Бубањ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
.
Ред 1:
{{друго значење2|Бубањ}}
[[Датотека:2006-07-06 drum set.jpg|Бубањ|мини|300п]]
[[Датотека:Drums for sale at the National Museum of the American Indian.jpg|thumb|десно|250п|Неколико бубњева [[Američki starosedeoci|америчкиг индијанског]] стила.]]
'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{Cite book|title=[[Grove Dictionary of Music and Musicians|The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians]]|edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove|editor=[[Stanley Sadie]]|date=2001|publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. стр. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5 }}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref>{{Cite news
 
| last=Weiss
'''Бубањ''' је [[музички инструменти|музички инструмент]] у породици [[удараљке|перкусивних]] инструмената, стручно класификован као [[мембранофони инструменти|мембранофон]].<ref name=grove>{{Cite book |title=[[ Grove Dictionary of Music and Musicians|The New Grove Encyclopædia of Music and Musicians]]|edition=2nd|last=Grove|first=George|authorlink=George Grove |editor=[[ Stanley Sadie]] |date=2001 |publisher=Grove's Dictionaries of Music|pages=Volume 5. стр. 638–649|isbn=978-1-56159-239-5 }}</ref> Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима [[звук]] настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати ''руком, батићима, метлицама и палицама.'' Бубњеви се састоје од барем једне [[мембрана|мембране]], која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а [[дизајн]] им се у основи није променио стотинама година.<ref>{{Cite newsname=grove/>
| first=Rick
 
| title= Music Therapy
Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су [[djembe|ђембе]]<ref>{{cite book|first=Marianne|last=Friedländer|title=Lehrbuch des Malinke |isbn=978-3-324-00334-6 |publisher= Langenscheidt |year=1992|edition=1st|language=German|location=Leipzig|pages=279, 159–160}}</ref><ref name="Zemp">{{cite book|title=Musique dan: La musique dans la pensée et la vie sociale d'une societé africaine |year=1971 |first=Hugo |last=Zemp |publisher=Mouton|location=Paris|language=French}}</ref> се скоро увек свирају на тај начин. Други се нормално свирају у сету од два или више, или их свира више од једног бубњара, као што су [[Бонго бубањ|бонго бубњеви]]<ref name="Fernandez">{{cite book|last1=Fernández|first1=Raúl A.|title=From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz|date=2006|publisher=University of California Press|location=Oakland, CA|pages=22-41|url=https://books.google.co.uk/books?id=6WO7YevK_18C}}</ref><ref>{{cite book|title=The Inter-American, Vol. 1|date=1942|page=32|url=https://books.google.co.uk/books?id=4jQoAAAAMAAJ|chapter=Some notes on Afro-Cuban music and dancing}}</ref> и [[тимпан]]и.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=cZH22u6_p50C&pg=PA66&lpg=PA66&dq=charanga+haiti+history&source=bl&ots=D-9SH1ZMJt&sig=Y8OrAi3sZabs1HfF_4Mx_fDdqi4&hl=en&sa=X&ei=x4zcUtC2HM2-sQT284HwBw&ved=0CDoQ6AEwAw#v=onepage&q=haitian&f=false |title=Music from Cuba: Mongo Santamaria, Chocolate Armenteros, and Other Stateside Cuban Musicians |author=Charley Gerard |page=67 |year=2001 |accessdate=October 28, 2018}}</ref><ref name="Stewart Hoffman">{{cite web|url=http://www.stewarthoffmanmusic.com/articles-percussion-techniques.php?id=47|title=Playing Timpani &#124; Timpani Techniques &#124; High School Percussion|last=Hoffman|first=Stewart|date=|publisher=Stewart Hoffman Music|location=Toronto, ON|work=stewarthoffmanmusic.com|accessdate=August 9, 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120424225920/http://www.stewarthoffmanmusic.com/articles-percussion-techniques.php?id=47|archive-date=April 24, 2012|dead-url=yes|df=mdy-all}}</ref> Већи број различитих бубњева заједно са [[Чинеле|чинелама]]<ref>{{Cite EB1911|wstitle=Cymbals}}</ref> формира основни модерни [[drum kit|комплет бубњева]].<ref>{{cite web|url=http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/drumkit.html |title=OnMusic Dictionary |publisher=Music.vt.edu |date= |accessdate=2014-07-28 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130928052504/http://www.music.vt.edu/musicdictionary/textd/Drumkit.html |archivedate=28 September 2013 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.elephantdrums.co.uk |title=Elephant Drums |publisher=elephantdrums.co.uk |date= |accessdate=2010-07-18 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100710154120/http://www.elephantdrums.co.uk/ |archivedate=10 July 2010 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |title=Trinity College London &#124; Home |publisher=Trinitycollege.co.uk |date= |accessdate=2014-07-28 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140521215945/http://www.trinitycollege.co.uk/site/?id=1794 |archivedate=21 May 2014 |df=dmy-all }}</ref><ref>{{cite web |url=https://mgrmusic.com/drum-lessons/ |title=MGR Music Tuition |publisher=mgrmusic.com |date= |accessdate=2018-03-30 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170911134443/http://mgrmusic.com/ |archivedate=10 September 2017 |df=dmy-all }}</ref>
| periodical= The Washington Post
 
