проширене Хрватске и проширене Србије требало би да буде мала муслиманска државица.{{чињеница| date = 11. 2015. }}

Добрица Ћосић, председник [[Савезна Република Југославија|Савезне републике Југославије]], у октобру [[1992]]. године у [[Женева|Женеви]] са Туђманом потписује споразум о замени територија и „хуманом пресељавању становништва”.<ref>{{cite web|title=Милошевић није за јединствену државу| url = http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/milosevic-nije-za-jedinstvenu-drzavu/lz11zjl| work = Блиц| accessdate = 12. 707. 2016| date=06. 06. 2009}}</ref> Неки у овоме виде конкретизацију претходног договора о подели Босне и Херцеговине.{{чињеница | date=09. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->

[[Војислав Шешељ|Шешељев]] план Велике Србије се заснивао на начелу „''Где су српски гробови, ту су српске земље''”, комбинујући историјско и етничко право на територије суседних југословенских република. Он је у оквире своје Велике Србије предлагао укључење већег дела територије СФРЈ, и то целих република [[Социјалистичка Република Србија|Србије]], [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], као и великог дела [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватске]], подељене по линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Сматра се да је Шешељ ту идеју преузео од Стевана Мољевића, четничког идеолога из Другог светског рата.<ref name="Курир"/> Иза овог програмског опредељења стајао је Шешељев [[Српски четнички покрет (1990—1991)|Српски четнички покрет]], а касније [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]], која је слала своје добровољце на југословенска ратишта. Једино СРС још увек званично заступа овај програм.<ref name="Курир"/> Некадашњи високи функсционери Српске радикалне странке [[Томислав Николић]] (некадашњи заменик председника) и [[Александар Вучић]] (некадашњи генерални секретар) су након њеног напуштања 2008. године изјавили да је идеја Велике Србије нереална.<ref>{{cite web|title=Велика Србија нереална| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html| work = Радио-телевизија Србије| accessdate = 12. 707. 2016| date = 30. 10. 2014}}</ref>

Током југословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне циљеве (нпр. да сви Срби треба да живе у једној држави) у оквиру дискурса социјалистичке Југославије.<ref>{{cite journal|last=Гузина| first = Дејан| title = Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia| journal = International Journal of Politics, Culture, and Society| url = {{JSTOR|20020199}}| accessdate = 12. 707. 2016| pages=91—111}}</ref> Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју „сви Срби у једној држави”, при чему није помињао историјски концепт „Велике Србије”, али је сарађивао са националистима попут Шешеља који су га заговарали.<ref>{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica| url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm| work = Међународни кривични суд за бившу Југославију| accessdate = 12. 707. 2016}}</ref> [[1991]]. године, након проглашења независности Словеније и Хрватске, [[Слободан Милошевић]] и тада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати [[Срби у Хрватској|Србе у Хрватској]] који желе да наставе да живе у Југославији. Један од твораца Меморандума САНУ и челник владајуће Социјалистичке партије Србије, средином 1991. године је поручио:

У промењеној међународној ситуацији, годину дан након избијања [[рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1996]]. године, због злодела албанских терориста, долази до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], након чега је Србија изгубила контролу над јужном аутономном покрајином. Пар година касније, [[Црна Гора]] је напустила државну заједницу са Србијом. [[17. фебруар]]а [[2008]]. [[скупштина Косова]], уз подршку [[Европска унија|ЕУ]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]],<ref>{{cite web|title=Die Kosovo-Wunschliste| url = https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php| work = jungeWelat| accessdate = 12. 707. 2016| language = немачком}}</ref> проглашава једнострану независност од Србије.<ref>{{cite web|title=Косово прогласило независност| url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184| work = Б92| accessdate = 12. 707. 2016}}</ref>

Претензије ка [[Република Македонија|Македонији]] се заснивају на „историјском праву”, односно на чињеници да се том територијом простирало средњовековно [[Српско царство]].<ref name="Комисија">{{citeCite book|title=Извештај међународне комисије о балканским ратовима| year=1914| publisher = Washington, D.C. : The Endowment| location = Вашингтон| url = https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}</ref> Понекад се укључује и етнички аргумент, да Македонци припадају српском националном бићу и да немају националну самобитност. Слични аргументи се могу наћи и код великобугарских идеолога. Овакви аргументи су делом изгубили на снази након конституисања савремене македонске нације.

