Велика Србија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 24:
{{Цитат3|Србија се мора и у том смотренију у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност, или тако рећи да састави себи једну домаћу политику по којим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља.|[[:s:Начертаније#Начертаније|„Увод” — ''Начертанија'']]}}
 
Према „Начертанију”, Србија би требало да ради на ослобађању [[Срби|Срба]] и осталих [[Словени|Словена]] и на припајању суседних области [[Босна|Босне]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Стара Црна Гора|Црне Горе]] и [[Сјеверна Албанија|Северне Албаније]] (што је подразумевало и [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]]<ref name="Чедомир Попов">{{Cite book|last=Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| title = Велика Србија — стварност и мит| year=| url = https://books.google.ba/books?id=-X5bRgAACAAJ| publisher = | location = |id=}}</ref>), тада у саставу [[Османско царство|Османског царства]], те касније и [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Банат]]а, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Главна [[пропаганда|пропагандна]] активност Србије би се заснивала на припремању становништва ових области на сједињење са Србијом.<ref name="начертаније"/> Борба за присаједињење ових области била би вођена постепеним откидањем османских територија, у процесу незаустављивог пропадања царства.<ref name="Чедомир Попов"/> Према Гарашанину, Србија полаже историјско право на ове земље, које се темељи на [[Стефан Душан|Душановом]] [[српско царство|царству]] из [[14. век]]а. На том темељу треба поново подићи велику српску државу:
 
{{Цитат3|У кратко да рекнем: Србија мора настојавати да од зданија турске државе само камен по камен оцепљује и прима како би од овог доброг материјала на старом и добром темељу старог царства србског, опет велику нову србску државу саградити и подигнути могла.|[[:s:Начертаније#Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске|„Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске” — ''Начертанија'']]}}
Ред 41:
{{wikisource|Срби сви и свуда}}
 
„[[Срби сви и свуда]]” је назив списа [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] из [[19. век]]а, у којем је изнео схватања о [[теорије о пореклу Срба|пореклу]], [[српске земље|земљама]], [[српски језик|језику]] и вероисповестима [[Срби|Срба]]. Спис је објављен [[1849]]. године у [[Беч]]у, као део књиге „[[Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона]]”, али је написан још [[1836]]. године, због чега га неки аутори сматрају првим пројектом Велике Србије.<ref name="Курир">{{cite news|title=Велика Србија| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Курир| date=09. 11. 2008| url = http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-url=https://web.archive.org/web/20140508112146/http://www.kurir-info.rs/velika-srbija-clanak-6309|archive-date=08. 05. 2014}}</ref>
 
[[Датотека:VukKaradzic.jpg|лево|мини|150п|[[Вук Стефановић Караџић]]]]
Ред 140:
{{Главни чланак|Краљевина Југославија{{!}}Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца}}
[[Датотека:Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr.svg|десно|мини|Карта Краљевине Југославије са поделом на бановине.]]
По завршетку Првог светског рата, у складу са ратним циљевима Србије изнетим у [[нишка декларација|Нишкој декларацији]], створено је [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], чиме је српски национални програм доживео своје остварење. Краљевство је објединило територију тадашње Србије са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|аустријским јужнословенским областима]], под српском владарском династијом [[карађорђевићи|Карађорђевића]]. Српски политичари су сматрали Србију за носиоца југословенског јединства (као што је [[Пијемонт]] био за Италију или [[Пруско краљевство|Пруска]] за Немачку), а на новоформирану краљевину су гледали као проширену Србију. Срби су сматрани државотворним народом и главним творцима Југославије, а њихов „домаћински однос према држави” је глорификован.{{чињеница| date = 11. 2015. }}
[[Датотека:Kralj aleksandar1.jpg|лево|мини|150п|Краљ [[Александар I Карађорђевић]]]]
Према оцени недељника [[Тајм (часопис)|Тајм]], Срби, предвођени [[Никола Пашић|Пашићевом]] владом, су желели Велику Србију, што је значило јаку централизовану владу за целу нацију.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Elections| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,719894,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date = 23. 202. 1925}}</ref> Користећи тактику полицијског застрашивања и намештања избора,<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: Balkan Politics| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,846181,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date = 31. 303. 1923}}</ref> Пашић је умањио значар опозиције у парламенту, стварајући централизацију моћи у рукама Срба.<ref>{{cite news|title=YUGOSLAVIA: The Opposition| url = http://content.time.com/time/magazine/article/0,9171,720153,00.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Тајм| date=06. 04. 1925}}</ref>
 