| issue= Jul 5,1994
== Употребе ==
| url=http://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google
 
| date=05. 07. 1994
Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у [[Мелотерапија|музичкој терапији]],<ref>{{Cite web|url=http://www.apa.org/monitor/2013/11/music.aspx|title=Music as medicine|website=apa.org|language=en|access-date=2017-04-24}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = McCaffrey T, Edwards J, Fannon D | date=2011|title=Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health? |journal=The Arts in Psychotherapy |volume=38|issue=3 |pages=185–189|doi=10.1016/j.aip.2011.04.006}}</ref> посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.<ref>{{Cite news | last=Weiss | first=Rick | title= Music Therapy | periodical= The Washington Post | issue= Jul 5,1994 | url=https://pqasb.pqarchiver.com/washingtonpost/access/72257976.html?dids=72257976:72257976&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=JUL+05%2C+1994&author=Rick+Weiss&pub=The+Washington+Post&desc=MUSIC+THERAPY&pqatl=google | date=July 5, 1994}}</ref>
}}</ref>
 
У [[Забавна музика|популарној музици]] и [[џез]]у, под бубњевима се обично подразумева [[drum kit|комплет бубњева]] или сет бубњева (са [[Чинеле|чинелама]], или у случају [[хард рок]] жанрова, велики број чинела).
 
== Сет бубњева ==
Линија 89 ⟶ 91:
 
=== Бас бубањ ===
[[Датотека:Bass drum.jpg|thumb|деснолево|100п200п|Бас бубањ]]
'''Бас бубањ''' је највећи елемент у комплету сета бубњева. Заједно са добошем и чинелама чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Даје ритму пријатне ниске [[Фреквенција|фреквенције]] и чврсту ритмичку подлогу. Свира се ногом помоћу педале. Најчешће се производи од дрвета. Стандардна величина је ''20" х 16" и 22" х 16".''
 
=== Добош ===
[[Датотека:2006-07-06 snare 14.jpg|thumb|десно|100п200п|Добош]]
'''Добош''' заједно са бас бубњем и чинелама чини основни ритам. Добош је специфичан по томе што има снер који се налази на доњој мембрани. Снер се састоји од више жица које приликом ударца о добош [[Вибрација|вибрирају]] и дају веома светао [[звук]]. Може бити различите величине и дубине. Стандардни је ''14" х 5,5"''. Углавном се прави од дрвета или метала.<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/Snare_drum Добош - приступљено 14.05.2015.]</ref>
 
=== Тимпани ===
[[Датотека:Tom-tom 12x8.jpg|thumbлево|десно|100п200п|Том]]
'''Тимпани''' се најчешће користе за обогаћивање ритмова прелазима, а такође могу чинити саставни део ритма. Веома су важни при солирању на бубњевима и служе за повезивање музичких [[Фраза (музика)|фраза]]. Производе се од дрвета и стандардне величине су: ''10" х 8", 10" х 9", 12" х 8", 12 х 10", 13" х 10", 13" х 11.''
 
