Курдски језици — разлика између измена

Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10)
м
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10))
Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка [[20. век|20. вијека]], када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као [[Курдистан]]. Сорани дијалекат, заједно са [[арапски језик|арапским језиком]], је један од два [[Службени језик|службена језика]] [[Ирак]]а, а у [[политика|политичким]] документима се једноставно назива ''курдски''.<ref>Allison, Christine. The Yezidi oral tradition in Iraqi Kurdistan. 2001. "However, it was the southern dialect of Kurdish, Sorani, the majority language of the Iraqi Kurds, which received sanction as an official language of Iraq."</ref><ref>Kurdish language issue and a divisive approach. http://www.kurdishacademy.org/?q=node/194</ref> Курманџи је признат као [[мањински језик]] у [[Јерменија|Јерменији]], а такође се говори и у [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]], [[Ирак]]у и [[Иран]]у.
 
Одвојеном скупином језика, [[заза-горани језици|заза-горани]], говори неколико милиона Курда.<ref name="ReferenceB">Kaya, Mehmet. The Zaza Kurds of Turkey: A Middle Eastern Minority in a Globalised Society. {{page|year=|isbn=978-1-84511-875-4|pages=}}</ref><ref name="belfercenter.ksg.harvard.edu">http://belfercenter.ksg.harvard.edu/files/Dargin_-_Working_Paper_-_FINAL.pdf</ref><ref name="gulf2000.columbia.edu">{{Cite web |url=http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/Mid_East_Linguistic_lg.jpg |title={title}Архивирана копија |access-date=26. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120118184312/http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/Mid_East_Linguistic_lg.jpg# |archive-date=18. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>{{Cite book|last=McDowall|first=David|title=A Modern History of the Kurds: Third Edition|url=http://books.google.com/books?id=dgDi9qFT41oC|year=2004|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-416-0|pages=}}</ref>
 
=== Класификација и поријекло ===
205.679

измена