Унитарно уређење и српска доминација у новој држави су имали бројне противнике, међу којима су били: [[зеленаши]], присталице свргнутог црногорског краља [[Никола I Петровић|Николе]], хрватска опозиција (на првом месту [[Хрватска сељачка странка]]), која је тражила аутономију Хрватске, [[Унутрашња македонска револуционарна организација]], која се борила за независност Македоније, [[Косовски комитет]], који се борио за припајање територија насељених Албанцима (Косово, западна Македонија и делови Рашке области) Албанији и [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] која се борила за преуређење државе на републиканским и федеративним основима.
 
Немогућност функционисања заједничке југословенске државе довела је до постепеног обнављања великосрпске идеје у јавности. Међу српским политичарима је сазревало уверење да су уједињењем погрешили и да ипак треба створити Велику Србију. Они су сматрали да не смеју дозволити да „српство буде и даље понишавано и малтретирано и да се они који су у рату побеђени понашају када су они победници”.<ref>{{cite web|last=Цицваревић| first = Крста| title = Велика Србија| url = http://www.komentar.rs/165/nasa-srbija/велика-србија/| work = Информациони центар „Коментар”| access-date accessdate= 20. 10. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180816102654/http://www.komentar.rs/165/nasa-srbija/%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/| archive-date = 16. 08. 2018| dead-url = yes| df = }}</ref> Као решење српског националног питања, често је предлагана „ампутација Хрватске”, у суженим границама.{{sfn|Шешељ|2002|p=720}}<ref name="Клеменчић"/> У марту [[1928]]. године радикалски посланик [[Пуниша Рачић]] је на седници Народне скупштине захтевао да се држава преуреди и преименује у Велику Србију.{{sfn|Шешељ|2002|p=987}}
 
=== Концепт Српског културног клуба ===
Ред 161:
{{цитат|Ако Немачка може да протера десетине хиљада Јевреја, ако Русија може да пресели милионе људи са једног краја континента на други, неколико стотина хиљада протераних Албанаца неће изазвати рат.<ref name="isterivanje"/>|Васа Чубриловић}}
 
Чубриловић даље предлаже методе државног притиска, отпуштања, хапшења, насиља, застрашивања, подмићивања, слања паравојних јединица и паљења насеља, у циљу што масовнијег исељења албанског становништа.<ref name="isterivanje">{{Cite book|last=Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year=1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}</ref>
 
== Други светски рат и подела Југославије ==
Ред 199:
[[Споразум Павелић—Стојадиновић|Споразум Павелић-Стојадиновић]] је био послератни споразум у емиграцији између [[усташе|усташког]] вође и бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] [[Анте Павелић]]а, и српског радикалског вође и бившег председника краљевске владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]], потписан крајем [[1954]]. године у [[Буенос Ајрес]]у. Споразум је предвиђао разбијање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]]. Овај нови српско-хрватски споразум који је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек|Споразум Цветковић-Мачек]] из [[1939]]. године, којим је успостављена [[Бановина Хрватска]].
 