=== Индијанер (Тимпан 3) ===
[[Датотека:2006-07-06 tom.jpg|thumb|десно|100п200п|Индијанер]]
Индијанер је тимпан већих димензија. Разлика у односу на обичне тимпане је у томе што индијанер стоји на својим ножицама и што даје дубљи [[тон]]. Такође се производи од дрвета, али су му стандардне величине 16" х 16" и 18" х 16". Индијанер се такође користити као мали бас бубањ од стране неких (углавном џез) бубњара. У том случају је хоризонтално постављен на специјално дизајнираним носачима. У скорије време, компаније као што је Перл, представиле су сет бубња где је индијанер постављен уместо бас бубња.
 
=== Контра чинела ===
[[Датотека:Hi-hat.jpg|thumb|деснолево|100п200п|Контра чинела]]
'''Контра чинела''' заједно са бас бубњем и добошем чини основни [[Ритам (музика)|ритам]]. Главна је чинела у сету бубњева. Састоји се од једног пара [[Чинеле|чинела]] које су окренуте једна према другој. Налазе се на посебном сталку који се састоји од папучице и механизма за међусобно одвајање чинела. [[Свирач|Свира]] се [[Рука|руком]] и [[Ноге|ногом]], ногом је отварамо и затварамо, а руком ударамо по чинелама. Основна улога је да даје високе [[Фреквенција|фреквенције]] ритму и углавном је основни [[бројач]] ритма. Стандардна димензија је ''14"''. Налази се са леве стране сета бубњева.
 
=== Рајд чинела ===
[[Датотека:Strondo Ride Orion.jpg|thumb|десно|100п200п|Рајд чинела]]
'''Рајд чинела''' има исту улогу као и контра чинела, само што је већих димензија и не може се свирати ногом. Углавном се користи ради промене атмосфере у ритму. Често се свира [[звоно]] рајд чинеле, ради [[реченични акценат|акцентовања]] појединих делова ритма. Можемо је користити и као креш чинелу, ради добијања карактеристичног [[Звук|звука]]. Стандардна величина је 20". Налази се са десне стране сета бубњева, односно са супротне стране контра чинеле.
 
=== Креш чинела ===
[[Датотека:2006-07-06 Crash Zildjian 14.jpg|thumb|деснолево|100п200п|Креш чинела]]
'''Креш чинела''' служи за [[реченични акценат|акцентовање]] у ритму, производи гласан, оштар, "Креш" звук. Одваја деонице у ритму. Термин "Креш" први пут користио је произвођач чинела Зилдјиан. Једна или две креш чинеле су стандардни део комплета бубњева. Понекад бубњар може истовремено да одсвира две различите чинеле у комплету и тако да произведе веома гласан акценат, обично у рок музици. Креш чинеле се у бубњарском сету монтирају на сталак и свирају палицама, док се у класичној музици држе у рукама и свирају једна о другу. Стандардна величина је ''14" и 16"''.
 
Линија 119 ⟶ 121:
Наведени су основни елементи једног сета бубњева који може да варира на величину у зависности од [[Стил|стила]] музике. Сет бубњева сачињавају још и '''''разне врсте педала, удараљки, сталака, звона, додатних електронских педова...'''''
 