Националисти у готово свим суседним земљама које окружују Србију такође имају своје [[Иредентизам|иредентистичке]] програме стварања великих националних држава по цену мира.<ref>{{cite book|last=Bogavac| first = Tomislav| title = Нестајање Срба| year=1994| publisher = Просвета| url = https://books.google.ba/books?id=bW_iAAAAMAAJ}}</ref><ref>{{cite book|last=Брусин| first = Милојко| title = Наша разграничења са суседима 1919—1920| year=1998| location = Нови Сад}}</ref> Ове територијалне претензије односе се и на територију Србије, а посматране све заједно, одузеле би Србији читаву територију, што најбоље показује неодрживост „великонационалних” идеологија у историјски вишенационалним областима.

[[Велика Хрватска|Великохрватски]] националисти сматрају да читава област [[Срем]]а и српски део [[Бачка|Бачке]] треба да припадне Хрватској. Поред тога, сматрају да полаже право на читаву Босну и Херцеговину, укључујући и Републику Српску, већинско српски ентитет, као и места где већинско становништво чине [[Бошњаци]] (сматрају их [[Хрвати муслимани|Хрватима исламске вероисповести]]) , [[Рашка област|Рашку област]] и [[Бока которска|Боку которску]].<ref>{{cite book|last=Крестић| first = Василије| title = Геноцидом до Велике Хрватске| year=1998| location = Нови Сад - Београд| url = http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/| accessdate = 25. 10. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151109013207/http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/| archive-date=09. 11. 2015| dead-url = yes| df = }}</ref>

[[Велика Мађарска|Великомађарски]] националисти сматрају да читава област савремене [[Војводина|Војводине]] традиционално припада [[Мађарска|Мађарској]] ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]).<ref>{{cite book|last=Пејин| first = Јован| title = Великомађарски каприц| year=2007| location = Зрењанин| url = http://www.tradicionalnaknjiga.rs/Великомађарски-каприц-Аутор-Јован-Пејин-артикл_1810}}</ref><ref>{{cite book|last=Никић| first = Федор| title = Мађарски империјализам| year=1929| publisher = Štamparija Jovanović i Bogdanov| url = https://books.google.ba/books?id=2bs-PAAACAAJ}}</ref> У Мађарској данас делује више екстремистичких покрета (од којих је најпозантији [[омладински покрет 64 жупаније|64 жупаније]]) који захтевају повратак Војводине у државни оквир Мађарске.

[[Велика Румунија|Великорумунски]] националисти имају претензије ка читавој области [[Банат]]а,{{чињеница| date = 12. 2017. }} која је након балканских ратова остала административно подељена између између [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Историјска престоница Баната је [[Темишвар]], који се данас налази у Румунији. Такође имају претензије ка [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]]; где [[Власи (Србија)|Власи]] чине немали део становништва, сматрајући их етничким [[Румуни]]ма.