{{цитат|Евентуални споразум је једини начин да се коначно стане на крај међусобном уништавању ... Јер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у најбољем пријатељству, те сам сигуран да ћемо опет бити упућени једни на друге и помагати се у одбрани заједничких интереса.<ref name="Прес">{{cite news|title=Ексклузивно: Подела Југославије почела у Аргентини!| url = http://www.pressonline.rs/zabava/life-style/60682/ekskluzivno-podela-jugoslavije-pocela-u-argentini.html| accessdate = 12. 707. 2016| newspaper = Прес| date = 15. 303. 2009}}</ref>|[[Милан Стојадиновић]]}}
 
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Границе према [[споразум Павелић—Стојадиновић|споразуму Павелић-Стојадиновић]].]]
Ред 215:
[[Датотека:Breakup of Yugoslavia-TRY2.gif|мини|десно|Распад Југославије.]]
 
После 1961, 103.000 Срба и Црногораца напушта Косово, углавном због притисака албанских власти и популације<ref name="rastko1"/> Због таквих појава дискриминације Срба половином 1980-их Српска академија наука и уметности доноси [[Меморандум САНУ]], који износи становиште да су Срби дискриминисани у Југославији и да се над њима врши геноцид од стране Албанаца на [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косову]]. Након тога долази до бујања српског национализма и таласа организованих протеста Срба и Црногораца широм земље (митингаши су имали превоз организован аутобусима.<ref>{{cite web|title=Десет године Слободана Милошевића у десет слика| url = http://www.vreme.com/arhiva_html/454/10.html| work = Недељник Време| accessdate = 12. 707. 2016| date = 18. 909. 1999}}</ref> Под притиском демонстрација, долази до рушења покрајинских власти Војводине и Косова, заједно са републичким властима Црне Горе, и њихове смене људима оданим Слободану Милошевићу.
 
Српски националисти су именовали су Југославију као највећу катастрофу Србије, сматрајући катастрофалном грешком што је Србија пристала на југословенску државу, уместо да је створила Велику Србију у повољном периоду након Првог светског рата. Великосрпском идејом су били прожети главни чиниоци српске политике (укључујући [[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Српска радикална странка|СРС]] и [[Српски покрет обнове|СПО]]),<ref name="УН" /><ref name="Клеменчић">{{harvnb|Клеменчић|1993|pp=285-304}}</ref> насупрот настојањима међународне заједнице за очувањем постојећих граница југословенских република.
Ред 222:
{{Главни чланак|Меморандум САНУ}}
{{Викизворник|Меморандум САНУ}}
[[Меморандум САНУ]] је документ који је израдила [[Српска академија наука и уметности]] између [[1985]]. и [[1986]]. године, као стратешки програм српске интелигенције. Меморандум наглашава тежак положај и неравноправност српског народа у Југославији, а посебно на Косову и Метохији, где се, како је наведено, спроводи „физички, политички, правни и културни [[геноцид]] над српским становништвом”. [[Немири на Косову 1981.|Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године]] српски академици називају „неофашистичком агресијом”.{{чињеница| date = 01. 2014. }} Меморандум даље критикује [[конфедерација|конфедерализам]] и велика овлаштења аутономних покрајина, омогућена [[устав Југославије из 1974. године|југословенским уставом из 1974. године]], оцењујући да су Срби њиме дискриминисани.{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=97}} Српски академици сматрају да су потребне уставне промене у Југославији због неравноправног третирања и слабљења Србије (страна 46) и да „српско питање” неће бити решено пре остварења пуног националног и културног јединства Срба, без обзира где живе (стране 70-73).
 
Меморадум је непосредно по објављивању изазвао бурне реакције у земљи, због својих погледа на стање нације и захтева за темељном реорганизацијом СФЈР.{{sfn|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|p=322}} На ванредној скупштини САНУ [[18. децембар|18. децембра]] 1986. дата је подршка Меморандуму, а током дискусије је напоменуто:
Ред 228:
{{цитат|У прилог израде оваквог програма речено је да Србија од [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанина]] није имала свој национални програм, а од [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] нико није разматрао српско питање...|[[Коста Михаиловић]]}}
 