=== Палице ===
== Најпознатији произвођачи бубњарске опреме ==
[[Датотека:Drumstick.JPG|thumb|десно|100п200п|Палице]]
'''Палице за бубњеве''' долазе у различитим [[Тежина|тежинама]] и величинама. У већини случајева израђују се од [[Дрво|дрвета]], али у новије време и од [[Пластика|пластике]]. Поред стандардних палица користе се и ''метлице, палице са батићем итд.''
Разликујемо два начина држања палица, ''стандардни и традиционални.'' Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.
 
=== Најпознатији произвођачи бубњарске опреме ===
=== Бубњарски сетови ===
{{colbegin|2}}
==== Бубњарски сетови ====
* [[Yamaha]]
* [[Gretsch]]
Линија 127 ⟶ 134:
* [[Ludwig]]
 
==== Чинеле ====
* [[Zildjian]]
* [[Paiste]]
* [[Sabian]]
* [[Meinl]]
{{colend}}
 
== Палице ==
[[Датотека:Drumstick.JPG|thumb|десно|100п|Палице]]
'''Палице за бубњеве''' долазе у различитим [[Тежина|тежинама]] и величинама. У већини случајева израђују се од [[Дрво|дрвета]], али у новије време и од [[Пластика|пластике]]. Поред стандардних палица користе се и ''метлице, палице са батићем итд.''
Разликујемо два начина држања палица, ''стандардни и традиционални.'' Код стандардног начина држања палица обе руке држе палице на исти начин. Палцем и кажипрстом се држе чврсто, док су остали прсти лабаво положени око палице и тако воде палицу, односно балансирају је. Дланови се код свирања покрећу према доле. Место држања палица је на две трећине удаљености од врха палице. Код традиционалног начина држања палица, једна рука држи палицу као и код стандардног начина, док је у другој руци палица положена између прстију на длану окренутом ка горе.
 
== Штимовање ==
Линија 151 ⟶ 154:
== Електронски бубањ ==
[[Датотека:V-Drums (drvinay's studio).jpg|thumb|десно|300п|Електронски бубањ]]
[[Датотека:Alesis PerformancePad.jpg|thumb|десно|300п|"Table-top" електронски бубањ]]
 
'''Електронски бубањ''' је електрични [[машина|уређај]] који музичар свира у реалном [[Време|времену]] и производи разне звукове и ефекте опонашајући акустични бубањ или производећи сопствене звукове који се налазе у [[Процесор|процесору]], такозваном ''"друм модулу"''. Такође може се рећи да је то ''синтисајзер који може да репродукује звук акустичних бубњева, уверљиво и веома квалитетно.''
 
Линија 158 ⟶ 163:
 
Сваки пед има [[Senzor|сензор]] који када се побуди генерише електрични сигнал. Електрични сигнал се шаље преко [[Кабл|каблова]] до електронског модула, који производи звук предодређен за пед који је ударен. Звук се може репродуковати преко [[Звучник|звучника]] или [[Slušalice|слушалица]].
{{colbegin|2}}
 
=== ''Предности у односу на акустични бубањ'' ===
Линија 178 ⟶ 184:
* ''Квалитет звука не зависи само од квалитета бубња''
* ''Морамо пазити на каблове и конекторе''
{{colend}}
 
=== "Table-top" електронски бубањ ===
[[Датотека:Alesis PerformancePad.jpg|thumb|десно|300п|"Table-top" електронски бубањ]]
То је преносиви електронски бубањ, има све падове и електронски модул спаковане у један [[машина|уређај]]. Обично у себи има мали [[појачавач]] и уграђене [[Звучник|звучнике]]. Велика предност овог бубња је преносивост и мала [[цена]].
 
== Историја ==
{{рут}}
[[Датотека:MocheDrum.jpg|thumb|right|[[Moche (culture)|Moche]] ceramic vessel depicting a drummer. [[Larco Museum]] Collection. Lima-Peru]]
 
[[Alligator drum|Drums made with alligator skins]] have been found in [[Neolithic China|Neolithic cultures]] located in China, dating to a period of 5500–2350 BC. In literary records, drums manifested shamanistic characteristics were often used in ritual ceremonies.<ref>Liu, Li (2007). ''The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States''. Cambridge: Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-01064-0}}, p. 123</ref>
 
The bronze [[Dong Son drum]] was fabricated by the [[Bronze Age]] [[Dong Son culture]] of northern [[Vietnam]]. They include the ornate [[Ngoc Lu drum]].
 