* {{Cite book|ref=harv| last=Клеменчић| first = Младен| title = Великосрпска територијална посезања| year=1993| publisher = Лексикографски завод Мирослав Крлежа| location = Загреб| url = http://hrcak.srce.hr/32530| pages=285-304}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year=1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Zieliński| first = Bogusław| title = The Macedonian Issue: The Power of Culture, the Culture of Power| url = https://books.google.com/books?id=OWMXAQAAIAAJ| year=2003| publisher = Naukowe|isbn=978-83-232-1286-7}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Lukic| first = Reneo| title = Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union| url = | year=1996| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-829200-5}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Bokovoy| first = Melissa Katherine| last2=Irvine| first2 = Jill| last3=Lilly| first3 = Carol| title = State-Society Relations in Yugoslavia, 1945-1992| url = https://books.google.com/books?id=KfbI4e1q1yEC&pg=PA322| year=1997| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-12690-2| pages=322-}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Cassels| first = Alan| title = Ideology and International Relations in the Modern World| url = https://books.google.com/books?id=DkN6M2mvh9EC&pg=PA122| year=1996| publisher = Psychology Press|isbn=978-0-415-11926-9| pages=122-}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Станишић| first = Михаило| authorlink = Михаило Станишић| title = Пројекти Велика Србија| url = | year=2000| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ|isbn=978-86-355-0468-1}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Macdonald| first = David Bruce| title = Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=kBjrJyen4FEC&pg=PA106| year=2002| publisher = Manchester University Press|isbn=978-0-7190-6467-8| pages=106-}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Вуковић| first = Слободан| title = Стереотипи о Србима и разбијање Југославије| year=2006| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/biblioteka_arhiva/pretrazivanje_kataloga/biblio_bibliotecki_fond/_params/biblioteka/view_card/item_id/26870.html}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945| year=1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| title = Велика Србија - стварност и мит| year=| url = | publisher = | location = |isbn=978-86-7543-123-7}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Krestić| first = Vasilije| authorlink = Василије Крестић| title = Great Serbia: truth, misconceptions, abuses : papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, October 24-26, 2002| url = https://books.google.com/books?id=k28tAQAAIAAJ| year=2002| publisher = SANU|isbn=978-86-7025-377-3}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Radaković| first = Ilija| authorlink = Илија Радаковић| title = Besmislena YU-ratovanja, 1990-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23.htm| year=2003| location = Beograd| publisher = Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji 1941-1945|isbn=978-86-83981-06-9}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Шешељ| first = Војислав| title = Идеологија српског национализма| year=2002| url = https://books.google.ba/books?id=j5emAAAACAAJ&dq| publisher = Велика Србија а.д.| location = Београд}}

* {{Cite book|ref=harv| last=Васовић| first = Милорад| title = Јован Цвијић о свом и нашем времену| year=1995| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=N8oRAQAAIAAJ&dq| publisher = Принцип| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Feral tribune| first = | title = Feral tribune, Том 20, Издања 938-947| year=2003| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=Jfc8AQAAIAAJ| publisher = | location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Просвета| first = | title = Književnost, Издања 7-12| year=1993| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=shhMAAAAYAAJ| publisher = Просвета| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Марковић| first = Светозар| title = Србија на истоку| year=1892| url = https://books.google.ba/books?id=t4ENAQAAIAAJ| publisher = Парна Штампарија народне радикалне странке| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Суботић| first = Јован| title = Живот Саве Текелије, безсмртног благодетеља народа србског| year=1861| url = https://books.google.ba/books?id=539cAAAAcAAJ| publisher = Матица Србска| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Стефановић Караџић| first = Вук| title = Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона| year=1849| url = https://books.google.ba/books?id=hm9cAAAAcAAJ| publisher = Штампарија Јерменског манастира| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Јиречек| first = Константин| title = Iz arkhiva na Konstantin Irechek| year=1953| url = https://books.google.ba/books?id=MlMNAQAAIAAJ| publisher = Bŭlgarska akademii͡a na naukite| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Hartmann| first = Ralph| title = Časni mešetari: nemačka spoljna politika i građanski rat u Jugoslaviji| year=1999| url = https://books.google.ba/books?id=Mp0kmgEACAAJ| publisher = Прометеј| location = }}

* {{Cite book|ref=harv| last=Vučelić| first = Milorad| title = Razgovori sa epohom| year=1992| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=XOE2AAAAMAAJ| publisher = Književna zajednica Novog Sada| location = Novi Sad}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Михаиловић| first = Коста| last2 = Крестић| first2 = Василије| editor = Мирослав Пантић| title = „Меморандум САНУ” одговори на критике| year = 1995| url = https://books.google.ba/books?idisbn=ISBN 978-86-7025-213-4| publisher = Српска академија наука и уметности| location = Бегорад}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}