Међу Хрватима се овај документ сматра изразом великосрпског [[национализам|национализма]], док га извештај УН сматра средством ширења [[албанофобија|антиалбанских осећања]].<ref name="УН">{{cite web|title=Annex IV The policy of ethnic cleansing| url = http://www.phdn.org/archives/www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm| accessdate = 12. 707. 2016| date = 28. 12. 1994}}</ref> Сматра се да је Меморандум САНУ имао кључну улогу у [[Распад Југославије|распаду Југославије]].{{sfn|Михаиловић|Крестић|1995|p=92}}
 
=== Састанак у Карађорђеву (1991) ===
Ред 234:
[[Састанак у Карађорђеву]] је одржан у марту [[1991]]. године у [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђеву]] ([[Војводина]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]) између председника СР Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и председника СР Србије [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] о тадашњој ситуацији у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Тачни детаљи тог састанка никад нису објављени јавности, али је [[Душан Биланџић]], Туђманов саветник који је присуствовао састанку, касније објавио књигу у којој тврди да је „''суштина састанка била подела Босне и Херцеговине''”.{{sfn|Feral tribune|2003}}
 
Милошевић је на тим преговорима захтевао све територије на којима су Срби имали већину. То је укључивало нпр. источну и западну БиХ. Туђман и његово вођство су тражили првенствено западну Херцеговину где су Хрвати имали већину. Између такве проширене Хрватске и проширене Србије требало би да буде мала муслиманска државица.{{чињеница| date = 11. 2015. }}
 
Добрица Ћосић, председник [[Савезна Република Југославија|Савезне републике Југославије]], у октобру [[1992]]. године у [[Женева|Женеви]] са Туђманом потписује споразум о замени територија и „хуманом пресељавању становништва”.<ref>{{cite web|title=Милошевић није за јединствену државу| url = http://www.blic.rs/vesti/tema-dana/milosevic-nije-za-jedinstvenu-drzavu/lz11zjl| work = Блиц| accessdate = 12. 707. 2016| date=06. 06. 2009}}</ref> Неки у овоме виде конкретизацију претходног договора о подели Босне и Херцеговине.{{чињеница | date=09. 2018. }}<!--mrtva veza do tog datuma.-->
 
=== Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица ===
Ред 242:
[[Датотека:Map of Greater Serbia (in Yugoslavia) sr.svg|мини|десно|Шешељев план Велике Србије, у границама [[Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица]]]]
 
[[Војислав Шешељ|Шешељев]] план Велике Србије се заснивао на начелу „''Где су српски гробови, ту су српске земље''”, комбинујући историјско и етничко право на територије суседних југословенских република. Он је у оквире своје Велике Србије предлагао укључење већег дела територије СФРЈ, и то целих република [[Социјалистичка Република Србија|Србије]], [[Социјалистичка Република Македонија|Македоније]], [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], као и великог дела [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватске]], подељене по линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Сматра се да је Шешељ ту идеју преузео од Стевана Мољевића, четничког идеолога из Другог светског рата.<ref name="Курир"/> Иза овог програмског опредељења стајао је Шешељев [[Српски четнички покрет (1990—1991)|Српски четнички покрет]], а касније [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]], која је слала своје добровољце на југословенска ратишта. Једино СРС још увек званично заступа овај програм.<ref name="Курир"/> Некадашњи високи функсционери Српске радикалне странке [[Томислав Николић]] (некадашњи заменик председника) и [[Александар Вучић]] (некадашњи генерални секретар) су након њеног напуштања 2008. године изјавили да је идеја Велике Србије нереална.<ref>{{cite web|title=Велика Србија нереална| url = http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html| work = Радио-телевизија Србије| accessdate = 12. 707. 2016| date = 30. 10. 2014}}</ref>
 