===Animal drumming===
[[Macaque monkey]]s drum objects in a rhythmic way to show [[Social Dominance Theory|social dominance]] and this has been shown to be processed in a similar way in their brains to vocalizations suggesting an evolutionary origin to drumming as part of social communication.<ref>{{cite journal | last1 = Remedios | first1 = R | last2 = Logothetis | first2 = NK | last3 = Kayser | first3 = C | title = Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 106 | issue = 42 | pages = 18010–5 | year = 2009 | pmid = 19805199 | pmc = 2755465 | doi = 10.1073/pnas.0909756106 }}</ref> Other [[primate]]s make drumming sounds by chest beating or hand clapping,<ref>{{cite journal | last1 = Clark Arcadi | first1 = A | last2 = Robert | first2 = D | last3 = Mugurusi | first3 = F | title = A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations | journal = Primates; journal of primatology | volume = 45 | issue = 2 | pages = 135–9 | year = 2004 | pmid = 14735390 | doi = 10.1007/s10329-003-0070-8 }}</ref><ref>{{cite journal | doi = 10.1007/s10329-009-0130-9 | last1 = Kalan | first1 = AK | last2 = Rainey | first2 = HJ. | year = 2009 | title = Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas | url = | journal = Primates | volume = 50 | issue = 3| pages = 273–5 | pmid = 19221858 }}</ref> and [[rodent]]s such as [[kangaroo rat]]s also make similar sounds using their paws on the ground.<ref>{{cite journal | last1 = Randall | first1 = JA. | year = 2001 | title = Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals | url = http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | journal = American Zoologist | volume = 41 | issue = 5 | pages = 1143–1156 | doi = 10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2 | deadurl = yes | archiveurl = https://archive.is/20120709162747/http://intl-icb.oxfordjournals.org/cgi/reprint/41/5/1143 | archivedate = 2012-07-09 | df = }}</ref>
 
===Drums in art===
Drumming may be a purposeful expression of emotion for entertainment, spiritualism and communication. Many cultures practice drumming as a spiritual or religious passage and interpret drummed rhythm similarly to spoken language or prayer. Drumming has developed over millennia to be a powerful art form. Drumming is commonly viewed as the root of music and is sometimes performed as a kinesthetic dance. As a discipline, drumming concentrates on training the body to punctuate, convey and interpret musical rhythmic intention to an audience and to the performer.
 
===Military uses===
{{Further information|Military drums}}
{{listen
|filename=Drum - Cadence A.ogg
|title=Drum - Cadence A
|filename2=Drum - Cadence B.ogg
|title2=Drum - Cadence B
|filename3=Drums - Four Flams.ogg
|title3=Drum - Four Flams
|description3=[[Snare drum]] [[drum cadence|cadences]] performed by the [[United States Navy Band]]
}}
Chinese troops used [[tàigǔ]] drums to motivate troops, to help set a marching pace, and to call out orders or announcements. For example, during a war between Qi and Lu in 684 BC, the effect of drum on soldier's morale is employed to change the result of a major battle. Fife-and-drum corps of [[Switzerland|Swiss]] mercenary foot soldiers also used drums. They used an early version of the [[snare drum]] carried over the player's right shoulder, suspended by a strap (typically played with one hand using [[traditional grip]]). It is to this instrument that the English word "drum" was first used. Similarly, during the [[English Civil War]] rope-tension drums would be carried by unior officers as a means to relay commands from senior officers over the noise of battle. These were also hung over the shoulder of the drummer and typically played with two drum sticks. Different [[regiment]]s and companies would have distinctive and unique drum beats only they recognized. In the mid-19th century, the Scottish military started incorporating [[pipe band]]s into their Highland Regiments.<ref>Chatto, Allan. (1996). [http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html Brief History of Drumming.] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100315214859/http://www.cadre-online.ca/drumhistory.html |date=15. 3. 2010 }}</ref>
 
