Баја — разлика између измена

 

== Срби у Баји ==

Током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а Баја је била обласно средиште у оквиру [[османско царство|отоманског царства]], због чега је била опасано бедемима. У ово време у граду се насељавају православни [[Срби]] и католички Срби тј. [[Буњевци]]. За време Турака Баја је било чисто српско место, које је такво остало само кратко по протеривању Османлија. У 17. веку Баја је турска варош са тврђавом, коју је описао турски путописац Евлија Челебија.<ref>Динко Давидов: "Споменици Будимске епархије", Нови Сад 1990. године</ref> Челебија је назива "напредна паланка Баја", коју је освојио 1547. године "убијени" Ибрахим паша, за владе Сулејман-хана. Град је на територији Сегединског санџака, а то је утврђење опасано двоструко, и налази се на обали Дунава. Велико је пристаниште, и то је велика прометна тачка за вилајете, Бачке и Лашке (Влашке?). На супротној страни од те вароши поред Дунава је пристаниште Бата. За град Бају каже да је четворострана паланка са двоструким бедемима. "Тврђава је квадратног облика јака и лепо уређена. У унутрашњем граду има две џамије. Једна је Синан-пашина џамија у којој је у старо време обављана служба по хришћанском обреду. Била је то велика црква..."<ref>"Гласник историјског друштва у Новом Саду", Сремски Карловци 1931. године</ref>

 

 

По српском извору из 1905. године наводи се да је Баја муниципална варош, са 20.361 становник и 3165 домова. Ту је Срба 203 православне душе у 36 кућа. Од српских јавних здања тада је било две православне цркве и једна школа. Црквена општина постоји, а скупштина је редовна, председник је Милан Јовановић. Месној парохији припадају као парохијске филијале Бачмоноштор (са 18 душа), Вашкут (са две) и Мали Чавољ (са две). Цркве - Николајевска и Благовештенска, парохијски дом, архива и библиотека су у добром стању и уређени. Парох је поп Милутин Григоријевић родом из Бегеча, који служи седам година у месту. Парохија је шесте најниже платежне класе а земљишни посед износи 29 кј.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>

 

== Привреда ==