=== Драшковићев план Велике Србије ===
Ред 252:
=== Милошевићев план „Крње Југославије” ===
{{Главни чланак|Крња Југославија (СФРЈ)}}
Током југословенске кризе, припадници српске интелектуалне и политичке елите су покушали да дефинишу српске националне циљеве (нпр. да сви Срби треба да живе у једној држави) у оквиру дискурса социјалистичке Југославије.<ref>{{cite journal|last=Гузина| first = Дејан| title = Socialist Serbia's Narratives: From Yugoslavia to a Greater Serbia| journal = International Journal of Politics, Culture, and Society| url = {{JSTOR|20020199}}| accessdate = 12. 707. 2016| pages=91—111}}</ref> Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју „сви Срби у једној држави”, при чему није помињао историјски концепт „Велике Србије”, али је сарађивао са националистима попут Шешеља који су га заговарали.<ref>{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica| url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm| work = Међународни кривични суд за бившу Југославију| accessdate = 12. 707. 2016}}</ref> [[1991]]. године, након проглашења независности Словеније и Хрватске, [[Слободан Милошевић]] и тада владајућа [[Социјалистичка партија Србије]] су заузели став да се Хрватска може отцепити, али не може на то приморати [[Срби у Хрватској|Србе у Хрватској]] који желе да наставе да живе у Југославији. Један од твораца Меморандума САНУ и челник владајуће Социјалистичке партије Србије, средином 1991. године је поручио:
{{цитат|Та нова државна граница мора у Хрватској ићи линијом разграничења српског и хрватског народа. ЈНА треба да поседне ту нову границу и спречи даље нападе државних и паравојних терориста на незаштићено цивилно становништво.{{sfn|Vučelić|1992|p=184}}|[[Михаило Марковић]]}}
[[Народна скупштина Републике Србије]] је 8. јула 1991. затражила „од савезних органа и ЈНА да штите само онај део Југославије у којем се народи који живе на тим просторима изјасне да желе живети заједно”.<ref name="ilija">{{Cite book|last=Радаковић| first = Илија| title = Бесмислице Ју-ратовања 1991-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23_7_8.htm}}</ref> Милошевић је намеравао да створи крњу Југославију, која би обухватала Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину и делове Хрватске насељене Србима. Међутим, ти планови падају у воду [[1992]]. године проглашењем независности БиХ и Македоније, па Србија остаје у државној заједници само са Црном Гором. Аналитичари сматрају да је Милошевић инсистирао да задржи име Југославија из два разлога: 1) да би оправдао анексију делова Хрватске и Босне и Херцеговине, 2) да би [[Крња Југославија (СФРЈ)|Крња Југославија]] стекла међународно признање као наследница СФРЈ.{{sfn|Lukic|1996|pp=}}
Ред 273:
Неуспех прекрајања државних граница у југословенским ратовима је имао далекосежне последице по Србију и шири регион. Срби, а посредно и Србија, су током ратова стекли ужасну репутацију у светској јавности. То добро осликава шовинистичка изјава тадашњег француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], који је лета 1995. године изјавио: „Срби не поштују ни Бога ни закон; то је народ разбојника и терориста!”
 
У промењеној међународној ситуацији, годину дан након избијања [[рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] [[1996]]. године, због злодела албанских терориста, долази до [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]], након чега је Србија изгубила контролу над јужном аутономном покрајином. Пар година касније, [[Црна Гора]] је напустила државну заједницу са Србијом. [[17. фебруар]]а [[2008]]. [[скупштина Косова]], уз подршку [[Европска унија|ЕУ]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]],<ref>{{cite web|title=Die Kosovo-Wunschliste| url = https://www.jungewelt.de/loginFailed.php?ref=/2008/02-18/001.php| work = jungeWelat| accessdate = 12. 707. 2016| language = немачком}}</ref> проглашава једнострану независност од Србије.<ref>{{cite web|title=Косово прогласило независност| url = http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=17&nav_id=285184| work = Б92| accessdate = 12. 707. 2016}}</ref>
 
== Претензије Србије ка суседним областима ==
Ред 285:
Претензије ка [[Хрватска|Хрватској]] се углавном односе на области које су претежно насељене Србима, или су то биле у прошлости пре измене демографске структуре становништва током рата у Хрватској или Другог светског рата. Ове области ([[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]]...) се делимично поклапају са некадашњом аустријском [[Војна крајина|Војном крајином]], у коју су Срби досељени у [[Велике сеобе Срба|Великим сеобама]]. Поред тога, великосрпске претензије често укључују [[Далмација|Далмацију]] (нарочито [[Дубровник]] и околину), са оправдањем да су тамо у ранијим вековима живели [[Срби католици]], који су временом [[хрватизација|похрваћени]].
 
