Баја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
Трговци су код Срба својим напредним идејама и пожртвовањем били сила националног и културног развоја. Стеја Крагујевић један је од српских трговаца 1715. године у Баји. Међу дародавцима фрушкогорског манастира Раковца су 1742. године Груја и његов син Лазар Грујић из Баје. Поред трговаца у Баји, су радиле многе занатлије. Године 1760. цехмајстор Лазар Грујић издао је мајсторско писмо шегрту Георгију Панићу. Културни живот у Баји има дугу и лепу традицију. Купаца књига у Баји било је одувек, налазимо их већ у списку пренумераната из 1794. године. Рајићеву вредну историју купили су претплатом тадашњи напредни Бајчани: купци сви од реда - Јован Јанковић, Павел Лападат, Јован Јовановић, Василије Бранковић, Стефан Стоиловић, и Димитрије Хаџић, те Јован Грочански. Свој примерак је добио са стране и парох, поп Стојко Поповић.<ref>Јован Рајић: "Историја разних славних словенских народов...", Беч 1794. године</ref> Од старих свештеника поменућемо претплатника књиге из 1801. године поп Михајла Крекића. Читалачку публику предводи племић Александар "от Аради", а следе два постмајстора (поштара) Теодор от Петровић и Порфирије Токајлић, па низ од 15 Бајчана трговаца и грађана.<ref>Атанасије Стојковић: "Физика" први део, Будим 1801. године</ref>
Рођен је 1770. године у Баји, [[Петар Аси-Марковић]] члан комитета Чанадског, Табуле у Будиму и Бихарске жупаније. Значајан је због меценарства и књижевног рада. Помогао је са прилогом од 1500 ф. да се у Трсту 1799. године објави књига, превод са енглеског на српски језик - авантуристички роман "Робинзон Крусо". Помагао је младог Јована Стерију Поповића и свог кума Јоакима Вујића. Поклонио је кнежевини Србији 1833. године 800 наслова књига. Написао је три књижевна дела између 1803-1832. године.<ref>"Српске недељне новине", Будимпешта 2013.</ref>
Шимићеву књигу са биографијама "славних и храбрих" људи набавили су 1807. године Бајчани, парох Исидор Бранковић и доктор медицине Теодор Поповић. Предводници бајски били су редом Срби 1807. године: Парох Исидор Бранковић, биров варошки Јован Јовановић 8-1809) и три сенатора - Димитрије Хаџић (и 1809), Григорије Ђурковић и Аркадије Грочански (оба и 1809). Све то пише у списку претплатника на крају српске књиге: "Моралнаја филозофија јеже јест нравоучитељније љубомудрије".
| |||