During pre-Columbian warfare, Aztec nations were known to have used drums to send signals to the battling warriors. The Nahuatl word for drum is roughly translated as huehuetl.<ref>Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]</ref>
 
== Види још ==
Линија 194 ⟶ 229:
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* "Музички инструменти 2" - Соња Крстић, Владимир Церић, Београд, 2014.
* "The Everything ROCK DRUMS BOOK" - Eric Starr
* {{cite book|last=Roddy|first=Derek|title=The Evolution of Blast Beats|year=2007|isbn=1423460162|page= |url= https://hudsonmusic.com/product/the-evolution-of-blast-beats/ |id= B002UD475Y. }}
* {{cite book|last=Mudrian|first=Albert|title=Choosing Death - The Improbable History of Death Metal & Grindcore|year=2004|publisher=Feral House|location=Los Angeles, CA 90039 |isbn=1-932595-04-X |pages= }}
* {{cite book|last=Buford|first=Jon Cohan ; foreword by Bill|title=Star sets : drum kits of the great drummers|year=1995|publisher=Hal Leonard|location=Milwaukee, WI|ISBN=0-7935-3489-5}}
* {{cite book |title=The Drum Book: The History of the Rock Drum Kit |first=Geoff |last=Nichols |year=1997 |location=London |publisher=Balafon Books |pages= |isbn=0879304766 }}
* {{cite book | title = Seeburg Portable Select-A-Rhythm Service Manual | url = http://ericarcher.net/wp-content/uploads/2009/11/seeburg-sar-1-select-a-rhythm-service-manual.pdf | publisher = Seeburg Sales Corporation | archiveurl= https://web.archive.org/web/20120425233730/http://ericarcher.net/wp-content/uploads/2009/11/seeburg-sar-1-select-a-rhythm-service-manual.pdf | archivedate=2012-04-25 }}
* {{cite book | last = Colbeck | first = Julian | title = Keyfax Omnibus Edition | publisher = MixBooks | publication-date = 1996 | page = | isbn = 978-0-918371-08-9}}
* {{cite patent | country = US | number = 3651241 | status = patent | title = Automatic Rhythm Performance Device | inventor = Ikutaro Kakehashi |others= Ace Electronics Industries, Inc. | fdate = 1971-06-03 | gdate = 1972-03-21}}
* {{citation |last=Reid |first=Gordon |year=2004 |title=The History Of Roland Part 1: 1930&ndash;1978 |journal=[[Sound on Sound]] |issue=November |url=http://www.soundonsound.com/sos/nov04/articles/roland.htm |accessdate=19 June 2011 }}
* {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=IbtJAgAAQBAJ&pg=PT72&lpg=PT72&dq=%22mark+vail%22+808&source=bl&ots=dOOpEyQGfI&sig=nPF6yAIeQlupw3Pw0Drg6LE34r4&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwir3b7qhsfRAhUFJcAKHfSNCyMQ6AEIHzAB#v=onepage&q=%22mark%20vail%22%20808&f=false|title=Keyboard presents the evolution of electronic dance music |last=Kirn|first=Peter |date=|publisher=Backbeat Books |year=2011|isbn=978-1-61713-446-3 |location=|pages=|language=en|quote=|via=}}
 
{{refend}}
Линија 210 ⟶ 254:
* {{dmoz|Arts/Music/Instruments/Percussion/Drums|Drum resources}}
* [http://www.virtualdrumming.com Виртуелни бубњеви]
* -{[http://www.flomounier.com/en_dvd.html Flo Mounier's Extreme Metal DVD]}-
 
 
{{Authority control}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бубањ