Претензије ка [[Република Македонија|Македонији]] се заснивају на „историјском праву”, односно на чињеници да се том територијом простирало средњовековно [[Српско царство]].<ref name="Комисија">{{citeCite book|title=Извештај међународне комисије о балканским ратовима| year=1914| publisher = Washington, D.C. : The Endowment| location = Вашингтон| url = https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}</ref> Понекад се укључује и етнички аргумент, да Македонци припадају српском националном бићу и да немају националну самобитност. Слични аргументи се могу наћи и код великобугарских идеолога. Овакви аргументи су делом изгубили на снази након конституисања савремене македонске нације.
 
Претензије према [[Албанија|Албанији]] су се правдале потребом изласка Србије на [[Јадранско море]]. Етнички аргумент овде никада није играо улогу, па је [[Јован Цвијић]], и сам поборник ове идеје, српско заузимање албанских крајева назвао „антиетнографском нужношћу”.{{sfn|Васовић|1995|p=89}} Претензије према Албанији су углавном биле актуелне у првој половини 20. века, да би након Другог светског рата биле напуштене.
Ред 292:
{{Главни чланак|Велика Албанија|Велика Хрватска|Велика Мађарска|Велика Бугарска|Велика Босна|Велика Румунија|Уједињена Македонија}}
 
Националисти у готово свим суседним земљама које окружују Србију такође имају своје [[Иредентизам|иредентистичке]] програме стварања великих националних држава по цену мира.<ref>{{cite book|last=Bogavac| first = Tomislav| title = Нестајање Срба| year=1994| publisher = Просвета| url = https://books.google.ba/books?id=bW_iAAAAMAAJ}}</ref><ref>{{cite book|last=Брусин| first = Милојко| title = Наша разграничења са суседима 1919—1920| year=1998| location = Нови Сад}}</ref> Ове територијалне претензије односе се и на територију Србије, а посматране све заједно, одузеле би Србији читаву територију, што најбоље показује неодрживост „великонационалних” идеологија у историјски вишенационалним областима.
 
Тако [[Велика Албанија|великоалбански]] националисти полажу право на територије [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и долине [[Прешевска Моравица|Прешевске Моравице]], која укључује општине [[општина Прешево|Прешево]], [[општина Медвеђа|Медвеђу]] и [[општина Бујановац|Бујановац]], чак и оне већински српске делове. Они најекстремнији пак желе читаве српске области до [[Ниш]]а (укључујући и Рашку област).
 
[[Велика Хрватска|Великохрватски]] националисти сматрају да читава област [[Срем]]а и српски део [[Бачка|Бачке]] треба да припадне Хрватској. Поред тога, сматрају да полаже право на читаву Босну и Херцеговину, укључујући и Републику Српску, већинско српски ентитет, као и места где већинско становништво чине [[Бошњаци]] (сматрају их [[Хрвати муслимани|Хрватима исламске вероисповести]]) , [[Рашка област|Рашку област]] и [[Бока которска|Боку которску]].<ref>{{cite book|last=Крестић| first = Василије| title = Геноцидом до Велике Хрватске| year=1998| location = Нови Сад - Београд| url = http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/| accessdate = 25. 10. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151109013207/http://www.catenamundi.rs/shop/vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske/| archive-date=09. 11. 2015| dead-url = yes| df = }}</ref>
 
[[Велика Мађарска|Великомађарски]] националисти сматрају да читава област савремене [[Војводина|Војводине]] традиционално припада [[Мађарска|Мађарској]] ([[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарској]]).<ref>{{cite book|last=Пејин| first = Јован| title = Великомађарски каприц| year=2007| location = Зрењанин| url = http://www.tradicionalnaknjiga.rs/Великомађарски-каприц-Аутор-Јован-Пејин-артикл_1810}}</ref><ref>{{cite book|last=Никић| first = Федор| title = Мађарски империјализам| year=1929| publisher = Štamparija Jovanović i Bogdanov| url = https://books.google.ba/books?id=2bs-PAAACAAJ}}</ref> У Мађарској данас делује више екстремистичких покрета (од којих је најпозантији [[омладински покрет 64 жупаније|64 жупаније]]) који захтевају повратак Војводине у државни оквир Мађарске.
 
[[Велика Румунија|Великорумунски]] националисти имају претензије ка читавој области [[Банат]]а,{{чињеница| date = 12. 2017. }} која је након балканских ратова остала административно подељена између између [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Историјска престоница Баната је [[Темишвар]], који се данас налази у Румунији. Такође имају претензије ка [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]]; где [[Власи (Србија)|Власи]] чине немали део становништва, сматрајући их етничким [[Румуни]]ма.
 
[[Велика Бугарска|Великобугарски]] националисти сматрају делове [[Јужна и источна Србија|Јужне и источне Србије]] својим [[Западне покрајине|Западним покрајинама]] а њихово становништво етничким Бугарима, изложеним вишедеценијском процесу србизације.
Ред 315:
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=Извештај међународне комисије о балканским ратовима|year=1914| publisher = Washington, D.C. : The Endowment| location = Вашингтон| url = https://archive.org/details/reportofinternat00inteuoft}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Радаковић| first = Илија| title = Бесмислице Ју-ратовања 1991-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23_7_8.htm}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Клеменчић| first = Младен| title = Великосрпска територијална посезања| year=1993| publisher = Лексикографски завод Мирослав Крлежа| location = Загреб| url = http://hrcak.srce.hr/32530| pages=285-304}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Чубриловић| first = Васо| title = Истеривање Арнаута| year=1937| url = http://albanianhistory.net/1937_Cubrilovic/index.html}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Zieliński| first = Bogusław| title = The Macedonian Issue: The Power of Culture, the Culture of Power| url = https://books.google.com/books?id=OWMXAQAAIAAJ| year=2003| publisher = Naukowe|isbn=978-83-232-1286-7}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Lukic| first = Reneo| title = Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union| url = | year=1996| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-829200-5}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bokovoy| first = Melissa Katherine| last2=Irvine| first2 = Jill| last3=Lilly| first3 = Carol| title = State-Society Relations in Yugoslavia, 1945-1992| url = https://books.google.com/books?id=KfbI4e1q1yEC&pg=PA322| year=1997| publisher = Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-12690-2| pages=322-}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Cassels| first = Alan| title = Ideology and International Relations in the Modern World| url = https://books.google.com/books?id=DkN6M2mvh9EC&pg=PA122| year=1996| publisher = Psychology Press|isbn=978-0-415-11926-9| pages=122-}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Станишић| first = Михаило| authorlink = Михаило Станишић| title = Пројекти Велика Србија| url = | year=2000| location = Београд| publisher = Службени лист СРЈ|isbn=978-86-355-0468-1}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Macdonald| first = David Bruce| title = Balkan Holocausts?: Serbian and Croatian Victim Centered Propaganda and the War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=kBjrJyen4FEC&pg=PA106| year=2002| publisher = Manchester University Press|isbn=978-0-7190-6467-8| pages=106-}}
* [[Светозар Марковић]] - ''Велика Србија'', 1868.
* [[Ернест Дени]] - ''Велика Србија'', 1915.
* [[Владимир Ћоровић]] - ''Велика Србија'', 1924.
* Група аутора (САНУ) - ''Велика Србија – Истине, заблуде и злоупотребе''
* {{Cite book|ref=harv| last=Вуковић| first = Слободан| title = Стереотипи о Србима и разбијање Југославије| year=2006| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/biblioteka_arhiva/pretrazivanje_kataloga/biblio_bibliotecki_fond/_params/biblioteka/view_card/item_id/26870.html}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945| year=1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Попов| first = Чедомир| authorlink = Чедомир Попов| title = Велика Србија - стварност и мит| year=| url = | publisher = | location = |isbn=978-86-7543-123-7}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Petrovic| first = Ruza| last2=Blagojevic| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija| url = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html| chapter = Preface| chapterurl = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/mk_preface.html| accessdate=01. 05. 2013.}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Krestić| first = Vasilije| authorlink = Василије Крестић| title = Great Serbia: truth, misconceptions, abuses : papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, October 24-26, 2002| url = https://books.google.com/books?id=k28tAQAAIAAJ| year=2002| publisher = SANU|isbn=978-86-7025-377-3}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Radaković| first = Ilija| authorlink = Илија Радаковић| title = Besmislena YU-ratovanja, 1990-1995| url = http://www.znaci.net/00001/23.htm| year=2003| location = Beograd| publisher = Društvo za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji 1941-1945|isbn=978-86-83981-06-9}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Шешељ| first = Војислав| title = Идеологија српског национализма| year=2002| url = https://books.google.ba/books?id=j5emAAAACAAJ&dq| publisher = Велика Србија а.д.| location = Београд}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Васовић| first = Милорад| title = Јован Цвијић о свом и нашем времену| year=1995| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=N8oRAQAAIAAJ&dq| publisher = Принцип| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Feral tribune| first = | title = Feral tribune, Том 20, Издања 938-947| year=2003| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=Jfc8AQAAIAAJ| publisher = | location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Просвета| first = | title = Književnost, Издања 7-12| year=1993| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=shhMAAAAYAAJ| publisher = Просвета| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Марковић| first = Светозар| title = Србија на истоку| year=1892| url = https://books.google.ba/books?id=t4ENAQAAIAAJ| publisher = Парна Штампарија народне радикалне странке| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Суботић| first = Јован| title = Живот Саве Текелије, безсмртног благодетеља народа србског| year=1861| url = https://books.google.ba/books?id=539cAAAAcAAJ| publisher = Матица Србска| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Стефановић Караџић| first = Вук| title = Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона| year=1849| url = https://books.google.ba/books?id=hm9cAAAAcAAJ| publisher = Штампарија Јерменског манастира| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Јиречек| first = Константин| title = Iz arkhiva na Konstantin Irechek| year=1953| url = https://books.google.ba/books?id=MlMNAQAAIAAJ| publisher = Bŭlgarska akademii͡a na naukite| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Hartmann| first = Ralph| title = Časni mešetari: nemačka spoljna politika i građanski rat u Jugoslaviji| year=1999| url = https://books.google.ba/books?id=Mp0kmgEACAAJ| publisher = Прометеј| location = }}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vučelić| first = Milorad| title = Razgovori sa epohom| year=1992| url = https://books.google.ba/books?hl=sr&id=XOE2AAAAMAAJ| publisher = Književna zajednica Novog Sada| location = Novi Sad}}
* Славенко Терзић: Аустроугарски мит о "Великој Србији" и његова модерна употреба, Велика Србија – истине, заблуде, злоупоtребе. – Београд : Српска књижевна задруга, 2003, 315-328.
* {{Cite book| ref = harv| last = Михаиловић| first = Коста| last2 = Крестић| first2 = Василије| editor = Мирослав Пантић| title = „Меморандум САНУ” одговори на критике| year = 1995| url = https://books.google.ba/books?idisbn=ISBN 978-86-7025-213-4| publisher = Српска академија наука и уметности| location = Бегорад}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
 
{{refend}}